Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Смаже га одједном, без по муке, О лишће отре златне руке. (А онај Јаков се, и даље, брчка у кади И прави мехуриће на дугој бради.) У пустим улицама, после тога, Нигде се не чује Људска нога.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ИСАК: Ил’ боље рећи, ја сам учио! РАДАК: Шта? ИСАК: У Маџара сам морô гледати Надуте жабе празну мешину Где мехуриће од сапунила Доламом златном бесно огрће; Арпада седог то су унуци!