Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Он дакле стајаше, а казанџија се непрестано вртијаше. Напослетку, кад мрак стиже пре лађе и не могадијаше се видети ни златан перваз на агентовој капи, и њих се двојица покуњени вратише у механу. — Нема је, па нема!
Он очигледно чекаше да га ко запита за његово јунаштво. Попеску не могадијаше дуже издржати. Он намигну на ме, па се окрете Максу: — Ви као да сте с поља где се гази крв?