Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Правдо, руком творца освештана, ти које је име свуда свето до границе зраках свијетлијех, заштити ме штитом могућијем од олујах корабљекрушнијех! Ево жертва с олтара чистога! Не даду јој право к небу ићи, на кога је славу сажежена.
Из њега се луче бесамртне на све стране р'јекама сипаху. Ко кад творац могућијем словом нашу земљу у вјетар развије и у тренућ земни океани кад се проспу сребрним струјама у пропасти бездне
Роб глупости, враг поретка општег, свемогућства важност не познаје. Мене ли се стиди чествовати којино сам могућијем словом шар велики неба блаженога утврдио на лаком воздуху?
У час словом могућијем творца земља доби хитро теченије. Адам пређе небесну границу са својијем жалоснијем ликом; ставише их пред врата