Употреба речи мученика у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Он је још кривљи! Он им је у свему ишао на руку. Он је завађао народ... Он је срамотио свуда оног мученика, оца мога!... Ја хоћу да се он убије! — Лакше, младићу! Бујна је крв твоја! Послушај људе старије!...

бар остало на натресању, па да се и опрости; али ту је било тако крвавих догађаја да их чак ми, најближи потомци тих мученика, већ сматрамо као бајке... И тако се то патило и мучило. Један дан је освитао као и други.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

На пустом путу атом праха, У небу сунчев круг и слика, Жижак у дому сиромаха, Суза у оку мученика. ХИШЋАНСКО ПРОЛЕЋЕ Видик се крвљу сав зарубио, Први кос пева танко и тање.

збори се кроз тмине; У зрцалу мача будућност се слика; Преко палих иду пути величине; Слава, то је страшно сунце мученика.

Али ти ћеш остати и кад хришћани буду нестали са земље. И кад израсте трње на путевима свих твојих мученика, ти ћеш једини живети, плавокоси и љупки младићу, јер си први указивао на путеве срца као на путеве божје.

изнели међ свима, Савест грађанина и понос војника; Заставе продаше бедним Јеврејима, Мошти светих краља и крв Мученика.

Увек сте тачни за пазаре: Кад је на тргу и част рода, И тријумф нов и славе старе. Крај локве крви мученика, И ту имате своја мнења... За компромис је ваша клика, И у мрак задњег поколења...

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

нашега Љубинка; покажите тиме да цените и уважавате пожртвовање за род, а српска вила уписаће му име у читуљу српских мученика, и сачуваће му спомен и за потоњи свет. »Но, ако вам је одвећ жао, нежне душе српске, што се Шац... овај... Љубинку...

Црњански, Милош - Сеобе 2

Стигао је, каже, у његову кућу, на дан преподобног мученика Стефана, Пиперског. По календару православних, то је било маја месеца 1752. А по календару папежника, у месецу јуну.

Био је клонуо од глади, повраћања, бундева и прљавштина. Био се снуждио и сећао се, псујући, живота мученика и житија светаца, која су, у то доба, међу шизматицима – чак и међу официрима – била позната лектира.

Е, не верујете, је ли, али тако је! Не лажу мртви! Лаже Гарсули! Мени остависте само једну књигу: Житије мученика наших светих. Гут! А убиство?

Зове се Микаило Вани, а нико не зна ко је, и одакле је. Дошао је го и бос у Вијену, са лицем мученика, а сад носи свилу и свилене, вијенске, чарапе. Уплиће у разговор философическе изреке, и скарадне.

Осећао се као мува у некој мрежи неког паука. Све је било другаче него што је очекивао. А кроз три дана – на дан мученика Јермолаја – кад се од Копше вратио, десило му се нешто, што заиста није очекивао!

Пошао је, каже, за Градишку и Митровицу, на дан светог мученика Мирона, а то је по новом календару био дан свете мученице Розалије, тридесетог августа. Био је уторак.

по новом календару; на дан Егидија опата. Код шизматика, тај дан је био дан светог мученика Андреја Стратилата. Павле је из Осека отпутовао у Градишку, куд је био премештен, у пехоту, да покаже апшит и пашпорт

Биће мало фараона. За Исаковича, та недеља била је дан мученика Автонома, али нити је Божич знао муке Клеопатре, ни Павле, муке Автонома. Муке се, и мученици, мењају, заборављају.

Да се титуларни мајор Јурат Исакович налази на свега дан хода од Токаја. Идући дан, на дан светог мученика Харитина, то јест, за постмајстера, на дан Луке евангелисте, петог, то јест, осамнаестог, октобра, поменуте године,

Нити је Ђурђе знао мученика Харитина, нити Павле. Постмајстер је, међутим, знао ко је био евангелист Лука. Тако је, све троје, записало исти дан.

Десетог октобра, на дан мученика Евлампија. Ни Ђурђе, ни његова жена, нису, дабогме, знали, муке Евлампија, али су памтили, после, да је тај дан био

То је чудновата и невероватна прича. Дан, када је из Токаја пошао, његов рођак бележи – по старом календару – као дан мученика Аверкија, а то је био 22. октобар године 1752.

Теодосије - ЖИТИЈА

Има и други манастир Светих четрдесет мученика у месту које се зове Ксиропотам. Када је и овај од истих разбојника запустео и склонио се коначном паду, дође игуман с

Дошавши у град који се зове Солун, поклони се у цркви светога Христова мученика Димитрија, и са топлом вером И љубављу целова његов гроб, у коме свете мошти његове мироточиве леже.

А свети се поклони у цркви светих мученика и чудотвораца Кира и Јована, и у цркви светога и великога и дивнога мученика Мине, и обдаривши ниште изиђе из града

А свети се поклони у цркви светих мученика и чудотвораца Кира и Јована, и у цркви светога и великога и дивнога мученика Мине, и обдаривши ниште изиђе из града Александријског. Дође ка светим и пустињским оцима који су у Мареоту.

болест, и брзо пославши рече да се свети положи у манастиру који је он подигао, у цркви Светих и великих четрдесет мученика, и заповеди да се довољно злата разда ништима на његову погребу.

свети гроб његов, као што и до сада у част светога гроб тај украшен стоји у манастиру цареву у цркви Светих четрдесет мученика. У томе манастиру цареву беше неки инок, који се звао Неофит.

бавио оваквим мислима и са сузама се молио код гроба светога, одмах уђе у цркву парамонар цркве Светих четрдесет мученика на јутрење, да ужеже кандила.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Споменуо је после и сјајну круну Душанову и Цариград, и јуначкога Милоша Обилића, мученика цара Лазара и проклетога Вука Бранковића, а завршио је своју мало подужу изјаву тим: да ће и он својим слабим силама

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Мјесецима и мјесецима он је сељацима, за малу пару, моловао иконе светаца, мученика и угодника божјих. Најчешће је сликао светог Николу, заштитника свију путника, као што је и сам брадоња био.

И увијек би, том приликом, погледао свог старог коња, мученика, кога му је сама судбина послала да се преко њега колико-толико искупи и одужи за све муке и невоље које је рат сручио

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Враћали смо се један за другим, обузети мучним осећањем. Пред очима ми је стално лебдела слика оног мученика, који рукама држи своја црева, а у ушима ми одјекују речи: отаџбина... отаџбина...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— Море, господине, остави то. Коме је сад до тога!... Ми страдамо, овај... и како ћу рећи, оногај... као два мученика. Јутрос нас газе, братићу, и туку као стоку, као овај... Их, шта ту !... Краљу, братићу, право ти Краљу!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

“ Једну чашу поскочицама пре смрти. Нек се у мом вину згрче болна лица, страшне главе лудих мученика, и заори коло Банаћана, што ће погурени, пуни смеха, изићи пред Милоша.

Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ

Сабери збор својих сабеседника светих мученика, и са свима се помоли прославитељу ти Богу, извести Георгија, покрени Димитрија, убеди Теодоре, узми Меркурија и

ти Богу, извести Георгија, покрени Димитрија, убеди Теодоре, узми Меркурија и Прокопија и четрдесет севастијских мученика не остави, у чијем мучеништву војују чеда твоја вољена, кнез Стефан и Вук, моли да им се пода од Бога помоћ, дођи,

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

И презирем тугу, заборављам бољу, Јер у мени тече крв, предака моји̓. Мученика старих и јунака који Умираху ћутке на страшноме кољу.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Овако је до петка, а у петак јести вариво и вина по чашу, због празника Светог и великог мученика Теодора. Прву ову свету недељу светих великих постова тако да проводите.

Уколико се у један од ових дана догоди празник Обретење часне главе Претечеве или Светих четрдесет мученика, осим прве недеље целе и затим осим среде и петка, нека вам је разрешено да једете хоботнице и два варива са уљем, а

велику и неразориву, и топлим молитвама Пренепорочне и Пресвете Владичице наше Госпође Богородице, и светог и славног мученика Полиевкта, и молитвама блаженог оца Симеона.

Овако до петка, а у петак уобичајена чаша вина да вам се да; и кољиво зобљемо ради празника светог и великог мученика Теодора. Прва ова света недеља светих великих постова оваква да вам буде.

Уколико се у један од ових дана догоди празник Обретење часне главе Претече или Светих четрдесет мученика, осим прве недеље целе и опет осим среде и петка, нека вам је разрешено да једете хоботнице и два варива са уљем, а

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Што ћеш више? Носе грудве црне земље, издајући и заклињући се да су помешане с крвљу тога и онога мученика. Јудеји нам се смеју и ругају и веле да смо гори од стари[х] идолопоклоника, јер они нису се клањали костима, крпама,

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Оженио си ме Симком да би ти Милунка била ближа. Себе си женио, а матер је још била жива... Радио сам више од сваког мученика на земљи. Моју муку трошио си на Вукашина и политику. Трпео сам и ћутао. А ти си галамио по зборовима и читао новине.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

свију; Гробље, књиге што се штију; Повесница свих земаља, Староставник цара, краља, И читуља виших слика, Изабраника, мученика, Од почетка памтивека; Све ј' то гробље Ал' је и колевка.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

и церека у оном лудачком метежу, ништа, баш Ништа не тиче судбина оних у оној страшној, жутој и влажној кућерини, мученика што су тамо остали? Је ли могуће да су они тамо друго, а ови овде друго...

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Али онда да се нешто Збију, згрле са свих страна Уздисаји мученика, Уздисаји сиротана — Ух, од куд си на то дошла, Мисли моја препитома!...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Да је било каквога уметника да препочне овога очајнога старца, то би била права слика великога мученика. Изгледало је као да ће овај саморани, немоћни старац скоро померити памећу, толико је било његово очајање.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Хтели бисмо бар још једним погледом да поздравимо вечно одмориште тих мученика. Али ауто занесе, и пред нашим очима указа се непрегледно поље. Мисли се невољно намећу.

— размишља војник. Граничар спусти полако шлем на земљу, као да се боји да не потресе и саму успомену на овога мученика... Ветар навали, шлем се помери, а онај шум као да подсети на крик... Друже, опрости! Ми нисмо криви...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Чу се да је Столина мајка умрла. Мијо оживи. Преклани, биће баш уз оно девет бабиније' укá иза Мученика, забразди' и ја. До подне се зацрни читава њива.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Он припада типу кнеза мученика, који се јавља у раним хришћанским државама феудалне Европе, при сукобима старих племенских и нових хришћанских

Тип кнеза мученика искоришћен је да би се изградио лик кнеза победника. У историји манастира Ђурђевих ступова обрађен је лик ктитора,

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

усхићене светлости, и мека предвечерја, и звездане ноћи, само су људи тамо исцеђени, суви, без сокова, сенке сулудих мученика и неподношљивих праведника. О чему бих тамо могао размишљати, Господе?

Кажем: муку, јер мука је и била. Знам да је ти, имењаче, нећеш признати јер одиста на небу би било претесно за два мученика Димитрија, па иако би ти издејствовао да и даље останеш онај под број један, а ја да будем тек пришипетља, скоројевић,

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Или ће потомство равнодушно гледати како пси разносе кости мученика — вели потиштен потпоручник Драгиша. На самој граници црногорској налази се мала варошица Тузи.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

АГРИКОЛИНЕ ЛАМПАДЕ Принц Агрикола виде себе од мученика подругана и богове му остале укорне — врло се распали, тако да од распаљивања му се једовита и лампаде се смољане

Онде, на ступцу имаше прилика спраљена на образ светога мученика Теодора. Пак згледа га неки Арапин, Турчин; из лука са стрелом стрели к њему, те га згоди баш у раме!

Ето ти једношт тек смотре свети велики Василије где дође Богородица у цркви пред ћивот мученика Меркурија, те му рече да иде убити цара Јулијана.

Те и зарад тога, како се је то било згодило напре октомврија 26, на памет светога великога мученика Димитрија, те шњиме учинише Царограђани да се од год до год има спомен држати оне божије страшне прећње тресовите.

тако да нико жив од људи ниоткуд с јабане и ни од које стране, није могао тко доћи у манастир на праздник ових светих мученика, него само сами ондешњи калуђери отпојаше вечерњу с параклисом пресветој Богородици.

И такав потпис на једних се находи на име брата и мученика Виктора да се ови одвезу, а и на царичину страну имаду неки. Ама теби ће он дати на моје име које год ти зактеваш,

А клисара што чува цркву, њему је највиша мисао за ћивот светога мученика, зашто сав је од чиста сребра био справљен и онде на њега позор има да ако се растопи сребро од јаке ватре и проспе се

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности