Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Паун почне се ширити међу њима, хотећи да за красоту његових перја њега изаберу за поглавара. „Ти се ту всује мучиш и печиш,” одговори му чавка. — „Што ће нама твоје перје помоћи кад почнемо с орлом војевати?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
О, Творче милостиви! Ти знаш душу моју, ти знаш да ја ништа нисам крив!... Па што ме овако мучиш, Господе?... Што ме не раставиш са овим црним животом?... Није много прошло, а попа дође. Прекорачи праг и назва Бога.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Па што се, мори, мучиш, што не сиђеш овамо, у град. — Грозе се жене кад виде та њена изгребена, крвава колена. — А, — одбија их, — још нисам
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Ја сам проклет, презри ме, драга. — Зашто да те презрем? Ја те обожавам. Зашто си то казао? Зашто се тако мучиш? То твоје лице, тамно и страшно, То страдање, тај неми ужас, раздире ми душу. Разведри се Ја те ништа не кривим.
Теодосије - ЖИТИЈА
Па ви и сами то знате и говорите: Пусти ти нас на миру! Пре времена си дошао да нас мучиш! Стога се не само на оне који Богу служе већ и на нас саме, бедне и плача достојне, може како треба позивати, јер се
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
У њима је било толико прекора и туге, да би сваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њима: „Што ме толико мучиш?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад виђе да нема ништа, рече коњу: — Што ти је, што се дереш и мучиш ме из ложнице. Одмах затвори врата и оде. Још краљ није дошао до градскијех врата, а Грбо коња за дизгине.
Кад дође до коња виђе да нема ништа, па рече: — Што се дереш и мучиш ме? — па се опет врати из штале. Није још дошао до градскијех врата, а Грбо коња за дизгине па под коња у воду, а коњ
Кад то виђе Грбо кроз кључаоницу, рече краљици: — Шта се, госпојо, мучиш! пусти мене да ти то исцијепам па ме онда закољи. Краљица узе кључеве па га отвори.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ДАМЈАН: Е, комшо, кад је тако, боље је да закопаш; и ја сам ти сам то исто учинио. Време је чудно, мучиш се и кињиш, пак наједанпут да ти други однесе.
ЉУБА: Не бој се, мајка, то је врло добро. Узми само. СТАНИЈА: Нека једе ко оће, ја ћу да идем, кад ме тако мучиш. ПИЈАДА: То је најлепсе сто. СТАНИЈА: Кад је најлепше, ти једи. ЉУБА: Еј, мајка, ала си проста.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Кога бре? — Молим, ти ћеш и онако умрети, па зашто да се мучиш?! - говорио је Милутин ликујући. Милан из прве батерије засмеја се гласно. — Ето, па зато, молим вас, и ратујемо!...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Осећало је срце моје да ти велику муку мучиш... знала сам... И снови црни, из дана у дан... па да се полуди од бриге.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Кажи ми, не мучи ме више! — молио га је цар скоро кроз сузе. Онда му старац рече: — Не мучим ја тебе, царе, него ти мучиш мене; јер ја, царе, не смем примити новац у ком је сиротињска крв. Цар задрхта. — Крв?! — промуца он.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
не треба ти ни да се мучиш, само зини... Три корака од тебе раштркала се позна шептелија, лишће у пола опало, а на голим и црним, рапавим
Он се трже и пробуди се. — Што не легнеш, моје дете, него се тако мучиш. Већ је пола ноћи, болан брајко, а сутра треба да пораниш. И он леже.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Е мој Ђурђу! — пасмија му се на то свети Митар. — Ти се све вријеме мучиш по пољу и скупљаш плодове, да ја преко зиме ништа друго не радим, већ сједим крај топле пећи и сладим се оним што си
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Снагу ћуја да му дам, кад постане човек, кучића се не плаши, а Србија је велика. — И зато се ти мучиш? — прошапта кроз цвокот Ђорђе, посумња да ли је Тола чуо и рече гласно: — Да ти није мене, поцркала би ти од глади.
Од таквих као што си ти не би ни на ђубрету клијало! Па ме сада бијеш и мучиш, Турчине. А у шта ће мени да прође ноћ! Спаваш и хрчеш, хрчеш....
Нека све запали! — раздера се на кафеџију Ику, не подижући главу. Још мало ноћи ти остаје да ме мучиш, стално јој је претио у себи, у кревету — мучилишту, а њој говорио да поштене жене не наваљују на мужеве, да се само
“ „Не пренемажи се, кажи. Знам ја шта је женско. Све сте курве... Мени не можеш да подвалиш!“ „Докле ћеш да ме мучиш?... Кажем ти, спавала сам. Знаш да прошле две ноћи нисам тренула. Ти ми ниси дао.“ „Лепо кажи, шта си чула?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
До сада си морао да се при сваком појединачном проблему Механике мучиш и питаш се, са које стране да га прихватиш да би дошао до коначног решења. Сада немаш тих брига!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Кажи нам, дакле, све слободно, отворено, јасно. Ето кажи нам: Где си био десетог септембра? Ајд’ одлучио; видим да се мучиш. Где си био тога дана?... Али нека, ајд’ кажи нам прво ко те је увео у „тројку“, која је твоја „копча“?
А он преклињући: — Што ме мучиш? Жена се подиже па седе у постељи не дивећи се откуд јој снага. — Мили, да знаш како те безумно волим, мили, безумно
„Дакле, дедер,“ веома нестрпљиво каже му председник, „ајде, Ђорђе, почни једном, немој даље да нас мучиш, видиш да се живи покувасмо од врућине и ми и овај народ.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Нису наши доктори скупи као ваши. Писар га прекиде: — Хајде, продужи посао. — Славе ти, Ђурица, немој да нас мучиш. Претурићемо ти сву кућу, док не нађемо...
Цинцарина и момка му синовца, узеше му осам стотина банака и, зарезавши му нос, припретише: — Ако чујемо да опет мучиш сиротињу кајишарским интересом, убићемо те на месту.
Симо стаде грчевито трзати руку, стадоше му се стезати мишићи око очију и уздахну дубоко. — А-а-а... што ме мучиш, тако ти среће, забадава!... — Ништа...
— Што не говориш, псино једна, него се мучиш због онога зликовца, коме сви робујемо!... — викну Ђурица грејући иглу трећи пут. — Кажи право, па иди куд те очи воде.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад виђе да нема ништа, рече коњу: — Што ти је, што се дереш, мучиш ме из ложнице. Још краљ није дошао до градскијех врата, а Грбо коња за дизгине.
Кад дође до коња, виђе да нема ништа, па рече: — Што се дереш и мучиш ме? — па се врати из штале. Није још дошао до градскијех врата, а Грбо коња за дизгине па под коња у воду, а коњ се
Кад то виђе Грбо кроз кључаоницу, рече краљици: — Шта се, госпојо, мучиш! Пусти мене да ти то исцијепам, па ме онда закољи. Краљица узе кључе па га отвори.
Ћипико, Иво - Приповетке
Миливој се трже. —Да идемо! — рече Арнауту. —Нећу! — не мичући се одсече заробљељшк. —Што да ме даље мучиш? Убиј ме овде! — Не убијају се људи без потребе. Устани! —Приђе к њему и поможе му да се дигне.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
То ти је зарицање донело; себи захвал’ се Што и себе и то слатко девојче мучиш. Шта би било да росни ту суху ватру угаси Пољубац? Само живљом цвет би засин’о бојом.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Знала си да кажеш. Казала си ми све. Знам сада све, разумем... И зар до сада нико да не види како се ти мучиш И патиш због тога? И нико то да не опази, и нико да не покуша да поправи? ТАШАНА Ох, ко ће, дедо? Отац?
У аманет ти га Божји остављам. Али да се ниси усудила да га било глађу, било жеђу мучиш и мориш, да што пре умре, да га се што пре отресеш. ТАШАНА Ох, зар ја, дедо? МИРОН А ја полазим за увек на гробље.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Ајаој! А мене за крађу годину дана. Мора да је то неки гадан посао — писање песама. — Разуме се да је гадан. Мучиш прво себе док је напишеш, па мучиш уредника да ти је штампа, па онда мучиш оне који је читају, па државног тужиоца да
Мора да је то неки гадан посао — писање песама. — Разуме се да је гадан. Мучиш прво себе док је напишеш, па мучиш уредника да ти је штампа, па онда мучиш оне који је читају, па државног тужиоца да те оптужи и, најзад, судију да те
— Разуме се да је гадан. Мучиш прво себе док је напишеш, па мучиш уредника да ти је штампа, па онда мучиш оне који је читају, па државног тужиоца да те оптужи и, најзад, судију да те осуди.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Од које си земље и крајине? Како ли те по имену вичу? Ко л’ је тебе на ме оправио да ме мучиш са мојијем друштвом? Зар ти мало ћара по крајинам’, но т’ донесе ђаво у планину?