Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Не би му тај дао да се жени, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био други Рајић или Мушицки!... А, сасвим, сасвим сам с њим задовољан!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
И ЧИТАЛАЧКА ПУБЛИКА 102 КЊИЖЕВНА ОБЕЛЕЖЈА ПРЕЛАЗНОГ ПЕРИОДА ОД РАЦИОНАЛИЗМА КА РОМАНТИЗМУ 103 ЛУКИЈАН МУШИЦКИ 106 ЈОАКИМ ВУЈИЋ 110 МИЛОВАН ВИДАКОВИЋ 112 МИХАИЛО ВИТКОВИЋ 115 ДИМИТРИЈЕ ДАВИДОВИЋ 117 ЂОРЂЕ МАГАРАШЕВИЋ 118 ТЕОДОР
Због те штампарије Беч постаје духовни центар српски, »Виндобона шчастљива Мусама«, како је доцније певао Лукијан Мушицки. Срби нису били задовољни Курцбековом штампаријом.
Атанасија Стојковића, а нарочито Павла Соларића, који су спроводили и даље развијали његове реформаторске идеје. Мушицки, који је доцније издавао његове Басне, претрпео је његов утицај.
первопросветитељ славено-сербскаго рода нашега«, вели Глигорије Трлајић; »сребровласи мили Обрадовић«, пише Лукијан Мушицки; »велики Доситеј«, назива га Михаило Витковић; »блажени старац«, вели Сима Милутиновић, а Јован Ст.
45 1820. Лукијан Мушицки је намеравао да оснује »Србскоје јазикоиспитателноје содружество«. Али прво организовано књижевно и научно друштво
ЛУКИЈАН МУШИЦКИ Живот. — Рођен је у селу Темерину, 27. јануара 1777. Српску основну школу свршио је у месту рођења, немачку у Тителу,
1828. буде постављен за епископа. Користан цркви и народној просвети, Мушицки је на том месту остао до смрти, 15. марта 1837. године. ПЕСНИК.
Користан цркви и народној просвети, Мушицки је на том месту остао до смрти, 15. марта 1837. године. ПЕСНИК. — Мушицки је први уметнички песник у српској књижевности.
и 1840, друге две у Новом Саду, 1844. и 1847. Мушицки је почео певати код Срба када готово нико није певао, и у српску поезију уводи нов правац, псевдокласични, који се у
Као песник Мушицки потпуно припада псевдокласичарској школи. Када се он као ђак школовао у Пешти, мађарску књижевност био је захватио
ђак немачких филозофа, његов професоф естетике и филозофије у Пешти, ревностан поборник класичне уметности. Мушицки је све своје књижевне идеје примио од њега.
од Енглеза: Шекспир, Голдсмит, Поп; од Талијана: Данте, Ариосто, Тасо, Бокачо, Голдони; од Руса: Ломоносов, Державин. Мушицки је извесно био најобразованији српски писац свога времена.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Тај елегантни официр завршио је као генерал Павелића. Пред његовим првим водом парадирао је тада оберлајтнант Мушицки, чврст и црн, са малим брчићима, увек мало насмејан. Уштогљен. Он је завршио као генерал, Недића.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
да издам малу књижицу народни Српски приповијетки и загонетки, и био сам им овај предговор написао: Нека родољубиви Мушицки лети за Пиндаром и за Орацијем, нека се дружи и пореди с Рамлером, с Клопштоком, с Державином и с Дмитријевим; нека
малу књижицу народнијех Српскијех приповиједака и загонетака, и био сам им овај предговор написао:” „Нека родољубиви Мушицки лети за Пиндаром и за Хорацијем, нека се дружи и пореди с Рамлером, с Клопштоком, с Державином и с Дмитријевим; нека
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
ДОДАТАК. Средином јуна 1817. године, архимандрит манастира Шишатовца, песник Лукијан Мушицки, није био расположен. Очекивала га је обавеза која га је унапред замарала а коју никако није могао да избегне, јер је
У последње време тај упорни Караџић га је засипао писмима и у сваком тражио исто: да Мушицки, неизоставно, призове себи оног слепог гуслара Филипа и да га са пажњом испита.
Даље је гуслар Мушицком требало да исприча све чега це цећа из свога живота а Мушицки, молио је Караџић, нека то забележи и пошаље Вуку. Тај Караџић је, заиста, имао дара да своје послове пребаци другима.
Тај Караџић је, заиста, имао дара да своје послове пребаци другима. Да је нешто друго у питању, Мушицки не би марио. Али, Вук је знао да за ту народну поезију он, Мушицки, нема одвише разумевања и да певаче, ма како да су
Да је нешто друго у питању, Мушицки не би марио. Али, Вук је знао да за ту народну поезију он, Мушицки, нема одвише разумевања и да певаче, ма како да су даровити, увек доживљава као напаст.
Док је Вишњић, пре две године, овде, у Шишатовцу, певао Вуку, Мушицки се склањао да их не слуша: то га је отегнуто певање баш замарало.
се покајао: слепи Филип као да је долазио из самог предворја Хада, са том тамом на лицу, празнинама у говору, нечист. Мушицки је устукнуо у хладноћу, његово стрпљење је почело да се губи.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
сам га са своје стране упитао сећа ли се песме „Косовка дјевојка“, коју је баш у његовоме завичајном крају Лукијан Мушицки забележио од слепице из Гргуреваца и предао је Вуку.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ВИТКОВИЋ 148 ЉУБОВИ 149 СИМА МИЛУТИНОВИЋ САРАЈЛИЈА 151 МОТО 152 НЕПОЗНАТОЈ 153 РАЗВРАТ 154 ЛУКИЈАН МУШИЦКИ 156 СЕНИ ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА 157 СОЧИЊЕНИЈА ДЕРЖАВИНА У ШИШАТОВЦУ 160 ВУКУ СТЕФАНОВИЋУ, СЕРБЉИНУ ОД СЕРБЉИНА 163 К
Гетеове младости допрле су биле овде већ и до нас, и изразиле се у меломанији страсној и дуготрајној; чак је и Лукијан Мушицки, године 1817, уздахнуо, сасвим у духу свога доба: „Еј, да знам у гитару ударати!
Ни то се међутим не би могло рећи. Несумњиво је да нам је најјаснији Лукијан Мушицки, па потом Стерија. Изворе грађанској поезији међутим, а њих је морало бити, и има, не знамо, ни изблиза ни издалека.
Мени се чини да је Мушицки не само далеко најзначајнија поетска личност тога времена, него и да је поетични. Сарајлија личност малога поете,
Младен Лесковац Глуво је доба сад. Л. Мушицки, 1816. Но нек, само Српство траје Макар били ваши дани Заборавом претрпани, Ил' песништва смешна брука.
нема добра, Ни 'ма фајде и од њега: Све л залуду кад се умре. 1817. Сима Милутиновић Сарајлија ЛУКИЈАН МУШИЦКИ СЕНИ ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА Сеине Ноцхацхтунг солл једес Волк ден Мäннерн wихен дурцх діе еѕ ерлеуцхтет унд гебеѕѕерт
Почивај тихо, душе чисти, С крепкима духови храбрих оцев. 24. августа 1811. Лукијан Мушицки СОЧИЊЕНИЈА ДЕРЖАВИНА У ШИШАТОВЦУ Державин, спутник верни Хорацијев И стрелотечна Пиндара, душе мој, По среди нас у
25. марта 1816. Лукијан Мушицки ВУКУ СТЕФАНОВИЋУ, СЕРБЉИНУ ОД СЕРБЉИНА О почетку ополченија Сербаља против турских дахија (1804) Діе ѕіцх ѕелбѕт
25. марта 1816. Лукијан Мушицки К САМОМ СЕБИ Муѕіѕ аміцуѕ, тріѕтітіам ет метуѕ традам протервіѕ ин маре Цретіцум портаре вентіѕ. Хоратіуѕ Пијериде!
На нови подвиг ум већ спремам сутра. 4. новембра 1816. Лукијан Мушицки НА ВИДОВДАН Мемініѕѕе іувабіт! Да грозна серпском духу позоришта! О мати беде, вечеро кнежева!
Бар позно, Серби, уч'те с' ценит Нравствене Милоше, лаж дознават. 15. јунија 1817. Лукијан Мушицки ГРИГОРИЈУ ГЕРШИЋУ Друже! ја сам ти већ на среди сиња Мора. Бурја ми чун колеба страшно.
Где јачи живот, Тамо победа спеши. Дрема у миру и лав. 11. децембра 1818. Лукијан Мушицки ОДА К САМОМ СЕБИ Тешко мени без мене!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Из те оријентације поникао је први српски песнички стил, класицизам. Његов утемељивач Лукијан Мушицки (1777-1837), архимандрит манастира Шишатовца, потом епископ, у својим песмама дидактичне и родољубиве инспирације
Видаковић је у роману произвео више безначајних епигона. Мушицки је створио прву песничку школу, школу "објективне лирике" или "мирног чувства", како ће је касније назвати романтичари.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
и Марко Краљевић укида свадбарину од неке слепице из Гргуреваца (препис песама ове слепице послао је Вуку Лукијан Мушицки). Песму Предраг и Ненад добио је Вук од Јована Берића из Будима.