Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Крајем четрдесетих година у српској књижевности још влада мешавина праваца. После смрти Лукијана Мушицкога, од четрдесетих година, јавља се реакција противу владајућег класицизма. 1844.
ГЛАВНА КЊИЖЕВНА ДЕЛА. — Његош се доста споро, али стално и јако развијао. Од имитација Милутиновића, Мушицкога и народних песама, он је прешао на оригинално књижевно стварање, и у последњим годинама живота дошао до пуне духовне и
Као и други песници његова нараштаја, он је колебљив у правцу. Он је одушевљен поклоник Лукијана Мушицкога, и има и код њега »ученог стихотворства«.
у Народним српским пословицама); глас ђ узеће од Лукијана Мушицкога; слово ï замениће јотом (ј). Тако је он, додавши и тридесето слово џ, створио своју нову азбуку, за коју је са
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Из тога свога свечаног, или парадног, става и држања ова поезија се нерадо мицала. Дух спокојне артистичке надмоћи Мушицкога, са оним својим уверењем о неопходности растојања од популарнога, пристајао је да се прилагоди насртљивијим свежијим
Пре свега, нисам смео не унети у овакву књигу дидактичну поезију Мушицкога: она је најтврђа кичма наше старе поезије. Потом сам основицу поетских текстова проширивао и даље: узео сам у обзир и
СЕНИ ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА (стр. 124). Текст је узет из Мушицкога Стихотворенија, Пешта 1838, И, 15—8; Мушицки је означио да је песму написао у манастиру Раковцу, пет месеци после
До сада најподробније и најпоузданије коментаре уза стихове Мушицкога в. у књизи Одабрани стихови Лукијана Мушицког. Приредио Васа Стајић, Бгд 1938, стр. 1—136.
Приредио Васа Стајић, Бгд 1938, стр. 1—136. СОЧИЊЕНИЈА ДЕРЖАВИНА У ШИШАТОВЦУ (стр. 126). Текст је узет из Мушицкога Стихотворенија, Пешта 1838, И, 26—8. Прочитавши ову оду, Вук је писао Мушицкоме из Беча 14.
” (Преписка ИИ, 111). ВУКУ СТЕФАНОВИЋУ, СЕРБЉИНУ ОТ СЕРБЉИНА (стр. 128). Текст је узет из Мушицкога Стихотворенија, Пешта 1838, И, 29—34, а песма је написана у манастиру Шишатовцу. Прочитавши је, Вук је 24.
и полемичке списе, Бгд 1896, ИИИ, 118—9, у своме одговору на Светићев Утук, године 1843), писао овако: „А ода она Мушицкога постала је овако: у манастиру Шишатовцу једанпут (1816) за ручком Мушицки је викао на наше хајдуке говорећи, не само
К САМОМ СЕБИ (стр. 132). Текст је узет из Мушицкога Стихотворенија, Пешта 1838, И, 54. Песму је Мушицки написао у једном тренутку када „чрезвичајне беде нападоше на
— Само треба се њима (непријатељима) ползовати.” (Преписка ИИ, 118) — О језику ода Мушицкога Вук је више пута писао и у писмима Мушицкоме (са доста замерака, као што је познато), а иначе га је, баш у ово доба,
” (Преписка ИИ, 174). НА ВИДОВДАН (стр. 133). Текст је узет из Мушицкога Стихотворенија, Пешта 1838. И, 70—3. Шаљући ову оду Вуку 12.
) на језик и акценат (в. Преписку ИИ, 189). — Занимљиво је и лепо, а умногом и прихватљиво објашњење Теодоре Петровић Мушицкога става према романтичном патриотизму Срба у њеној студији Лукијан Мушицки и наша народна песма.
Прилози проучавању народне поезије В, 1938, а нарочито стр. 37—9. ГРИГОРИЈУ ГЕРШИЋУ (стр. 135). Текст је узет из Мушицкога Стихотворенија, Пешта 1838, И, 75—6, а песма је написана у манастиру Шишатовцу.