Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
кабаничарка — мој Лека већ три недеље како је по вашарима, а ја се опет бојим да се когођ, кад је овако сама кућа брез мушкога, не ушуња, па пуштам зељова с ланца. — Баш вам фала! Лепа вода.
Ћипико, Иво - Приповетке
би помогла уморном друштву потезати мреже, гледала би у њихове тешке руке, у топли зној, и осјетила би оно њихова, мушкога, што у животу носе.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
СТАНИША: Ћут’, жено!... Да ниси жена Ал’ и кô жена — Само да ниси жена Ђурђева, А мушкога би гнева ударац На безобразном ти прснô образу. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Не даље! Немој, душе ми! Заборавићу крви источник!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У Омољу мећу младе под појас л., да би рађале мушку децу (иб., 98, »лешник« је именица мушкога рода). Ко пати од чирева, окупа се у води у којој су били потопљени ораси и л.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Та сиротиња је живела, управо изумирала нестајући у туђој средини, избацујући тек понекад особит, оригиналан тип мушкога или женскога пола. За пакост, најлепши Грк живео је у том слоју.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
сам ја сад већ имо дуге испеглане панталоне и нешто неиспегланих бркова под носом, те очигледно представљао именицу мушкога рода, ипак ми је стало било до тога да код младе госпе разбијем потпуно евентуалну заблуду.
Граматика: Брак је именица мушкога рода који се у животу потчињава законима женскога рода. У граматици има, али у животу нема једнине, а множина се само
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
љуто: „Ко је Србин и српскога рода, и од српске крви и колена, а не дошô на бој на Косово, не имао од срца порода, ни мушкога ни девојачкога! Од руке му ништа не родило: рујно вино ни шеница бела! Рђом капô док му је колена!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Правда тек онога и јест, чијано је! Еда се не може прозлити и добра жена од нехајства мушкога? Једна је скона, ама ћуд је неравна. Не мотри чије попрхе, Него гледај му обрхе.