Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
научија се... — Ха! — одобрава Замфир. — Ашкољс’н за тај реч!... Овуја мушљику имам си... знаш од које време гу имам? Море, и не пантим веће!...
разгледајући цигарлук о коме је реч — ништо саг батисала: спаде гу прстен, и срма се покидала, па и не прилега веће на мушљику.
Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, оћу си баталим и дуван, зашто цигара-пушење без овуј мушљику не бива!... Лезет, тај слас’ нема!... — Фала, фала, чорбаџијо, за тај чес’ и речи тија! — вели снебивљиво Мане. — ...
и саг, виде ли како прокај твој дућан промину’ — ћа пâ да заб’равим, ама се сети’ и врну’ до теб’ да ми, ете, курдишеш мушљику... — заврши хаџи Замфир и пружи му цигарлук. — А ја ће пратим за њума — додаде — кад буде готова...