Јакшић, Ђура - ПРОЗА
који се сећа и какву је реч још као дете од једанаест месеци први пут протепао; тај наравно да све зна, а остале муштерије речене каване све му верују... А како, опет, не би? Они не верују у дан, у истину, а у лаж?... Е, баш сте чудни људи!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— повика ћир Трпко. — 'Оћете за седум цванцика? — Аја! ни паре ниже! — Е 'а'де, нек је сретно. Моји сте људи и муштерије! — пристаде ћир Трпко, па одмах упита: — А кад да ми дотерате?
— Еле, у таку једну болту стаде на занат тај мали Мојсило Пупавац. Имао је газду вешта око муштерије и умешна у свом послу. Газда му је био некако особит у понашању.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
У дућану био је окретен, муштерије брзо је послуживао, али је и дотерао до тога да су све варошке девојке у његов дућан долазиле кад је калфа постао.
Али, кад се вашар започне, да видиш Љубу Чакмеџијића како муштерије мами, како му слатко речи теку, мора човек од њега што било купити.
Муштерија у дућану лупа, иште цигарете. Госпођа Перса изиђе. Долазе и друге муштерије; дотле се у соби без Персе разговарају. — Дакле, ако смем питати, шта има госпођа Перса? — пита чика-Гавра.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
И лепо је било видети господара Софру пред дућаном како изглеђује муштерије, све лево десно лицем миче, како примамљивим очима муштерије довлачи.
било видети господара Софру пред дућаном како изглеђује муштерије, све лево десно лицем миче, како примамљивим очима муштерије довлачи.
Ко би га видео пред дућаном како у „јанклу” извирује муштерије, не би рекао да је у њему тако јака душа. Пред дућаном и у дућану изгледа као Грк, Цинцар, као домаћин господарски
Није гледао коме ће на вересију дати, ма коме. У механи, кад није оца код куће, муштерије части пићем. У подруму млађима даје пити колико ко хоће, па, кад их изопија, то му је мило.
Он је стари вашарџија, па познаје муштерије. У певању ужасна дисхармонија. Лопови мисле да се друштво изопијало, па држе да је сад време послу. Наједаред умукну.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Миле механџија извади печено сугаре и метну га на пањ, али не смеде ударати ножем, него зове руком сталне муштерије и, облизујући прст, показује им како је масно и младо.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: Е, баш добро! Прикуцај ти то лепо на твоја врата, да те лакше нађу твоје муштерије! ИВКОВИЋ: Хвала богу те је стигло. Нећу бити овде два-три дана па би вас још више узнемиравали.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Све дај, дај, а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и алишвериши муштерије, путници и пашажери! — Е, мој газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” ТРЕНУТАК ПРЕДАХА: ДЕДА САЊАРИ О чему мисли деда, док бабе Муштерије за леђа грабе? Доле, на излазу из Звечана, Има једна пољана, као клечана Торбица...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Трче бесомучно, да достигну муштерије. Завалили се од корпе симита. Џепови им, надути марјашима, клате се око њихових ногавица.
да ђе ове суботе ко од њих доћи, зна и по томе што је он тобож чуо како су ових дана имали тамо много посла, многе муштерије, и све су истрошили од еспапа.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
МИЛЕ: Нема женске док није карађорђуша! ГОСПАВА: Ша је, да је, мени лако није опслужити наке муштерије! Један тули светло, пали свећу, други тражи да глумим да нећу!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
или пред њом, под липом за храстовим столом, обично чита нешто, певуши или прекрсти руке на трбуху и дрема; чека муштерије, па нека сељанка повирује на врата, устручава се да прекорачи праг. — Ене, да л’ ће бити водекана? — пита она.
И продаје бријаче за које галантира, „резервисане за своје муштерије“, и друге за које не може да галантира, у ствари једне исте зарђале бријаче које он дели у две разне сорте, прву и
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
све, али без хлеба никуд!... « — Хајдес... паде риба скочи месо; потрчите муштерије, разграбише људи! Ох, што је Масно--о-о! — повика Митко, лупајући ножем о пањ. — Дај пречњаке овамо!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
сумњичењима и антипатијама; молио ме је да понекад проведем с њим сат-два у његовој радњи и посматрам Немце, његове муштерије. Послушао сам га и стекао нова сазнања.
Никола ме је уверавао да познаје лично неке од њих, јер су му били муштерије, а тврдио је да су као људи питоми као голубови.
Ћипико, Иво - Приповетке
Залажу се полагано, као преко воље, а Спасоје се сваки час диже да послужи муштерије. Лазо, види се, жели да заметне разговор, али они као да немају ријечи; рекао би, навлаш се туђи једно од другога.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Трговци су стајали на вратима својих радњи и дозивали муштерије. Из поткивачница је била јара и одлетале варнице. Чуо се удар чекића о наковањ, или лупа дрвених маљева о лимене
Ћипико, Иво - Пауци
Човјек оде и понесе бакалар. —Јеси ми ти паметан! — обрати се господар момку. — Не ваља добре муштерије одбацивати. Платиће он, забиљежи му двојструко на рачун, па мирно.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Једне године, о вашару великогоспоинском, који празник је био и слава мајстор Костина, позове он неке своје муштерије из околине, с породицама.
Дућани буђави. По дућанима, газде, шегрти, и муштерије жучно расправљају, јер сваки час нестане нека пара, није добар рачун.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А то је било онда кад би, на задовољство и своје у муштерије, свршио какву мало крупнију поруџбину, а таквих је, како који месец, све чешће и све крупнијих бивало.
Тако му било мило да је одбио две муштерије које су дошле да пазаре, само да се не би прекидао разговор. И кад се уверио да тетка Дока све зна, он јој се исповеди
Знајем си занајат, еснаф-човек сам... — Знајем... — Имам си дућан. — Знајем, де. — И муштерије имам сијасвет... — Добро, де! — Кућа ми пуна... — Е, што ми збориш саг па тој?... — Несам сирома’...
Како пашиницу ћу те накитим и нађиздим!... Сал за теб’ ћу радим кујунџилак... Момци и чираци ми — они нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да кујем срму и сребро и злато, — теб’ да накитим!
За теб’ ћу салда радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштерије!... — А што ће да ручаш кад си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зона. — Не слушај душмани моји по ма’але...
Вратила му се стара безбрижност његова и весела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушкасте муштерије кад би му се свратиле у дућан и искашљавао би се по старом свом обичају за сељанчицама кад би прошао крај њих, а на
Белензуци се продавају, а мустаћи се сал давају, а не продавају — и стаде очински мило гледати обе муштерије. Заусти да их пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућану.