Употреба речи нашој у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Изгледаше као чета дивљих Авара, с том једном разликом што у нашој гомили не беше ниједног ратника. Старци, жене, деца — из такога се друштва састојао наш табор, који се и на најмањи

ваљда, досетио, па ми скоро измењеним гласом стаде набрајати узроке зашто тако чини: „Видиш, Грлице“, вели, „има у нашој Кикинди много људи што скапавају од глади, па човек кâ није рад да и други дознаду да у њега има новаца и хране: свет

и харамије, па да будемо мирни код својих кућа и да уживамо мирно наше горким знојем стечено имање, а не да нас у нашој рођеној кући нападају, пале и харају?...

Сад кажите ви мени да ли је то чист посао? Кажите да није то најбезобразније шуровање? Депешу појести! Ако ту нашој сумњи нема политичких основа, онда, господо, да се не зовем више рођак Мате клозера и његовог брата, пресветлога цара

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

„Чувај гуске кад их лисица исповеда и кад им курјак проповеда”, вели једна инглеска пословица. Ми смо таки у овој нашој кожи да и сами себи не ваља сасвим да верујемо.

” Наравоученије Какви смо ми људи на овој нашој земљи? Хајде да се право један другом исповедимо и да већ не тајимо да смо свакојаки и чудновати! Како то?

Мал' не умре' од глади! Проклете шуме! Ништа ти нејма да ваља у овој нашој Далмацији! Ни дрвета не може човек наћи на ком би се лепо и љуцки могао обесити!” Јошт једну, пак нећу више.

Бити добродјетељним како би хотели и како знамо да су многи били, то често, за слабост нашу, није у нашој власти, али љубити и у другима разум и богољубна дела, њима желиш уподобити се, за тим чезнути и настојати, то можемо,

Ова средства состоје се у здравом и чистом разуму, трудољубију и благонаравију. Има такових места на земљи нашој гди је всегдашња зима, и гди се људи хране или с рибом морском или с ловом животиња; ове исте људе да хоће ко да их

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

И то могу слободно казати да у нашој нурији, — сва села која цркви у Бранковину иду — нико на какав други суд није ишао нити је кавге било.

Он пошље то писмо Хаџи-Мустафа-паши у Београд. После неког времена дође један пашин каваз у Бранковину нашој кући на конак, и све се тајно са мојим оцем разговара.

Добисмо топ, сад тко јако ми Срби! Кажемо нашој војсци да нам је ћесар из Беча послао, али да сваки ћути и таји. Веће народ увери се, да ми имамо споразумије с

да би он (везир) искал јединаго чиновника, ил̓ ми да иштемо от аустријскога двора, котори би сведоком био на погодби нашој, да ако би ми ребелију учинили, или Турки нам по первому својему обичају зулуми дјелат, то да австријски двор,

Шта је то према нашој војсци, међу нама, а није у граду! А могли смо (тим начином) и целу годину мирни бити од нападања турскога, растежући

” Ја кажем да јесу. „Да видим”, вели. Уста Божа и у нашој младој архивици нађе и донесе и неколико прочита. „Нађи” вели „брат-Ђуричино полномошчије, и прочитајте ми”.

Казао сам да смо на Врачар изишли с војском 1804. године, 6. маја. У нашој војсци био је Живан Петровић из Каленића који је био како мога оца Алексе, тако и наш главни буљубаша; и свагда се

Говорим Недоби, да советује шта ћемо. Питао графа, граф дозволио да начинимо прошеније по нашој вољи, и дамо преко књаза Волконскога императору. Начиним, однесем г. Недоби, но каже: „Врло је големо.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

седео у кући Николиној и увелико се разговарао о балу, о женскињама, о накиту, па тек рече: — Баш би добро било да и нашој Савци купимо једну иглу дијамантску. Девојка је од овакве куће — нека има накита. — Па не браним — рећи ће Никола.

— Не могу, дешо! — одговорила би му Миона уздахнувши. — Ама што не можеш, снахо? у нашој кући. било би ти и лакше и рахатније...

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Ја сам те маленог цуцао на мојим коленима!... Ја сам те... ја те и данас волим као своје дете!... Немој!... Нашој грешити душе о неопојан гроб и о свог најбољег друга!... Ево, ја чича Иван, молим се теби као свемогућем богу!...

Треба му семе затрти онако исто као што он наше хтеде!... — Треба, треба!... — Онда, браћо, приђимо ближе браћи нашој!... Измешајмо се с њима! И хајдуци се измешташе с устаницима. — Стојане! — окрете се Станко Чупићу — примаш ли нас?..

Сваки, па и најславнији пример историјски, ми можемо с поносом погледати, јер смо их по неколико имали у нашој историји...

Већ је трећи дан како оно Турака што оста у животу пресалдуми, јер их је много остало на нашој страни у пољани... Станку сенуше очи радошћу. Заврзан и Суреп стали и раширили руке као да би неког хтели загрлити.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Нигде ни пустош није сама, Свуд срце људско себе сеје, Свуд се усели људска чама — Све се на нашој крви греје. Свуда где дође бол човека, Испуни понор који зјапи: Од једне сузе тисућ река!

Још си уз нас, света мајко, коју муче: Све су твоје муње у мачева севу, Све у нашој крви твоје реке хуче, Сви ветри у нашем осветничком гневу.

БРЕГАЛНИЦА Опраћемо тобом очи нашој деци, И чело пророка у тренути судње, Реко која поста у мачева звеци Светлом међом измеђ истине и блудње.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Он, каже мама, после те наше несреће био је прво ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па је сутрадан погурен дошао нашој кући и — смејао се! Каже: „Виде ли ти, сека-Соко, нашу лимунацију!

” Али болест освајаше. Лекар у нашој варошици диже руке, али му тада казаше људи да му се то само навлачи бело на око, и да то могу београдски лекари да

Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђорђу правио и палио цигаре. Пушили смо, тако смо много пушили, да се у нашој великој соби ништа није видело, и шеталица од сата као да се лактовима гурала кроз дебео дим.

Остави се, брате, тако ти ове наше нејачи, проклете карте! Знаш да смо ми на нашој грбини и крвавим знојем стекли ово крова над главом, па зар да ме којекаке изелице из мог добра истерају?...

Све иде као у несрећној кући, а новци се троше као киша. Почеше, богме, они његови пајташи долазити и нашој кући. Затворе се у велику собу, упале по неколико свећа, звечи дукат, пуши се дуван, клизи карта, а наш момак Стојан

О, ова рука! Да ми је да је се сит наљубим, кад она спава, кад ме не види! Шта је било у нашој кући за време док сам био у школи — не знам...

Одавно је већ било звонило на вечерње. Дан се клони својему крају, а у нашој души иста она пучина нигде краја да видиш, само се облаци све гушће гомилају.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— А она је Влаиња, а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам, а и сви у нашој вамилији, а имело јој се Тинкуца, касти: Тинка.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Знате, ја сам човек који се не намеће; где ме радо примају, тамо идем. — Ја мислим да сте ви у нашој кући увек радо примљени. — Сад видим. — Мислим да се нећете кајати што сте к нама дошли. — Тако би’ и сам желео.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

— Зашто мора да пропадне? Шта говорите? — Зато, што је нашој раси мало једна Албанија. Треба бар три. Једну је имала, а другој јури у сусрет, сигурно, поуздано.

Африка

Главобоља. Враћам се на брод да се мало одморим па ла поново изиђем. Идем у црначке улице, чије су куће као у нашој Палилули, једноспратне, окречене и са дубоким двориштима по којима гамиже свет црне деце и жена.

Негде бескрајна гора у пламену, праћена праскањем дрвета и дерњавом птица што одлећу. По нашој стази, док прелазе с једне стране шума на другу, наставља се променада звериња.

и ја за себе, а у ону преко пута ићи ће Меј са својим оцем, сестрицом и својим црнцима; у остале наше слуге. У нашој је такође толико прашине, маховине, инсеката, мртвих змија и угарака, да бој, пре но што развије постеље и столове,

Младић им је превео прву песму. Они су ударали веслима о воду и пажљиво га слушали; затим су певали. И У овој ноћи нашој Дошао просио: — Ме, хоћеш ли бити мојом? — До ове године, До овог дана, можда, До овог часа.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

МИШИЋ: Господична, смем ли слободно с вама коју реч пробесједити? КАТИЦА: Нашто то, господин Мишић, ви сте нашој кући најпријатнији гост. МИШИЋ: Ова реч „најпријатнији“ даје ми повод оно изјавити што би иначе тешко изрећи могао.

Црњански, Милош - Сеобе 2

гласно, да они, Исаковичи, знају да их је он бранио у Бечу, а да је и при развојачењу Потиског крунског округа био на нашој, сербској, страни. Знају да их није дао ни краљевству хунгарскому, лако.

Сви нас регулишу. Да куће и кућишта по концу набијамо и дудове садимо! Решили да чак и по црквама нашим, у нашој Сервији, гречески попови гречески завијају и славе Бога, а ми, сербски, само да аминујемо.

Лажу нас и варају! Треба мрети, кажу, за Христа. Причају џелебџије Маленице, у Темишвару, да у Сервији нашој, сад, ни птице не певају. Да је тишина по попаљеним селима била толика, да се само сове, ноћу, чују.

Да је тишина по попаљеним селима била толика, да се само сове, ноћу, чују. Пуста је Сервија, Ђурђе. Мараме се црне, у нашој Црној Бари, у гробљу не вију, него уз пут, по дрвећу. Лешеве не сахрањују, него их пси глођу.

Теодосије - ЖИТИЈА

Дај нам, по твојој доброти, да добијемо још једно мушко чедо, које ће бити утеха души нашој и тобом наследник наше државе и жезал старости наше, на кога ћемо положити руке и починути.

“ Зато и ви у свему будите смерни и благодарите свесилнога Бога с Давидом, говорећи: „Јер у смерности нашој помену нас Господ, и избави нас од непријатеља наших, не на лук или мишицу своју уздајући се пего на Бога који чини

Једино нам недостаје што немамо свога архиепископа, да у нашој земљи освећује и учи у Господу. Због тога још молим милосрђе ваше, кротости, да нам у овом испуниш молбу, да светоме

молбу, да светоме оцу васељенском патријарху Царство ти нареди да једнога од моје братије освети за архиепископа земљи нашој, ради освећења нашег и похвале вашег благочашћа.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Они су добили специјалне особине по којима се приближавају панонском типу. Сви други крајеви, представљени на нашој карти, несумњиво припадају динарском типу. Срби чине три четвртине овог типа. Главне психичке црте.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Кладим се да ће тај читаву ноћ висити горе на нашој сланини. Тај ти не лови мишеве! — Не бој се ти ништа за сланину! — гукну Брко.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

која тражи од државе концесију за исушивање свих мочвари, подводних терена, језера и уопште свих водених талога у нашој краљевини.

Рећи ћеш: зашто смо и њих увукли у конзорцију кад су обични агенти? Зато, господине, што нашој држави, нашим новчаним заводима и нашој чаршији, не импонује предузеће у коме није по један Шварц или Розендолф.

Зато, господине, што нашој држави, нашим новчаним заводима и нашој чаршији, не импонује предузеће у коме није по један Шварц или Розендолф.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

и не би се удала за оног грозног човека кога сад морам да називам оцем, иако је он мени отац колико сам и ја брат нашој мачки.

Моји су строго свесни. Сада сам био ту, окружен мрмором старица изнад кога се чуо пискутав глас попа. Говорио је о нашој будућности иза смрти, о свему што ћемо имати кад умремо. Осећао сам како ми је утроба тешка и бљутава од свега тога.

говорили о стотину других ствари које нас нису интересовале: о новом дечјем вртићу, експерименталној настави физике у нашој гимназији, трци двогодаца која је померена за 25. мај и другим сличним, узбудљивим темама.

Рекао сам само да ми је Рашида нешто као љубав, али он то није могао да схвати. У нашој школи није нарочито популарно рећи да ти је неко љубав, јер то испред тебе готово редовно ставља један апсолутни минус

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— Ви нисте католик, па знате, како смо ми стари људи, ми хоћемо са нашом фамилијом да живимо и умремо у нашој вери. — Па вера ту не смета ништа. Фрајла Лујза задржала би своју веру и код нас.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

враџбина за плодност жене треба тражити у великој жељи да се има пород, као и у крајње неповољном положају нероткиње у нашој патријархалној култури.

У нашој култури једина женска улога која изазива поштовање и свеопшту наклоност јесте материнска улога. Док према мајци постоји

Знамо да је широко распрострањено веровање да је највећи грех не испунити жељу трудној жени, те се у нашој патријархалној култури повлађује ћудима труднице.

Познато је да у нашој митологији, као и у народним песмама јабука представља еротски симбол, а истовремено и знак љубави, наклоности.

на дете и његов развој, онда бисмо могли издвојити неке карактеристичне црте народне психологије развоја личности у нашој култури. Пре свега, дете се посматра углавном као још — неодрастао човек. Дете — нејако, неразумно, непослушно итд.

“; „Да Бог да ти пâс по пáсу погинуо!“ или „Пусто ти остало!“ Ово је још један доказ да се у нашој патријархалној култури на пород, тачније на мушки пород гледа као на светињу и да је највећа несрећа остати без мушких

чиме се наш народ куне може се са поузданошћу разоткрити систем најважнијих вредности које се безусловно поштују у нашој патријархалној култури, јер човек се увек куне оним што му је најдраже, најдрагоценије и најсветије: Богом, чашћу,

’ (пород, четвороножно и род у земљи)“²⁸. Ове заклетве јасно откривају да у нашој патријархалној култури нема веће несреће него остати без порода, без продужетка лозе.

³⁶ У многим крајевима жена за мужа каже „мој човек“ или „он“, а муж за своју жену „она“ или „жена ми“. У нашој патријархалној култури жена прихвата свој инфериорни положај, а властиту потчињеност мужу на безброј начина ритуално и

Када се говори о положају детета у нашој патријархалној култури, неопходно је указати на битну разлику између положаја женског и мушког детета.

Према својој прописаној улози, отац у нашој традицијској култури нипошто не узима у руке мало дете, нити га облачи, љуља, храни, ретко га носи, а још ређе милује

Важна улога оца у васпитању јесте кажњавање деце. Док мајка, бабе и деде могу бити попустљиви према деци, у нашој патријархалној култури отац мора бити строг и каткад немилосрдан.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

« Заборавио сам да кажем и то да су нашој улици непрестано мењали имена све то време, а пошто смо становали на првом спрату, при том су нам увек улазили у

Јад и беда — што се лепо видело и по нашој одећи, а нарочито по панталонама усјајених турева и просењених колена. А, ипак, сањали смо Европу!

Матавуљ, Симо - УСКОК

Њен је човјек осредњег стања, осим своје плате има мало имање. — Које би у нашој земљи било велико, ја мним — дода Крцун. — Дај боже вијека и здравља, наћи ће се начин да јој се јавиш.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Данас, више него икада, писање стихова своди се на велику опкладу опстанка у свету: космичка драма и драма поезије у нашој су се епоси заоштриле и приближиле. Арс поетица XИX и ХХ века не опева свет; она га ствара.

Такозвана примењена поезија никад у нашој средини није била на високој цени; она може да опстане једино у културно самоувереним заједницама.

Са Вучовом дечјом трилогијом наговештен је програм деколонизације детета; тај програм је, у Нашој средини, бар до сада, једино у поезији наслућен и постављен.

После годину дана, испоставило се да такав часопис није потребан нашој средини: новац, нужан за његово одржавање, ускраћен нам је.

Због тога што ме (мајка) упутила да постанем зрео човек, користан нашој социјалистичкој земљи, треба да јој се захвалим... за њен празник и за моју срећну будућност, надахнуту њеном љубављу..

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ЗЕЛЕНИЋКА: Ах, дим туђег елемента давио нас је много година! Но даница је и нашој народности своје багрјаношарно лице помолила, само не треба ни ми да спавамо.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

у обновљеној Србији, увек жељан да што више научи и што више користи својој »милој нацији« и »слободној милој матери нашој Србији«, он је задовољно провео последње године живота. Умро је, после кратке болести, крајем марта 1811.

Доситеј Обрадовић је са разлогом хвалио овог »ученог и достахвалног мужа« и његово »усердњејше отечеству и свој нацији нашој доброжеланије«. АЛЕКСИЈЕ ВЕЗИЛИЋ Рођен 1753.

Он хоће народ да отргне од »монашеског воспитанија, које се несрећом до данас вообшче свој деци нашој приподаје«, од верских предрасуда (»корист попова /лежи/ у глупости пука«, вели он), и тражи модерну просвету,

Упућена народу, »љубезној простоти нашој«, писана народним језиком и у стиховима слабим и примитивним, али течним и читким, та дела су имала много читалаца и у

година ова два, доцније љута противника били су тако блиски један другом да му је у једном писму Караџић говорио »о нашој партији«.

Грчића и на готово све слабе песнике шездесетих година.] 1861. Даница је тврдила да је »Бранко дао садашњи живот нашој књижевности«. Од 1860. до 1890. изишло је десетак издања његових песама.

Путописи су од интереса као један од најранијих покушаја те врсте у нашој књижевности, али књижевне вредности немају.

Те свеже песме, са извесним реализмом, рани су почеци сеоске поезије и веризма у нашој књижевности. Исто тако интимну лепоту имају његове меланхоличне песме у којима је предосећао своју рану смрт.

слух, али нема песника непосреднијих и искренијих осећања, који више говоре нашем срцу и оном што је најинтимније у нашој души. МИЛЕТА ЈАКШИЋ Синовац Ђуре Јакшића, Милета Јакшић рођен је 1869, у Српској Црњи, у Банату.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Питала те, хм! Имао си да ћутиш, па квит. Сљедећег прољећа, бујног и кишовитог, сљез у нашој башти расцвјета се као никада дотад, али старина као да га ни запазио није.

Код Бабића се пече ракија, а ја овде код тебе џаба тупим зубе — искрено признаје Сава и диже се да пође. У нашој кући, откад се зна и памти, никад нико није имао сата, нит је ко знао да по њему чита вријеме.

Сљедећег Михољдана побратим Петрак не појави се на нашој слави. Дјед се забрину. — Да није болестан, бог ти га видио?

ТИ СИ КОЊ У нашој кући сваки члан фамилије имао је своје госте. Стрицу Ниџи долазили су српски добровољци, амерички рудари и некакви

Нема га. То си ти, само ти, а и ја с тобом. Хм, нема?! ...Па заиста нема таквог дјечака у читавој нашој долини. Нит сам га видио ни чуо за њега. Та не долази џабе Петрак баш нашој кући. Ја сам ту, ја ...

Па заиста нема таквог дјечака у читавој нашој долини. Нит сам га видио ни чуо за њега. Та не долази џабе Петрак баш нашој кући. Ја сам ту, ја ...

Једне године, о Михољдану, нашој слави, нађоше се заједно код нас у гостима сликар брадоња, Петрак самарџија и дједов рођак Сава, некадашњи познати

Око избора и тражења најменика у нашој кући бактали су се дјед и стриц Ниџо, само је из године у годину стричева улога била све видљивија, јер је дјед

Тих дана, иза Бурћева, кад се Раде с Брдара већ био устоличио у нашој кући, стриц Ниџо мотао се около накостријешен као мачка пред псом-уљезом.

Једном тако, уз кукурузово брање, накупи се у нашој кући читав буљук разних потукача. Најприје стигоше, у друштву, сликар брадоња и Петрак самарџија (нашли се у Цазину,

Изведрен и убијелио, чак и подгојен, он стиже једног предвечерја нашој кући, нађе дједа на дрвљанику и с њим се двапут пољуби.

Те вечери Дрмогаћа се касно вратио нашој кући. Преспавао сам и његов долазак и рани одлазак, у саму зору. Ујутру, кад сам се пробудио, све је већ било пусто и

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

И тако ми бесмо сви скупа, заједно. Колико пута ти код нас, играјући се, уморна, у нашој топлој соби, наслоњена на колена моје матере, заспиш. У том дође са рада твоја мати.

владике и људе за народну ствар, који су у оно страшно време долазили и налазили помоћи и сигурна склоништа у нашој кући. — Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође! Не гледај ти мене, чедо. Нана је твоја стара.

што су добили, — одмах и ја отишао тамо, и онда с тешком муком да би ме она нашла и у другој махали, а камо ли у нашој. Зато тада ни из собе не излазим.

— Овамо, бре! — одједном се чу испред наше капије. Мајка скочи. Суза јој се скотрља. На нашој капији уђе заносећи се, са заваљеном шубаром, наш ч’а Јован, ортак и побратим покојног оца, а за њим, тискајући се,

— Де сад! То да свирите... — И почне да им прича о нама, нашој кући, оцу, с којим је он јео со и хлеб, и толике године ортак био: како се код нас некад по три дана певало, веселило.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

да нам не чине никаква зла, да нам опраштају наше слабости и погрешке, да нас љубе и поштују и да нам помогу у потреби нашој. То исто и ми смо дужни свима људма на свету. Ово је сав закон и пророци.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

« — Ал' мануше бела крила, проговори моја вила: »Куда језди? —- Нашој звезди!« — Реч се ори по простори, по звезданом ведром вису, звуци били — па и ницy.

И мирни месец ћути над мирних гробови', а ја га, душо, питам о нашој љубави; о твојој души, душо, о вери њезиној, а месец се осмену, у злоби вечитој; — на месец сам ти пружô, а ти си

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Милорад Панић-Суреп СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА Садржај О НАШОЈ НАРОДНОЈ ПРИПОВЕЦИ И ОВОЈ АНТОЛОГИЈИ 2 ПРИПОВЕТКЕ 9 ТАМНИ ВИЛАЕТ 10 БАШ-ЧЕЛИК 11 АЖДАЈА И ЦАРЕВ СИН 27 У ЛАЖИ СУ

ИЗВОРИМА И ПРИПОВЕТКАМА 288 ИЗВОРИ 289 ПОДАЦИ О ПРИПОВЕТКАМА 291 СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА О НАШОЈ НАРОДНОЈ ПРИПОВЕЦИ И ОВОЈ АНТОЛОГИЈИ Блесак народне поезије крајем XВИИИ и почетком XИX века био је тако засенио очи

Приђемо ли с те стране нашој народној причи, наша љубав за њу наићи ће на не мала изненађења. Ово, наше време, као ниједно раније, у стању је да

Упоредимо ли то са савременим настојањима у нашој, и светској, уметничкој прози; са експериментима савлађивања времена и простора, сажимањем инстинката, а нарочито са

То и јест разлог што ће у свакој антологији народних приповедака удео из Караџићеве збирке увек бити претежан (у нашој износи пуну половину).

4. Оно што смо настојали да одржимо као везивно ткиво у нашој Антологији, то је развојна нит мишљења и богаћења мотивима народног приповедача, разуме се онако како на тај процес ми

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

како је стигло писмо на нашу власт од неког неименованог, и сто дуката, да се ово као награда даде оној у вароши нашој, за коју се осведочи да је добра жена. МАКСИМ: Тај је морао, сирома, полудити, па не зна шта ради.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Јест! Али ако Срети дође ћуд, па окупи батином? Охо, милостиву госпођу батином? То не иде, зашто би нашој госпођи досад била леђа као чивит. Боже мој, да нешто прођем обучена сокаком.

ПЕРСИДА (смеје се): Знаш шта је, Стево, Ја сам метнула мало опиума нашој госпођи у лимунаду, пак ваљда је сирота Пела морала попити.

Ово нека се и са мном збуде! Срета нек остане у нашој кући, и ја како га усмотрим таки ће ми на памет пасти његов кратак каиш, и с отим ћу се задржати да нигда таково што

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Овако, не вреди! Неће ми веровати. Ма, не! Не зезам вас, на часну реч! Да само знате колико сте популарни у нашој школи! Улазите максимално у моду, кеве ми! Јесам ли амбициозна? Чекајте да размислим!

Страшно зезање — провалишка! Писала бих, на пример, о томе шта смо учили у школи о нашој домовини. Најпре вас тако науче да вам је отаџбина најлепша на свету, онако, потпуно без везе!

То је, укратко, прича о томе какав је човек био деда Гаврило. Али, вратимо се нашој старој кући, коју је на једвите јаде подигао још после онога рата, „одвајајући од уста“, као што често има обичај да

„На жалост, он је непознат чак и у својој улици — каже папа Жан-Пол — али, ако желиш да и даље останеш у нашој кући, Симон и ја бисмо били пресрећни!

Ухватила га тврдоглавица од висине. Знате, све драме у нашој кући дешавају се углавном због тога што смо сви страшно тврдоглави. (Замислите, рођени смо сви у знаку Овна!).

Сетих се свога маторог и изненада ми постаде јасно зашто више не седи увече по кафанчугама, него пијуцка сам самцат у нашој кухињи. „Три шешира“ изгледају стварно много чаробније када их се човек само сећа.

случају, ако у историји не буде неком неправдом забележен као функционер, јавна и друштвена личност, друг Топ ће у нашој литератури остати свакако први човек који је једанпут заувек ракрстио са преживелим остацима једног малограђанског

Али, чим сам исфурала напоље из те Тифанијеве дискотеке, почех поново да размишљам о Мишелину и о нашој врећи за књавање.

Најзад прави мушкарац! Умало ми јуче није рикнула Еустахијева труба. Спава ми код ногу, јер, као што знаш, у нашој кући нема довољно места за нормалне кревете, као код осталог света. Све се нешто као расклапа.

Трећа ствар: тај седми у месецу оставља страшне трауме у мени. Зашто? Тада се, наиме, поклапају две ствари у нашој фамилији: као по правилу, остајемо шворц и, као по правилу, на врата баш тада звони онај тип што наплаћује кирију.

Као да је инспектор Скотланд јарда, систематски почиње да истражује сваки божји ћошак у нашој кући. Избацује књиге са полица, завирује у сланик; подиже тепихе и претреса џепове старих панталона. Наравно — чабар!

И ево је, стиже с најновијом збирком пакосних детаља о нашој даљној ожалошћеној породици. За њом, у огромним количинама, стиже и лова. Матори отвара врата ногама.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

барони, шта ли сте, уклоните се од нас сместа, јер смо ми људи прости, не умемо да вас чествујемо, па вас можемо по нашој простоти и у гвожђе оковати. Теби пак, ћерко (Марији), ево полутина од оне суме коју ми је тај твој барон однети хотео.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Адреса: Прокоп, код чика-Крле ТРЕБА НАМ ШАПТАЧ Потребан шаптач у нашој школи за неке ђаке.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

се пољу, и цела природа ћути, И листак последњи вене од зимског студеног даха Весело пуцкара пламен у скромној избици нашој, И мачак на банку дрема.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Војске и путници преко нас пролазе, нико да к нама дође. Хеће више лепих градова бити на земљи нашој. Ноћи дугачке желимо и шуме дубоке где има вида и без очију.

Њима остављам златник са својим ликом док спавају на дну избе, милостиња одлучује о нашој судби. Стрина ме лучем осветљава, идем низбрдо и лежем посред пута: пружам сам себи руку, али не вреди, одлазим,

да изневеравамо првобитни говор природе у стварању; ми само понављамо нејасност која је у природи језика, мада је у нашој природи да једино јасност разумемо.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Њу непријатно изненади сусрет са Агатоном и Симком и збуни се, те стрпа пакет у шлафрок). СИМКА: Гле, откуд ти у нашој соби? САРКА: Хтела сам, знаш, да обришем прашину... ама, није, какву прашину, шта ја говорим?

АДВОКАТ: То сте добро урадили. АГАТОН: Умем ја то, а и морам се наћи при руци нашој рођаки. Она је добра и скромна девојка, не би она умела да се носи са алама и вранама, а тетка је стара, слаба, није

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Из те групе издвоји се један коњички официр и пође ка нашој батерији. Заустави га потпоручник Александар. — Друже, где су Аустријанци? — Ево их одмах иза брега... — Како, како!

Али нико га не погоди и он се изгуби међу кукурузе да јави страшну вест. На нашој обали је весело расположење. Војници се разишли по кукурузу и бирају свеже пурењаке.

Неки се дочепаше моста бежећи ка нама... Паника обузе и војнике на нашој обали. Неке коморе и муниционе колоне, које су биле спремне за прелаз, окретоше уназад и у бесомучном налету, без

И у овој нашој невољи осећали смо неко задовољство када на време умакнемо, а онај „пуца у ветар“. Само, дангубили смо много око

о, фирија дракулуј! — и Јанкуљ брише шајкачом хладне грашке зноја. Наше расположење умуче кад негде у близини нашој рукнуше експлозије разорних зрна, да се земља затресе. Засу нас ситно комађе земље са настрешнице. — Поче разорном...

И још ставили бео чаршав. А поднаредник Траило закључује: — Их, што нису негде у близини нашој! Питамо га, зашто. — Тако, имало би да нема... Јер у рату се краде. Врло често из нужде, а некад по навици.

да смо тренутно запали у мучан положај, али можемо се тешити да смо имали и страшнијих искушења, па смо, захваљујући нашој срчаности и нашим вођама, све то пребродили. Другови!

Ако ли се поквари један точкић, машина одмах не функционише... Загрозили су нашој позадини и сви ми морамо да се повлачимо без борбе.

Некад би само притисла душу тешка туга за пропуштеним данима младости. Једнога дана седимо у нашој кантини, кад упаде капетан Станојчић. — Еј, палаферијо!...

Лично је госпођа „капетаница“ сутрадан спремила ручак. После свршених послова у батерији пожурили смо нашој кући. На столу је било пуно цвећа и сва је соба мирисала.

Дејство је поражавајуће. Смедерево су Немци већ заузели и борбе се воде сада на нашој страни. Слушамо и ћутимо... Имамо утисак као да смо разапети, а нешто моћно и тешко навалило се на наша слаба плећа...

Тада би започела дејство и непријатељска артиљерија. И нико није могао помоћи нашој батерији, јер је непријатељска артиљерија гађала са такве даљине да ни пуцањ топа не чујемо.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

дванаест пута, Дванајст пута сестра удовица; Ако ће је удати за Сунце, И Сунце је нагло и жестоко, Припалиће сеји нашој лице — Даћемо је Муњи из облака, Кад загрми, далеко се чује, А кад пукне, свак (се) боји за се. 9.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

О правди и победи светој нек умукне крик. Оцеви и браћа и сестре беху срам. Освети, мајци нашој, нек се ори цик. Раји, рити, диште косовски храм. А сунцу и манастирима угушите пој. Кадифе и свиле нек нестане драж.

Попео се, певајући, на орман. Био је с ума сишао. Умро је у лудници, у оној нашој старој београдској лудници, где су по три лудака ишла, на два кревета. Кад га је моја мати посетила, познао је сестру.

Зато, и кад бих могао да претпоставим читаоца који није циник, не бих могао да покажем оне вредности у нашој најновијој лирици, које ја, лично, држим да су врло велике.

Социјализам, на пример, ми не бисмо ширили лирским песмама! И тако, о тој нашој књижевној „критици“, која је често апсурдна, ми не говоримо.

Кад бих могао целој словенској души, свој нашој такозваној „рођености за патњу“, да дам једну једину инјекцију латинизма – али да не добијем Арцибашевљево прасе.

ИВ ПАРИЗ (2) Мора се писати сатира. Горко у нашој судбини је највише, то, сад, овде, видим: да невидљив, и диван, утицај веселе младости (тврдим да од њега зависи чар

Како да пишем о политици Треће Републике, и о барометру франка, кад бих морао писати при томе, о нашој репарационој комисији овде? Одустајем. Писаћу, врло кратко, о позориштима. У њима врви свет, и гледа тоалете.

А после је причао да се Марко жени, и полудео је. То свакако не шкоди много нашој скулптури – или видовданској етици... Да пређем на овогодишње репрезентативне изложбе појединих народа.

Све сам им то говорио само зато јер су радо говорили такве ствари, и јер су ме питали о нашој књижевности, али ме нису разумели, и мислили су да, и даље, говоримо о шпанским мистицима.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— Драго ми је! — рекох изненађен овом неочекиваном високом посетом. — Ви сте први пут сада у нашој земљи, господине? — упита ме. — Први пут. — Ви сте странац? — Странац. — Дошли сте нам као поручени, верујте!

— Зар се не сме то рећи? — Сме, али би мени шкодило. — Како шкодило, зашто? — Зато што се у овој струци, овде у нашој земљи, не трпе школовани људи.

— Ја то питање, господине, нећу оставити, јер то ми, најзад, налаже дужност коју имам да чиним према нашој милој отаџбини као син њен.

Уосталом, и боле је што више, а главно је да смо сви у осећању и мислима сложни, дишемо једном душом кад је питање о нашој милој отаџбини.

А то је бар лако у нашој земљи. И, што је главно, свет се на то толико навикао да чак, иако је све ропски послушно, са чуђењем распитују: „Шта?

Ни о чему се сад више не говори и не пише у нашој земљи, већ само о том срећном случају који ће ускоро наступити. — А ви сте на сваки начин спремили све што треба да

— Па нашто онда скупштина? — Та је л' вам кажем, само ради форме, колико да се каже да у нашој земљи има и тога, и да влада изгледа парламентарна. — Е, сад тек разумем!

златним словима, јер тај знаменити долазак чини епоху у нашем државном животу; твој долазак доноси срећну будућност нашој милој Страдији. У име целе владе, у име целог народа, ја те поздрављам као спаситеља нашег, и кличем: живео! „Живео!

Пут није лак, али морамо савладати јуначки све препоне, кад знамо да нас овај мучни пут води срећи нашој. Нека нам Бог милостиви сачува вођу од свака зла да би нас и дале овако успешно водио!...

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Чувени Деспић беше починио толика чуда и задао такав страх целој нашој околини, да су му приписиване и такве особине, које надмашују границе човечје могућности.

Ми смо били најпослушнији народ, ако не баш у целом свету, оно сигурно у нашој држави. Бојали смо се Бога и слушали смо власт — то нам је била девиза у животу..

Дакле, пре свега, о нашој просвети. Благодарећи дуговечну животу, велику искуству, маси знана и нечувеној енергији нашег преузвишеног господина

А зашто; зар то мора да пропадне? И тек сад, размишљајући мало по мало, чича Пера се сети да у нашој благословеној земљи не може бити никаква насиља, и свачије право и добро мора бити заштићено.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ЈЕВРЕМ (диже се, говори мало одважније): Поштована господо и браћо представници народни, у нашој земљи има разних неправилности. Буџет, на пример, није у равнотежи према свима грађанима... Док... овај... .један крај.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

И после, зар је једно село у нашој драгој Србији у длаку исте те среће и судбине било као и ово о коме је реч! Можете, вала, узети које год хоћете село —

Беше механа по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој земљи где је и данас још много штошта без плана, док се једине кафане и механе већ од неких тридесет година

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

К њима не долазе они у свили, злату и срми: Обућари помажу народу да прегрми Тешке године, а у нашој држави Све су године зле и сви су дани рђави!

Јер сељаци испод горе Јелице Мисле да су бистри као пчелице, И да није чудо што је Весела У престоници дичној нашој успела.

Појило на пашњаку је што и круна на грбу! Многи ће на нашој слици највише волети врбу, И прецртавати је, а неке ће Одушевити жаба која с локвања крекеће.

Србија, Црна Гора и Босна Држе да је промаја смртоносна. Како ли је било нашој светини Вековима, на балканској ветрометини. Где дању и ноћу дува одасвуд А не знаш кога да гониш на суд?

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

док бљеште на западу боје И вече као црно крило пада, Као у шкољци хуку морских вала У нашој души, где ће одсад расти Низ црних беда и старачких зала, Пригушен шумор некадање страсти...

А ми, као двоје сирочади, сами, У свежој тишини природе и ноћи Осећамо јасно, са тугом и стравом, Да у нашој души нема више моћи, Да устрепти силно пред лепотом правом.

Сва нам је старо, све позната тема, Нестала љубав спрам нових открића, У души нашој више места нема За нов утисак од ствари и бића.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Докле Турци све њих савладају, многе ће се буле оцрнити; борби нашој краја бити неће до истраге турске али наше... Нâда нема право ни у кога до у Бога и у своје руке; надање се наше

Ко је овај пламен распалио? Откуд дође та несрећна мисâ о превјери нашој да се збори? Нијесмо ли браћа и без тога, у бојеве јесмо ли заједно? Зло и добро братски дијелимо.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

ВОЈНИЧКИ РАСТАНАК Нашој мајци јави да идемо, Врâне! Нас ће тући огањ, снегови и кише. Отаџбини својој у пролећне дане Доћи ћемо с венцем

Отаџбини својој у пролећне дане Доћи ћемо с венцем победе на глави, Или никад више, или никад више! Врâне, нашој мајци да идемо јави.

Кроз дане у дане и кроз век у век Наћи ћемо, ипак, мир жељен и драг, Нашој дугој бољци још једини лек, И истине једне неутрвен траг. ПРЕДВЕЧЕРЊИ ПУТ Дуго смо на тешком путу, верна.

Па ипак ћу ти нешто тихо рећи, — Прву реч што икад од мене је пала: Знај да љубав треба нашој земној срећи; И ја сам, збиља, једном за њу знала. А мало среће, то је живот сав.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ „У нашој земљи помијешани су Чеси и Њемци. Чеси су Славени, знаш, то ће рећи отприлике као Руси. А овај је човјек Њемац — ама

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

). Нарочито су, по народном схватању, тешке: мајчина, кумова и девојачка клетва. Клетва је нашла велике изразе и у нашој народној лирској и епској поезији.

ГОВОРНИХ ИЗРАЗА Осим ових основних и најкарактеристичнијих врста говорних израза дословног и пренесеног значења, у нашој говорној употреби налазе се и друге речи-изрази, реченични обрти и мање и веће стилске, нарочито тонске творевине,

). В) ГОВОРНИШТВО ЗДРАВИЦЕ У нашој народној књижевности, нарочито у поезији, очуване су песме и фразеолошка грађа у вези са напијањем.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Макар ти шта цар казао, кад се вратиш не осврћи се док нашој кући не дођеш.” На то се она склони па пође к пару. Кад дође у царев двор, слуге је не хтену одмах пустити пред цара,

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

искушењем, да је крив не само божаственом телу и крви Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа и Богоматери Госпођи нашој Доброчинитељки, него и под анатемом да буде, као што рече божаствени апостол, и клетву да има З18 светих и богоносних

да се спомињу; још и панихиде по преданом чину, као што се и у синаксару заповеда, и о умрлим светим оцима и браћи нашој, када се коме догоди, или смрт, или помен раније почившој браћи нашој у записани му дан.

заповеда, и о умрлим светим оцима и браћи нашој, када се коме догоди, или смрт, или помен раније почившој браћи нашој у записани му дан.

ГЛАВА 34 О слању на прегледање имања Пошто, дакле, у немоћи нашој ходећи и имања мало стекосмо, онда треба и о томе да се брину игуман и економ.

отпевавши погребне песме и друго достојно збринувши, ништа не изостављајући, најчистије од свега треба према страној нашој браћи чистоту указати, да и ми чисту и богату милост за њих од Бога примимо.

А сетивши се још нечега, прекинућу реч. ГЛАВА 40 О болници и о болничарима Рекох горе нешто мало о болесној браћи нашој. Игумановој вољи наложено је све што се тиче бриге о њима. Јер треба и о њима више знати.

Духа и проклињемо да не припадне телу Светоме и крви Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа и Богомајци Владичици нашој Доброчинитељки, и под анатемом да буде, као што рече божаствени апостол, и клетву да има 318 отаца, и наследник да

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

у петој години возраста показивала [је] особиту красоту и остроумије и да је живила, била би совршено подобна матери нашој. | И данас тужи ми срце спомињући ју. Жалим је колико да је јуче умрла.

„Кад се ти будеш женио“, реку му, „на твом весељу путнике и госте вежи, а не у нашој кући и о нашем весељу! И тако ти га истерају из куће и авлије, а мени реку да се ја нимало не бојим.

Али, с друге стране, ово ме теши и обнадеждава што сад већа част знаменитији[х] у нацији нашој, како свештенство, тако и мирјани, имају очи отворене и нећеду већ ни кроз наочари, јошт мање кроз туђе очи да

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— То су бапске — прекиде га љекар, готово љутито. — Нису то бапске — рече пристав, који је дотле ћутао. — Барем по нашој вири нису...

искрај посленика, а већ не само што свак знађаше куд би се дио, него би се у то доба пјевале пјесме „о једрој Јелици, нашој липој кметици!...

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Тај крик — да није врх тишине Што се ко усов у нас руши Ил неки бат у нашој души Кад бол се вине? О мисо рије Мој дух и као смрт ме гледа: Све то што бива — да сан није Заспалог нечег усред

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Зар је мало у Србији оних који су свршили неке школе, па су пропали у нашој, вашој политичкој хајдучији? Ко је од тога имао користи? — застаде. Сети се призора с пута: ...

„Мијат га нашао прилепљеног на нашој вратници“, приближи лампу очевом лицу. „Знам“, Аћим згужва хартију. „Има их пуно по селу.

И наставих ти ја, Адаме, да газим по овој нашој каљогажи између три реке. Ко не стече у буни и шпекулацији а нешто му се хоће, иде у чиновнике.

Кад неко има много крви, онда му пијавице стављају да одмале. Нашој жгољавој Србији пијавице нису требале. Књаз рече да треба, а ми јуриш на низаме и Черкезе, па после и на Бугаре.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Девојчица се пажљиво загледа, набра обрве, али није могла да погоди ко би то могао бити. — Такве девојчице нема у нашој улици! — рече на крају. — Погледај јој мало боље нос и очи! — Јој! — врисну девојчица и шаком затисну уста.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Весело пуцкара пламен у скромној избици нашој, И мачак на банку дрема. Кроз таму вечери бледе Дугачке и светле сенке по зиду чудно се вију, А око огњишта сниског

Попа, Васко - КОРА

нашега смеха Змија склупчана у дну огледала Да ли ћу моћи да те склоним Из твога лица у моје Ево га трећа је сенка У нашој измишљеној шетњи Неочекивани понор Између наших речи Копита што тутње Под сводовима наших непаца Да ли ћу моћи На

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Тај мој спис нашао је лепа пријема не само у нашој, већ и у страној лепој литератури. Моје дело доживело је три српска и два немачка издања.

а себи самом за пријатну разоноду, када сам писао своје дело „Кроз васиону и векове“ које је нашло лепа пријема у нашој и страној читалачкој публици.

“, потврди Теокритос. „Ти си, Калимаше“, настави Зенодотос, „својим каталогом списа прикупљених у овој нашој библиотеци, ударио широке темеље библиографији и историји књижевности и прославио се својим химнама.

Радећи неколико месеци у овој нашој великој библиотеци, прикупио сам све извештаје о тоталним помрачењима Сунца и Месеца, средио их и испитао пре но што

Неки списи, које смо желели да преведемо, били су заступљени у нашој библиотеци непотпуним или унакаженим рукописима, а неких онде уопште није било.

„Ово је“, рече, „моја десна рука, Фра Ђироламо, одличан познавалац грчког језика и грчке литературе, сачуване у нашој библиотеци; он ће ти бити поуздан водич у овом духовном свету, пробуђеном из хиљадугодишњег сна“.

Мешен, који до сада није учесвовао у нашој дискусији, узе реч: „При мојим геодетским снимањима у Пиринејима нашао сам из истурених положаја старих глечерских

к знању саопштење наше домаћице, а господину предавачу захваљујемо што нам је одржао своје спиритуелно предавање, а нашој председници што му је“ - он баци поглед на пенушави шампањац „додала не мање спиритуелан епилог!

„Јесте, драги господине! И то не само оно о којем сам вам сада говорио и које је непосредно претходило нашој садањој фауни, већ цео ред старијих животињских царстава која су се одмењивала на лицу Земљином“. „Како то?

Пас се први појави у нашој средини, поздрави дечицу махањем репа, а мене лајањем. Али хад га ослових по имену и помиловах га он увиде, и по

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— Напротив, мисли на то и то ће те брже подићи... А кад се вратимо с пута све ће у нашој кући бити уређено. Башта у винограду биће прави рај.

Било је дана кад је све друго бледило пред грижом наше немирне савести зашто нисмо бољи били у младости. У нашој генерацији, ти знаш, мали је број оних, заиста срећних, што могу рећи да су младовали чисто.

„Батали, мислим, шта бринеш, човече божији, савезници су јачи, спремнији, богатији. Правда је на нашој страни“, и опет наручим чашу вина.

Зар клонути пред једним ипак слабијим створом од нас? Зар дозволити да се свет подсмева нашој слабости, нашем мекуштву, нашем кукавичлуку?

користећи празник, као што сам рекао, ишао само на излет и да би попио неколико чаша фришке киселе воде у познатој нашој бањи у близини престонице.

На извршење. Ја поздравих и пођох да извршим ово мучно наређење. — Најмањи војник у нашој чети редов Обрад. Достанић био је љубимац командиров, мој и целе чете.

Поводом овог случаја наређено је нашој чети да разоружа неколико села око Тиране. Једно послеподне, за време док су се војници одмарали, позва ме наш тумач,

је кад било таког весеља и радости у Албанији као у богатом дому мога пријатеља, одакле смо се, после венчања, кренули нашој кући у Кашаре. Успут смо певали и клицали, а свирали нам тирански чочеци.

Заноћили смо на киши. Војници су подизали себи шаторе, али о нашој комори није могло бити ни речи. Она је се, без сумње, заглибила негде на Косову, и газда Младен Поповић, њен командир,

Пред нама је, као на вежбалишту, био развијен цео пук. Напред стрељачки стројеви, па онда резерве свих врста, и у нашој непосредној близини пуковска резерва, батаљон мајора Илије Петровића.

Али ја окрећем главу од ове борбе у чији сам исход више него уверен. Ја сам рад и хоћу да ти добијеш ово писмо о нашој јучерашњој борби и победи.

комада, у којима је Лепир Алекса играо мање но ипак видније улоге, али са Лепиром ми овде завршавамо, и њега у овој нашој причи нека читаоци више не траже. Онда дођоше на ред Цветићеве Цвети.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Надвојвода је са својим ађутантом преноћио у нашој кући, и сутрадан, кад се вријеме нешто стишало, наставио свој пут.

Још дуго пошто јој је престала та мљековита функција, остала је у нашој крви да се брине око мене. Некад дојиља, сад ми је постала дадиља и друштво. И то најмилије друштво.

А то је, можда, још више. Без онога што нас весели, некако се може. То је воће на нашој трпези: пријатно је, но не мора баш да буде. Али с оним што се ишчекује већ је мало друкчије.

Она показује на ову или на ону страну, или увис, с одређеном и чврстом тенденцијом, или пак равно низдол, према нашој котви у Земљи, сагласна с нашом земаљском гравитацијом.

Цинизам, кажу. Ето: запажамо појаве које се намећу нашем оку и нашој пажњи, спонтано, сасвим аутоматски, и размишљамо о њима.

Баш „либералан фратар”, како су вас звали у нашој благоваоници. Сјећам се како сте се оних избора ангажирали за мог дједа, као либералног кандидата, и неприлика које

Човјек се рађа с вокацијом за боема као и за било што друго, па се и та вокација као и друге очитују од малих ногу у нашој спремности на жртву због ње. У неком озбиљнијем смислу, увијек ми је било прилично индиферентно како таворим.

— И таквих има врло много у свим струкама. — Ипак ме нећете разувјерити! Код нас, у нашој струци, та набубрелост свог слијепог и голог ја, голог и чистог од сваког другог својства, одлике или способности, већ

тог основног пеливанског и занатског момента, вјерујте ми да ни највећа умјетничка сензибилност не може да успије у нашој струци. Један примарни пеливан и један сензибилан умјетник зашивени у истој врећи; — ето то је идеална формула.

на наша погрбљена плећа као танко зимско сунце које обасјава али не грије, и она не успијева да разгали пејзаж руина у нашој груди.

А то већ а приори нисам волио. (Но нису ли нам можда жеље дане баш као казна зато што немамо воље?) Једном се у нашој благоваоници причала ова плутарховска анегдота којој су сви се много дивили: некакав генерал или главнокомандујући, не

То су дубоко и суштински различите ствари. Велики је осјећај једна чест васионе у нашој груди. Не ваља се препадати нагонског непријатељства и туђости које велики осјећаји побуђују према нама у срцима

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Што год нађете новца, да узмеш све ти, па да донесеш право мени. Ја ћу се после са њима накусурати по нашој погодби, али им ти не дај ни паре. — Јеси ли и Радовану казао то за новце? — Јесам.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

— Зло и наопако, — одговори он — никад се више нећемо моћи нашој кући повратити! — Па мажемо се ми и овдје овако тајно састајати и лијепо живљети. Тако је и било.

А једна најстарија овца рогуша рече: — Ма, фала да је тебе, боже, да ми је знати по нашој смрти ђе ће ове наше јадне коже?

Жена му рече: — Немој дуња, јазук је, ваљаће нашој ђеци дојдуће зиме, него му понеси смокава један кошиц: милије ће цару бити но дуње.

јера ме није стио пуштити теби док му не обећах да ћемо дар дијелити, а ја сам му обећао све осим једнога, стога по нашој погодби његовијех је деведесет и девет штапова.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

међу шупљим стабљикама и сјајно сам напредовао са том пуцаљком, али су моје активности прекинули разбијени прозори у нашој кући и ја сам био болно обесхрабрен.

У нашој новој кући нисам био ништа друго него заточеник који је кроз прозорске засторе посматрао непознате људе. Био сам толико

Да је у нашој моћи да је пореметимо кад год и где год пожелимо, ову снажну бујицу, неопходну за живот могли бисмо да контролишемо

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Остали свет престајао би да за нас постоји; појављивао би се у нашој свести када је рана зора најављивала, како би се то нама дечацима чинило, божанску заповест: ”Нека буде светлост” и

Изгледао је баш онако како сам замишљао да изгледа карловачки патријарх. Необично је личио на св. Саву на икони у нашој цркви у Идвору. Исти снежни праменови косе, румено лице и блажен поглед који је зрачио из два сјајна плава ока.

“ - рече радосно. Онда ми исприча како се пре тридесет година спријатељио са мојим оцем и да је често био гост у нашој кући, када год би га његова торбарска путовања наносила у Идвор.

Ништа се није догодило а да није у нашој машти добило слично тумачење. Таласи кроз које је пловио наш брод преливали су се у дивној флуоресцентској светлости,

Ниједној другој земљи подстицање и развој науке, на највишем нивоу, није тако важно као нашој земљи. И нигде се не би осетио благотворнији утицај...

” Затим нас је позвао да ”славимо доба када су се појавиле велике мисли у нашој науци и искажемо поштовање великим људима који су их изрекли и доказали њихову тачност.

Интелектуална и духовна дисциплина која је, према Вајту, тако потребна нашој нацији, сигурно је један од идеала ових људи од науке. Поменућу сада још два друга идеала.

Свака природна појава има два краја: један који је у нашој свести, а други на некој звезди која ужива у бујној снази своје младости.

младожења и сјајно сунце, тако исто и свака активност на земљи, свака природна појава, једним крајем укотвљена у нашој свести, потиче од даха живота неког небеског младожење, неке пламтеће звезде.

мобилисан научни потенцијал Сједињених Држава, који ће, радећи са тако узвишеним идеалима, једног дана успети да у нашој демократији створи респект за услуге које јој чини високо образовани ум.

Успомена на њега ће нас увек бодрити у вери да је нашој благословеној земљи предодређено да постане прва идеална демократија света.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

готово преокрета, када се туђи стих узима да би се на домаћи сасвим заборавило, говори о извесном дисконтинуитету у нашој поезији, свеједно што је иначе књижевна еволуција дељива, дискретна, а не континуирана и једнолика.

Први пут су у нашој лирици рима и римовање, опкорачење цезуре и опкорачење стиха, као и пренос и контрапренос реченице из строфе у строфу,

То је језгро прилично распрострањено у нашој народној лирици и налазимо га у различитим песмама. Добило је улогу готовог обрасца или формуле која се од певача до

То је, разуме се, укрштање противности у нама, у нашој трагичној људској судбини, као и у моћној природи, у обртању точка њених непрекидних, кружних промена.

Јер Иво Андрић је – могли бисмо рећи – писац, културе, тј. писац који је више но било ко други у нашој књижевности заокупљен човековим настојањем да по мери свога ума доведе у ред свет у коме живи.

Није случајно што га критичари понекад нису разликовали од главног јунака романа Петра Пајића. Може се пећи да је у нашој књижевној критици разјашњен однос између ова два лика.

Када им пак са нове стране приђемо, нашој пажњи неће промаћи да се у четири наведена стиха сан на рубу пролећа, пре но што ново лето настане, узајамно

нас, и на крају оне чудновате очи у последњој квинти, то очигледно није више само језичка пукотина него и пукотина у нашој устаљеној (канонизованој) слици света, коју је Дисова песма најавила, а учиниће је довољно видљивом млади песници с

“ Тешко да се у свој нашој поезији, осим код Настасијевића, може наћи толико драматичан а тако сублиман свети брак, који се одмах и

Најмање, међутим, што се за њих може рећи јесте да навиру из извесне пукотине која је начињена на нашој устаљеној слици света.

стиху који ћемо навести песник је очигледно помоћу тропа еротској страни ела додао присенак космичкога, што је у нашој поезији двадесетих година било помало и помодно: „Њена дојка отисак васељене има.

Али то нису обичне, него особите информације које, скупа узете, чине најдуже памћење у укупној нашој култури. Песников однос према језику – о коме се тако много и са тако различних становишта писало – заправо је однос

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

РИСТА (поласкан): Кажу! ЧЕДА: Ама, шта кажу, видим ја! Допашћеш се ти нашој Дари. А велиш, је ли, она се теби допада? РИСТА: Допада ми се. ЧЕДА: И ништа ти не смета што је она туђа жена?

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Самој Нечистој крви, која се 1910. године појавила, Јован Скерлић је одмах јасно одредио место у нашој књижевности рекавши да је то „снажно изведен модеран роман, један од најбољих и најпотпунијих романа у српској

Тих година је изгледало, вероватно више но било када раније у нашој књижевности, да ваља смањивам разлике међу жанровима; да се, штавише, жанровске конвенције могу уклонити.

Престао је, прво, да обраћа ма какву пажњу на размештај наглашених и ненаглашених слогова ; мада овај размештај у нашој версификацији и не игра тако важну улогу као на неким другим језицима.

Упорно”. Последњи се случај се у нашој данашњој лингвистици назива парцелација реченице, тј. њено комадање. 292 Ево два примера из Сеоба: (1) „Мрзели су је

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

— Зар он да се даде Путу на ком нема закона ни правде. Шта се нама пати, то ми Срби знамо, Ал’ у патњи нашој поноса имамо, А тај понос не дâ да примимо дара Који браћу нашу хоће да обара.

нам браћа на прелому пате, Тешко им је рећи: помози нам, брате Ал’ ми разумемо и ко збори немо — Будућности нашој ми то дугујемо.

Око храма светиње нам Биће бедем живи: Слози нашој, жртви нашој Нек’ се свако диви! Српство ћемо слошке бранит’ Од напада љута; Дижућ’ Српство, крчићемо Даљој мети

Око храма светиње нам Биће бедем живи: Слози нашој, жртви нашој Нек’ се свако диви! Српство ћемо слошке бранит’ Од напада љута; Дижућ’ Српство, крчићемо Даљој мети пута!

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

ОДБАЦИВАЊЕ СУМЊЕ Некога света тешке сене пале Робе напорног брега и злих вести Доцкан је да посумњамо у оно што је у нашој свести Целога живота речи су нас крале.

Издајство и брука ко песма се јавља; Успомена траје у намери злој. Цвеће нас оговара; шума се прикрада Нашој наказној самоћи. Нема тајне. Свирала се руга. Ругоба и чежња Изједначише се пред крај лета.

ПОХВАЛЕ (1955) ПОХВАЛА БИЉУ И Дошле су из једног сажетог дана непознате и познате Снебивљиве у нашој употреби многобројне биљке Чине видљивом линију којом се граничи измишљено и стварно Свуда где има минерала и ваздуха

Петровић, Растко - АФРИКА

Главобоља. Враћам се на брод да се мало одморим па ла поново изиђем. Идем у црначке улице, чије су куће као у нашој Палилули, једноспратне, окречене и са дубоким двориштима по којима гамиже свет црне деце и жена.

Негде бескрајна гора у пламену, праћена праскањем дрвета и дерњавом птица што одлећу. По нашој стази, док прелазе с једне стране шума на другу, наставља се променада звериња.

и ја за себе, а у ону преко пута ићи ће Меј са својим оцем, сестрицом и својим црнцима; у остале наше слуге. У нашој је такође толико прашине, маховине, инсеката, мртвих змија и угарака, да бој, пре но што развије постеље и столове,

Младић им је превео прву песму. Они су ударали веслима о воду и пажљиво га слушали; затим су певали. И У овој ноћи нашој Дошао просио: — Ме, хоћеш ли бити мојом? — До ове године, До овог дана, можда, До овог часа.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Аранђела (положај на нашој граници на путу од Грамаде Алексинцу) и да су се нишке страже на Поповој Глави узрујале и почињу бивати немирне (а пре

на Суповац сигурно су предузети у цељи да забаве српску алексиначку војску, док Ејуб доврши свој марш и прибере се на нашој граници испред Алексинца, на десној обали Мораве, одакле би пребацио мостове преко Мораве, ступио ца Сајибом у свезу,

Очекује се да ће Турци сутра поновити нападаје и старати се да превале преко малога Јастрепца (планина на нашој граници, више Алексинца, на левој обали Мораве). Наши губитци прилични — артиљерија се одликовала.

Али баш кад хтедох амо поћи, стаде да се диже дим од Катунске стране, баш на самој нашој граници; изгледа као, да је упаљена Шпартаљева механа на друму и један крај села Катуна. — Тако!

— Богме биће да одступају наши, тутњава се приближава с турске стране нашој — рече један војник. — Војске су се биле спустиле у кукурузна поља и зашле за брдњаке, те се није могло видети ко

3 августа стадоше се димити села око светога Аранђела и Пирковца. Черкези су дакле стигли, а тиме уједно нашој бањској војсци показан и правац којим ће окренути Турци од Књажевца.

Ниједнога тешкога рањеника не остависмо Турцима, а било их је у нашој групи четири. Изнели смо чак и једнога убијеног Руса: »да га Турци мртвога не погане« — као што рекоше његови земљаци.

Отац М. баш је био у тој речи, кад се отвори јако пушкарање на нашој предњој линији; једна граната запишта и удари баш пред нас. Дође и друга, трећа. Отац М.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Да избере двома нама Кутак убави, Мирно место међ звездама Нашој љубави. Још се моли Богу тамо, Благ да опрости, Што ћу љубит’ тебе само Целе вечности.

Излити цело срце Није у нашој власти; — Нагађај, љубо моја, То што сам хтео касти! ХХХВИИИ Нагиздаћу те душо, Руменим песмама, А опасаћу тврдо

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

“ При поласку поздрависмо се. „Хвала вам, браћо!“ — узвикује раздрагани командант, као да смо ми дошли по нашој личној вољи да му помогнемо. Око подне вратили смо се код својих чета. На врху се разлама бугарска артиљерија.

Отворих очи. Испред војника био је пуковник Јован. Говорио је: — Честитам, војници. Сада се налазимо у нашој слободној земљи. Капија Слободе отворена је... Исправите ову пирамиду и на њу пободите заставу слободе. Живела Србија!

Били смо остављени на милост и немилост непријатељу. У овој нашој невољи обливао нас је ипак зрачак среће, јер ни бугарска артиљерија није могла да дејствује.

Прасак пушака у нашој позадини све се јасније чује. Као да Бугари одступају. Војници се непрестано мигоље, нарочито они који су се окренули

наћи ће нас одмах. Налазимо се на прагу своје земље. Они врхови планина које гледамо већ толико, пружају се у нашој отаџбини. Друга је ово година како узалуд прижељкујемо да једном већ кренемо.

— Има читавих пукова који су се из основа обнављали људима по три, четири пута. У свести нашој појављује се визија те бескрајне колоне убијених људи. А друга огромна множина чека стрпљиво да и на њих дође ред.

Обично је то чинио кад је љут. Нас тројица гледали смо га оштро, јер се радило о нашој глави. Лука прекиде ћутање. — Сила бога не моли... Да идемо. Командант нас погледа.

Дакле, и њима је тешко, мислио сам. Осетио сам неко задовољство због свога страха... У близини нашој учесташе пушчани пуцњи. Куршуми су фијукали.

Извештавам о томе командира. Сад је требало скратити даљину. Али ова објавница је отворена према нашој позадини, и ја сам се стао окретати осматрајући где бих могао да се склоним.

Даћу вам војника да вам понесе ствари и покаже пут... Била је зора кад сам се приближио нашој осматрачници на Катунцу. Сунце се рађало... Лука и Војин били су тужни.

Пред нама је непријатељ, а горе небо. Све је недостижно и несхватљиво. На нашој осматрачници завладала тишина. И посилни се чак притајили. Обузима ме нека мука.

Из рукава вирила ми је војничка кошуља. Када сам предвече отишао да се јавим нашој делегацији, срео сам тамо једнога пешадијскога потпоручника, свога друга са универзитета, који је био на служби у

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

У нашој и иначе маленој књижевности, где су право свечани тренуци тако проређено усамљени а пустолински размаци међу њима зјапе

са много више присне сљубљености са предбранковским временом него што је то до данас био случај, ронити по нашој занемареној књижевној прошлости пре Бранка, не пратећи у толикој мери конкретне поетске судбине у њој ради њих самих

За свестрано и потпуно разумевање свега онога што се у нашој поезији дешавало пре Бранка Радичевића а са особитим обзиром на њега она, неизбежно и потпуно природно, није и не може

Ни ова овде није без тих недостатака. Зато, ко би само по њој хтео судити о узроцима многих појава у нашој књижевности од пре стотину и двеста година, као и о несумњивој кризи у којој се та књижевност налазила непосредно уочи

којој се та књижевност налазила непосредно уочи појаве Бранкових песама; ко само по њој хтео закључивати шта се све у нашој тадашњој књижевности покушавало и којим све правцима немирно кретало, нашао би се пред доста оскудним а сасвим

У нашој књижевности никада није било толико зналаца страних језика као у ово доба: никада пентаглотија није у нас цветала тако

Чини ми се да је то мишљење потпуно неодрживо; и признајем: да Сарајлијину појаву у нашој књижевности, а нарочито дивљење тој појави, нисам у стању разумно објаснити ни себи ни другима.

А Пачић није макар ко у нашој старој поезији, и далеко од тога. Иако један Вуков дописник, а без икакве сумње и Вук сам, имају за њега само презрив

Но не! То је давно било, повјест сада мртва, А љубови нашој жива подобаје жртва. Пој која је срећа оног који љубљен љуби, Јогунасти како дане у пустоши губи; Како љубов, куд год

Каква војна, око нас? Полк черни нек' се множи; в срам ће пасти. Чиста совест нама штит. Трпење крепко груди нашој оклоп. Пијериде! лек ваш скор. Глас лире ваше балзам нежном сердцу; С песном вашом јачи дух.

смо чули, људи веле, Да имаде тамо, тамо На истоку доста злата, И ко тамо стигне само, Имаће га као блата; Кâ у нашој, у проклетој, Није у тој земљи светој!

априла 1941. изгорео. Може бити — добро би било ако се варам — да данас у нашој земљи, а можда и нигде на свету, не постоји више ни један једини примерак ове Орфелинове књижице.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ВУКСАН (за себе): Јест о нама, О цени нашој — Кô пошто би нас боље продао? Па опет хвала му!... Какви смо ми, Могао нас је и поклонити.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— „Требало би, каже, на Мајданце 'нако јуначки ршум учинити; јер доста су и они нами и овој нашој светој ћаби јада задали. Добро то, вели, знаш, шта би ти, каже, говорио!“ — „Знам, ама како ћемо?“ — „Лијепо“, вели.

— Е, не мереш, брате, друкчије. Ово је јерусалимско вјенчавање. Девет пута ваља обићи око котла. Тако је то на нашој светој ћаби. Обиђоше девет пута. — Е, сад си вјенчан; ама 'нако јерусалимски вјенчан! Сад понеси ракију!

'Вала царевини, нашој премилостивој Земљаној Влади и славном суду, што сам и ово мало снаге очувô! Вала им ђе чули и не чули!...

Судац: Ја овом човјеку не знам ништа! Давид: Што, господине, што сам ја скривио нашој премилостивој Земљаној Влади и славном суду, па да им је дражи овај брезаконик и одметник од мене?

Болан, болан, ја би' крви своје уточио овом суду и нашој премилостивој Земљаној Влади, па зато вам ово и кажем. Него ви одма', овог часа, ударите тел на царство да се та дјеца

села Мелине, котара Бање Луке, окружља Бање Луке, земље Босне, а кућне лумере четрдесет седме, захваљује се царевини, нашој премилостивој Земљаној Влади и славном суду што су га свега ослободили и, штоно веле, кô прст оголили: 'Вала им, ђе

Новци су из царске касе. Плаћа ти се штета. Давид (меће новце у кесу): Е, 'вала царевини, нашој премилостивој Земљаној Влади и славном суду!

Болан, болан, ја би' крви своје, иако је снажна отровна кô змиски ијед, уточио нашој премилостивој 3емљаној Влади... Судац: Како, како? Давид: Све полако... Судац: Човјече, не разумијем те!

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

О, докле ће тако иронија мозга Лутати и мрети попут снежна прама! Лозама је нашим саломљена розга, У буктињи нашој нестало је плама: Херострати ми смо без факље, без храма.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

В. Гетеу и Ф. Шилеру, према немачком и европском класицизму и предромантизму, према нашој народној поезији. Из те школе потекао је и један песник трајне вредности, Јован Стерија Поповић (1806-1856).

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

А у њему вере има; Па ми дође крадимице С оне стране Тисовице, Потказа ми турске звери: Да су ноћас у намери Нашој кули огањ дати, На нас мучки нападати... Кол’ко их је?... Побро не зна!...

Буљубаша не изусти, Засикташе ножи љути, Зазвечаше пушке танке, Црне пушке белгијанке: „Буљубашо, жена бежи, А у нашој крви лежи Крв косовска, крв јунака, А крв така Не затрепта од Турака!...

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

То је један од веома честих случајева спајања старих и нових веровања. — Као у овој нашој трагови обожавања бора сачувани су и у украјинској народној песми: »Ој, у шуми, у шуми дванаест борова, Под боровима

Према веровању нашега народа, л. је и средство за изналажење вампира (СЕЗ, 66, 1953, 190 ид и 200). У једној нашој народној песми, коју певају жене у колу и која допуњује песму наведену у »Речнику«, л.

У једној нашој басми против пробади у грудима као да сама реч лан, која се много пута понавља, има спасоносну снагу: »Посеја̓ лан,

Ћипико, Иво - Пауци

су позвани да воде народ и да буду његови претставници, а при оваковој невољи не знаду што да раде, већ се препиру о нашој некадашњој величини, прошлости, хисторији...

— Ниси се нигда прилагодио животу, раду. — Прилагодио! — настави доктор и гласно се насмије. — Теби се чини да у нашој вољи стоји срећа! Кушао сам да радим, али нисам могао издржати.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

А можда је то тај измислио, желећи ваљда да подгреје и онако узаврелу легенду о нашој ишчезлој драгани. Једва смо чекали да се вратимо у Вратимље.

Сви северни градови у нашој близини непомични су и у миру, посаде су тамо. — Који градови? — Па, Парамун, Субјел, Злоступ, Козјак, Борач,

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Весело пуцкара пламен у скромној избици нашој, И мачак на банку дрема. Кроз таму вечери бледе Дугачке и светле сенке по зиду чудно се вију, А око огњишта сниског

О Фебе, бледи Фебе, Ти светли у самоћи... Сузама молим тебе: Светли нам, бледи Фебе, У брачној нашој ноћи. Ви звезде на висини, Видите л' моју тугу? Ја плачем у тишини...

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

додуше, ниуколико правилима естетике и архитектуре, али зато претстављају верно постепени развитак егзактних наука на нашој Великој школи и Универзитету. Књиге леже, у сликовито распоређеним гомилама, и по столовима и по самом поду.

Ведра а млака звездана ноћ спустила се над Средоземним морем. На нашој лађи спава цела посада, сем стражара на катаркама и на торњевима лађиним; и сами веслачи су задремали, па у полусну

А то зато што се за њихов дневни ред брине од свег срца наш драги колега, славни математичар и први рибар у целој нашој земљи.

ДОГАЂАЈ, НОВА ЈЕДНА ТЕМА ЗА ПРЕПИСКУ Београд Један неочекивани догађај даје, бар за неко време, нов правац нашој астрономској преписци. Шта ли се то десило?

Зато су и Цариград и његова ношња тако шарени. У нашој сали владао је други тон. Патријарх и десетак епископа, сваки у својој столици, са високим камилавкама покривеним

Када се небо заруменило, мени је свануло у глави да се при нашој реформи ради у ствари о решењу овог задатка: Ваља остварити такав календар који одговара потпуно садањем стању

Није чудо да га је Тодор врло поштовао, о чему сведочи и један велики леп портрет, Митрополитов који се у нашој породици до данас очувао.

Разуме се да су те појаве друкчије него на нашој Земљи, и да су неописано разноврсне. Разноликост сунаца, различита отстојања охлађених небеских тела од оних која их

Но сме ли се казати да међу њима нема светова сличних нашој Земљи? И када се једном увиди да, не само на Земљи, него и на другим небеским телима, има чврстога тла, брда и

Са каквим успехом, то дознам тек на испитима. Но како ћу у овој нашој преписци, а без употребе шестара, лењира и више математике, успети у том послу, то је друго питање.

сви гости једу добро, а пију још боље, ми седимо близу левог крила трпезе, у веселом неком друштву; и Кеплер је ту, у нашој близини.

То је у оно доба, кад још не беше железница, а у нашој околини ни правих друмова, било велико преимућство. Али кад прозвижда прва локомотива поред Даља, изгуби та радња свој

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

али су тек деценијама после његове смрти (1923), заслугом Милана Шевића, сабране у збирку поезије за децу Добре књиге нашој деци.

На китњастој липи нашој Жуто грање ћути, дрема; Под стрехом се гнездо рони, Јер у њему ласте нема. „Куд је от'шла та црнојка?

). Дела: Песме 1869. и посмртно издање песама за децу Добре књиге нашој деци 1923. (приредио Милан Шевић). Петар Деспотовић (1847–1917) био је учитељ, дечји песник и романописац.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Тамо ти било милије, него ли код нас, и у нашој вери. САРОШ Нема ту наша и ваша... Анадолац несам. Овде сам се ја родио и одрастао.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

— Ух, Нано, не знате ви шта је трк и галоп по овој нашој равници! Коњ да сам, а не јахач, па бих био срећан. Какве галије по мору!

Паула је некако ухватила корен у нашој кући: зна нам све тајне, и сва чуда, и некако нам је постала тутор, али врло услужан тутор.

Човек човеку смета на сто начина, видљивих и невидљивих. Ја то посматрам у разреду, и у нашој кући. Мој отац, весео природан човек, он је требао мене водити. Моја мати смета, и сметаће док је жива...

— Доста тог обожавања! и та луда реч се пре фрау Розе никад није чула у нашој варошици. Чудовиште од жене, и она баш измислила „обожавање”. Мука човека да узме!

Како је овде тихо. Толики свет ту живи, и мртва тишина. А у једној породици од неколико чланова, никад мира... У нашој кући, свему је крива сиротиња. А сироти смо зато што нас је много на једном очеву врату.

У нашој породици је све још проблем, а ето и Светислав већ на университету. Како ћемо испливати... шта ће бити ако отац умре.

да остане матор момак и без деце — али веруј ми, ја више не бих хтео бити господин Јоксим ни у Паризу, а камо ли у нашој варошици на Тиси... А сад о теби, друже. Мучи ме стално твој положај и твоје сиротовање.

Волео ју је, али се никада с њом није саветовао ни о чему. — Имаш ти доста и сувише посла у нашој кући, и кад чујеш друкчији разговор, боље сама изађи, јер ти се и од слушања може забунити глава.

” А болешљив доктор-Милутин, који се увек шалио, рекао би: „Овај наш Марко, то је право златно острво у овој нашој бари.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

« Приметити ваља да је нашој иројкињи својствено било брзо говорити, које мало промукле речи њене издаваше као кад у пролеће први пут издалека

— — Ми, дакле, нашој Чимпеприч честитамо и радујемо се да је и она постала млада госпоја. »Млада госпоја? Господин списатељ, ми молимо, и

— Но да дођемо к нашој Чимпеприч. Она је тако смерна и философским духом била тронута да језа свеједно држала или је младом или милостивом

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

У 2 часа и 32 минута извршили смо напад на друге три гуске. Борба се врло правилно развијала и клонила се нашој победи, али — као што то обично у стратегији бива у таквим приликама — министар војни није предвидео савезничку помоћ

То сам исто после доказивао и нашој куварици. А загрлио сам н пољубио и берберина. Јер, после првих манифестација радости и узбуђења, сетио сам се и прве

У нашој дечјој машти су сад већ све госпође у вароши личиле на нуле, а све цифре крај њих на њихове мужеве. Чак су нам поједини

Некако, по нашој дечјој логици, то није било довољно рећи: „кад би неко пошао“, јер то значи „кад не би пошао“ да не би ни било доказа

У нашој гимназији постојао је један глобус, који је годинама стајао на орману у директоровој канцеларији, али је тај глобус изг

Ваша држава, није ли она вољна учинити изјаву нашој држави, да је она, ваша држава, вољна живети у добрим суседским односима са нашом државом?

Па ипак, математици као науци ја бих желео да одам овде и једно дубоко признање. Она је та која је нашој младој књижевности дала многи и многи драгоцени таленат и она је та која је младој нашој позоришној уметности дала

Она је та која је нашој младој књижевности дала многи и многи драгоцени таленат и она је та која је младој нашој позоришној уметности дала многог и многог великана, којим се та уметност данас поноси.

то бездушна мера, та трећа коњугација, најбоље се види по тешким последицама које учење латинског језика оставља на нашој омладини. Жалосно је по који пут погледати ту децу осуђену да уче латински.

ја сам тај који је и дао повода овој љубави, јер се практикант прво са мном упознао, а ја сам га тек представио нашој служавки. То је познанство било сасвим случајно. Ја сам био пред кућним вратима у наручју куваричином.

О, каквих ти ту све разговора није било, да ме је који пута било срамота погледати у очи нашој служавци. А бивало је да сам се по који пут и ја умешао у разговор, за који случај практикант је имао спремне бонбоне

Састали смо се у нашој башти и сели на траву, а из душа нам се отимао дубоки уздах страсти и чежње. Ја извадих из џепа кутију са палидрвцима.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Појави се свежа рана као узорана бразда на левој слепоочници. — Добро је, није ушло дубоко. А у непосредној близини нашој се крши и ломи, и ми, дрхтавим рукама, везујемо груби завој око главе рањеника.

Пробој је вршен час на једном, час на другом делу фронта, а у нашој позадини није било никаквих резерви. Одступали смо без борбе са једног положаја на други.

И замисли, док се у Бугарској вршила увелико мобилизација и концентрација трупа на нашој граници, ми смо седели, двеста километара далеко, на једној пољани, и обављали службу по свима мирнодопским правилима:

Загледасмо га и ми, али нико не може да га позна. Био је то један од оних дората без белеге, каквих је само у нашој батерији било око педесет. Онда нам нареди да се вратимо у батерију и да се распитамо.

Говорио је о гостопримству њихову. Он се захваљује и најзад пожеле, да им истом мером вратимо у слободној нашој земљи. Потом се диже. Ја заузех став „мирио“ да бих кришом угурао у џеп чакшира преостало парче хлеба.

А ја потрчах у правцу куда побеже магационер. Угледах заклон и са осталима скочих у рупу... У нашој близини проломише се експлозије. Учини нам се као да чујемо јаукање, неку вику...

Неко рече да се острво и град назива Крф. По заливу је ројило од чамаца, моторних и на весла, и многи су журили ка нашој лађи. Они из чамаца нудили су своју робу, лимуне, поморанџе, десет, двадесет за динар, пуне котарице за багателу.

Посматрали смо занемели. У нашој свести појави се визија бојишта, мртвих, рањених. И једна мисао, која је дотле подсвесно тињала, под утицајем овога

— Па шта ради овај командир? — викну љутито командант, мислећи на командира једне батерије у нашој непосредној близини. — Четири бугарска ескадрона наступају, а он се још тртка тамо.

Јурећи ка друму одакле ћу се успети на тај брег, чујем убрзану пушчану паљбу негде у нашој позадини, преко пута железничке станице у Баници.

Послужиоци на рукама извлаче топове и каре. Оне са поломљеним рудама остављају. На брежуљку, у близини нашој, појави се, одступајући, наш стрељачки строј. Један пешадијски официр, сав потамнео, дотрча: — Бежите, ево их Бугари.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Сад далеки свитај продубљује зелени исток, И Атлантик је толико широк и дубоко је у нашој жудњи тако, Шарлоику и Одисеју да запевамо, кад би ко плако.

чија прљи ме врела сачма Залуд ме млеко твоје блажи и враћа моћ Осећам да се буди оно што тако давно зачма У крви нашој, мајко, у праотаца ноћ Неумитно, ђоном ћу газити поља јечма И пијан од беса јурити кроз равницу ту кречну Језика

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— прошапута један од Царичиних доглавника. — Чак и када бисмо за три дана успели да уништимо цвеће у нашој Небеској царевини — оно би к нама прешло из суседства! Пружио би се неки подземни корен, нека лоза, прелетело семе...

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Нико нас неће моћи гледати. Сами, код нас и у нашој башти играћемо. СТАНА (отимајући се): Нећу, Васка, нећу! (Плачно): Сами смо код куће. Отац љут, прек...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА 1 ПОСТАНАК, РАЗВОЈ И КАРАКТЕР ЕПСКЕ ПОЕЗИЈЕ 2 ИСТОРИЈСКЕ ПРИЛИКЕ И ЕПСКА ПОЕЗИЈА У НАШОЈ ЗЕМЉИ 6 ПЕСМЕ ДУГОГ И КРАТКОГ СТИХА 11 ПЕСМЕ СТАРИЈИХ ВРЕМЕНА 103 1 ЖЕНИДБА ДУШАНОВА 104 2 ЖЕНИДБА КРАЉА

ИСТОРИЈСКЕ ПРИЛИКЕ И ЕПСКА ПОЕЗИЈА У НАШОЈ ЗЕМЉИ Кад је започето стварање наших епских песама не може се тачно знати, јер прве јасније вести о њима имамо тек

У тим сликама има и паганских и хришћанских елемената, али више паганских. Но, уопште узевши, религиозне представе у нашој епици имају веома мало места. Оне су ту више као некакав украс.

Рђом капô док му је колена! Тај поклич, предаван од века веку, од колена колену, разлегао се по целој нашој земљи као немилосрдна порука, као страшна опомена, растао и гранао се и најзад био изливен у гвоздене, уништавајуће

То ће, изгледа, бити пре свега. Но, било како било, Марко је најизразитија личност у нашој народној поезији, па и у поезији неких других балканских народа који су вековима живели у сличним приликама као наш

Тако су се Турци за све време своје владавине осећали у нашој земљи као незвани гости. Нису били сигурни ни у својим градовима, а ван њих — на друмовима који су, најчешће, водили

— Мали Радојица није мање храбар, а много је виталнији, један од највиталнијих типова у нашој епици, прожет безграничном вером да може и да мора остати жив, жив и слободан.

Освајач је све немирније живео у нашој отаџбини. Смрт га је вребала са сваке стране: у гори, на полу, на путу код куће, кад је усамљен и кад је у друштву, по

онемоћали отац испраћа га са стрепњом и тугом, са благословом који представља једно од најузбудљивијих места у целој нашој јуначкој поезији: Пођи, сине, пошô у добри час! Тамо, сине, добре среће био!

Било је дошло време да престане турско господство и да „друга постане судија“. ЛЕПОТА ИЗРАЗА У НАШОЈ ЕПСКОЈ ПОЕЗИЈИ Велике витешке и моралне вредности које су изражене у нашој јуначкој поезији несумњиво су њена

ЛЕПОТА ИЗРАЗА У НАШОЈ ЕПСКОЈ ПОЕЗИЈИ Велике витешке и моралне вредности које су изражене у нашој јуначкој поезији несумњиво су њена највећа лепота.

У истој мери употребљен је директни говор и у нашој народној књижевности уопште и у епској поезији посебно. Има и таквих епских песама које су целе у дијалогу: Марко

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Жив ме страх појео у овој пећинетини. —А шта ћемо сад? — забрину се Јованче. —Рекли смо да ником не причамо о овој нашој пећини. Мачак искоса погледа у Луњу. — Сад смо готови, она ће све испричати. Знам ја како се дјевојчице расторокају.

Свакодневно се говорило о рату који се све више распламсава и примиче нашој земљи. Почетком априла отишао је у војску и Николетина Бурсаћ.

Мачак с муком прогута пљувачку и шану: — Ето их, богами, овамо! Шта ћемо сад? — Хајдемо ближе нашој пећини. Упадну ли они у шуму, ми ћемо шмугнути под земљу. — Ух, тога се нијесам ни сјетио!

те његове ријечи, старац лагано устаде, скиде шешир с главе и рече свечано и тихо: — Да јој одамо почаст доброј нашој, драгој школи. Као на неку прећутну команду, сви дјечаци устадоше и скидоше капе.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Руке имаш, да их пружиш на подавање. Ушла си на весеље твога господина, ама и наше си весеље, ти сама у нашој грижи. Каде си нам за потребу на земљи, ти, наш град великога цара, место тврдо које ће нас од свакога зла

А да речемо ево сад, крошто ли нам то Бог даде и постави сваком нам у глави на нашој памети свагдашњега будна на опрезу судца, — нашу свест осећњу?

Да смо о добру мудри, а о злу луди. Добро чињење то стоји у нашој вољи чинити или зло; а које год добро стећи или зла допасти, то на нашој вољи није.

Добро чињење то стоји у нашој вољи чинити или зло; а које год добро стећи или зла допасти, то на нашој вољи није. Док се дим не поднесе, дотле се ватре не мож' нагрејати. Човек се у беди и бризи кали.

је са штапком подпирати се, неголи с руками размахивати, полако шетање сврх трчања задушна, лише уз ветар (а никад на нашој капи без њега није с многих страна).

« Него ли и ми, ако смо и земљани слаби људи ови уједно ш њиме англески глас да преузмемо. Такву похвалу нашој ходатајици вечне нам радости слатку песму изговарамо доносећи к њојзи ово ангелско поздрављивање..

Душевна су крила наше мисли. Ето, видите, каква је то Бог сасма лака крила дао нашој души. И не само крилату што ју је учинио, ама и окату, да може врло надалеко видети. Њене су очи наш разум.

У нашој цркви он је темељ и сврх ћошкова је склопац. Ко се рече на њега попузне пасти згрухаће се, а на кога ли собори се он те