Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
За такова наши Србљи обичавају рећи: „Боље да је мртав него што је жив; нашто му таки живот?” А Далматини веле: „Ни за што није него за калуђере”, јер код њих просјак и калуђер једно значи.
Оде они, нађе некакве рогове, пак ето ти га с сврдлом и сикиром. „Добро да носиш рогове, — вели му међед — а нашто сврдао и сикира?“ „Како нашто? Да ти пробушим чело и набијем ротове.” „Да ми пробушиш чело?
„Добро да носиш рогове, — вели му међед — а нашто сврдао и сикира?“ „Како нашто? Да ти пробушим чело и набијем ротове.” „Да ми пробушиш чело? Како ћеш ми бушити чело, бушиле ти вране очи!
„А нашто ти то?” — рече му митрополит. — „Како нашто? Да се протежем у кревету кад ми попови јутрењу чате, да оданде м и р в с
„А нашто ти то?” — рече му митрополит. — „Како нашто? Да се протежем у кревету кад ми попови јутрењу чате, да оданде м и р в с ј е м вичем, и да благосливљам!
владјенију, гди се за добродјетељ почитује све што је полезно и разумно и говорити и делати: онде се нимало не види нашто у добрим делам тајна.
Ко ником није благодаран на слаткој љубови и пријатељству, показује да нити кога љуби, нити га ко љуби, а нашто му таки живот? Но, буди благодареније богу, овакових чудовишта мало је у натури.
од закона гражданскога, и ово је закон вечан: да се свашто и сваки толико цени колико ваља и вреди, ни мање ни више. Нашто су оним последњим, иштећеним и порабоштеним Атинејцем и Македоњаном прва њихових старих витештва и добродјетељи разве
Тако и ми, гди је потреба и гди можемо најкраћим путем и управ доћи, нашто намоколити. „П о к а ж и м и о т д ј е л т в о ј и х в ј е р у т в о ј у”, — премудро вели апостол, — ово је
Вешти које се могу с паметним изјаснити речма, нашто ту кавга, анатеме и сила оружја? Свет и истина евангелска није се с силом нити с оружјем распрострла ни раширила, нит
Покажи људма све пријатности и блаженство чистоте срца и нарава, да блажени буду на земљи! Но нашто ми ово восклицаније, за које ће ми се (може бити) многи посмејати?
Врба, гледајући да трн сваком који покрај њем прође за хаљине заквача, упита зашто он туђе одјејаније к себи вуче, и нашто би му баш да и има то.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
; али то све бадава, Веса неће да пристане него једнако пита: „Шта је то, и нашто ће то изаћи?” Опет ја сирома почнем му с почетка говорити, како цар хоће да намести у Београд за везира
” — На то Веса рекне: „Брате, ја хоћу, но не знам нашто ће то изаћи”. — „Нашто изашло да изашло” — повиче Леонтије, — „хоћемо да се тучемо!
” — На то Веса рекне: „Брате, ја хоћу, но не знам нашто ће то изаћи”. — „Нашто изашло да изашло” — повиче Леонтије, — „хоћемо да се тучемо!
— „Нашто изашло да изашло” — повиче Леонтије, — „хоћемо да се тучемо! А зар је Фочић мислио нашто ће изаћи, кад је кнезове исекао?” — Онда Веса зовне мене напоље и изађе са мном у мрак.
Бегу Новљанина и Фочића Осман-агу из Босне, и што ће им Афиз-пашин Омер-ага из Ниша, и зашто купе јабанску војску, и нашто ће им та војска?
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Онако сплетен, пружи улазницу једном од гостију, нашто се неки насмејаше и згледаше, а то га још више збуни, те обори очи и смотри на улазници »број 25«.
Замишљен бијаше окренуо у шупу, па дошав до врата трже се и обазре да га ко не види, нашто се кафеџијина слушкиња гласно закикота. Он се врати, и пође уз басамаке. »Прстенована, свадба, 25 гроша, дарови!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Па ћеш да запиташ једном, и ненадно — Нашто само сузе, нашто боли само? И шта да икад жали срце јадно, Када је све наше, све што осећамо!
Па ћеш да запиташ једном, и ненадно — Нашто само сузе, нашто боли само? И шта да икад жали срце јадно, Када је све наше, све што осећамо!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Он потрча и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто ми, брате, и руке кад очију немам?” Али болест освајаше.
Потреса ме... Али не!... Нашто сва та комендија? Нашто претварање, нашто лагање себе сама? Дошло ми чисто да плачем!
Потреса ме... Али не!... Нашто сва та комендија? Нашто претварање, нашто лагање себе сама? Дошло ми чисто да плачем! Какав један „систем”, какво „филозофисање”!
Потреса ме... Али не!... Нашто сва та комендија? Нашто претварање, нашто лагање себе сама? Дошло ми чисто да плачем! Какав један „систем”, какво „филозофисање”!
Ја, као најстарији медицинар, усудио сам се дати му једну лекцију, после које ми је он претио да ће ме звати на дуел нашто му је Видак дуванџија — ударио шамар! Неко куца на моја врата. Ана ме зове на вечеру. Твој побратим ИИИ ПИСМО . .
Ах, побратиме, знаш ли кака јој је ручица! Од то доба било је стотину таких ситнурија. Ја ти их не причам — нашто? Рèсумè14 је да смо нас двоје пријатељи. О, шта ми она којешта није причала!
)15 Ну нашто све то? Игра, луда игра! Ја све мање радим и све се више заносим њоме. Пошло је све будибокснама. Но још нисам толико
С једне стране било ми је неправо што сам оправио оно писмо — та нашто? мислио сам се, ја знам најбоље какав ћу одговор добити; с друге, опет, чинило ми се све: добро ће бити.
Ну нашто да ти причам то? Ти и сам можеш замислити шта раде двоје „заљубљених”. Час се завадимо после се опет помиримо, па опет
Ја видим, и ти видш да ја нећу бити с њом срећан — па чист рачун. Нашто натезати, нашто глодати своје рођено срце? Сви разлози су за, један лакомислен крај срца против. Доле са срцем!
Ја видим, и ти видш да ја нећу бити с њом срећан — па чист рачун. Нашто натезати, нашто глодати своје рођено срце? Сви разлози су за, један лакомислен крај срца против. Доле са срцем!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— А нашто ти то? — пита је Пера. — Ех, немој ми се мешати у наше послове! — рече Меланија, па га удари лако и нежно по прстима.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Чак сам се бојао оне радости и са зебњом је очекивао. Јест нашто се варати? У целој природи осећам нешто потмуло. набујало, надошло и сочно што улива неки грозан немир и сав ваздух
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
КАТИЦА: Ја сам несрећна! МИШИЋ: Господична, смем ли слободно с вама коју реч пробесједити? КАТИЦА: Нашто то, господин Мишић, ви сте нашој кући најпријатнији гост.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Ви били мој отац, добри, великодушан отац. Пре три године ви мене примили у службу... ПАВЛЕ: Али нашто толико благодарности! Ви сте добар раденик, задовољан сам са вама, па свршена ствар.
Па добро, зар се томе не може стати на пут; зар не би могло цензура да забрани писање о томе, јер, најзад, нашто је онда цензура ако неће да штити часне и угледне грађане?
Млади човек се нашао у забуни; није свакојако желео да задржи такве списе код себе, а да их преда полицији, нашто, нашто вас теретити кад сте већ били мртви?
Млади човек се нашао у забуни; није свакојако желео да задржи такве списе код себе, а да их преда полицији, нашто, нашто вас теретити кад сте већ били мртви?
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Имам, ако хоћеш на киле! — Ал’ арпаџика за сејање? — И арпаџика. Колико хоћеш? — Треба ми неколико холби. — Нашто ти толико? — Имам велику башту — смеши се и пали лулу. — Ти си, Перо, нешто добре воље!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Мишљаше, ако га и буду покрстили силом, нека га бар не добију трезног. Зато поче страховито да пије, нашто бискуп ућута, зачуђен.
Вратио се он, не вратио, осећај да је раскинуо са породицом потпуно, знао је да ће му остати на души. И нашто ће му све то, кад није имао ни толико моћи да им чини оно што он хоће, већ је са њима, и без њих, морао да се врти, по
велику радост Исаковичеву, хтео да остави пук, који стајаше непомичан и као скамењен, окрете се изненада и намршти се, нашто се и Исакович трже.
Помодрелих усана, почео је тешко да дише, а болове у стомаку сносио је већ као нешто неизбежно после јела, нашто се беше навикао.
Над пољанама је лебдела млечна магла, што је коњима допирала до колена. У логору нико није ни сањао нашто се спремају.
Французи их приметише и припуцаше на њих, нашто се са свих страна по брежуљцима и жбуњу и шумама, разлеже пуцњава. Без икаквог реда, спуштали су се, котрљали са
А једини је то посао пријатан, тај посао војнички! Уосталом, и нашто та вечита жеља да се скраси, то вечито наваљивање његовог брата Аранђела, кога је имао кроз три дана да опет сретне у
Уосталом, нашто причати како се Славонско подунавски полк, тог јутра, осрамотио? Узме ли се у обзир да су трчећи официри успели да
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Надам се да ће ми у томе владика помоћи! Заподјенуше разговор о владици. Јанко понови Крцуну што је питао кнеза, нашто Крцун започе: — Ваистину, знам и ја зашто су у Русији љути на владику.
слали су владика и наши главари у Русију, још за вријеме цара Павла, да однесе цару молбу да даје владици њеку помоћ, нашто је, као што знаш, цар одлучио да даје на годину хиљаду дуката.
велика помња, јер, уз гусларево пјевање, владика му често њешто дошаптаваше, што би он биљежио или га запиткиваше, нашто би он одговарао, након подужег грискања пера.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Помисли само како би изгледала да јој ниси купио фалишан зуб. ОТАЦ: Добро, то је зуб; али нашто тако скупе аљине? Нашто те моде и лудорије? МАТИ: Ја сам мислила да се ко заљуби у њу. ОТАЦ: О, нашла си!
Помисли само како би изгледала да јој ниси купио фалишан зуб. ОТАЦ: Добро, то је зуб; али нашто тако скупе аљине? Нашто те моде и лудорије? МАТИ: Ја сам мислила да се ко заљуби у њу. ОТАЦ: О, нашла си!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
и сељаци и чобани, могли што лакше и са што више разумевања читати и да би се просвета могла што брже и дубље ширити. Нашто мртви словенски језик, који разуме само једна мала мањина и који је туђ и неразумљив народу?
Милићевић, Вук - Беспуће
Али ја нисам рођен за други живот. Ја бих био несрећан кад бих радио друкчије. А нашто онда тражити несрећу? Ја волим трку за уживањима, мене опија брзина којом јурим. Ја се држим само површине.
Ја се држим само површине. Јер сумњам да је живот у својој дубини тако сладак. Па нашто онда тражити горчине? Ја тражим задовољства. И он се присили на један осмијак и удари га руком по рамену.
„Шта је то са мном?“ питао се увече Гавре Ђаковић, кад стајаше у мраку крај отвореног прозора. „Нашто сав овај немир, збуњеност, слутња која се рађа у мени? Шта ће то мени сада?“ И тражаше одговор.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ао гујо љута, Иди, клета, ох иди му с пута, Дајде, Боже, стрелу громовницу, Да ударим ову отровницу, Ао Чубро, нашто ли си стао? Бог је теби гром у руке дао, Удри гују, ох, удари врага, Да му није међу нама трага.
Хај Србиња, хај пусте жестине, Хај јунаштва што ми дивни чине, Гледни оне — али нашто, брате, Давно зна се за тиће крилате, Па кâ увек тако је и сада, Где Срб бије, ту је пуно јада.
и не видити данак; А ви, о друге, што вас роди данак, Можете спават заборава санак; Он вељаше да сте ми убаве, Нашто мени овде друге славе?
47. У лову шта сам таде задобио, То не чекајте, мили, од менека, Дивјачи колико сам порушио, Да ово знадеш, нашто је тебека?
59. Ал' не само у срдашцу моме, Прамалеће и напољу се шири. Цвеће красно овде преда мноме Нашто тако умиљато мири? Драге нема овдека са мноме, Нашто ветрић тако љупко пири?
Цвеће красно овде преда мноме Нашто тако умиљато мири? Драге нема овдека са мноме, Нашто ветрић тако љупко пири? Зашто тица тако слатко поје, Кад нема драге да ужива моје? 60.
То изусти, грунуше му сузе, А Милета 'вако речцу узе: „Мани, отац, нашто би сузио? Отац ми је теби опростио. Бија детић од петнајст година, Секо с оцем силнога Турчина; Он се рани и паде
А каки је, моја мила мајко, Каква плећа, а какова брка, Каква ока и погледа мрка, — Та нашто му пушка и пашњача, Нашто паше убојита мача? — Само, брате, да оком превали, Па да Туре о земљу се свали!
А каки је, моја мила мајко, Каква плећа, а какова брка, Каква ока и погледа мрка, — Та нашто му пушка и пашњача, Нашто паше убојита мача? — Само, брате, да оком превали, Па да Туре о земљу се свали! Ао Бајко, Бог ти помогао!
Али саде — сврши, Боже, јаде Ил' онако, ил' више никако; Нема лека, па нашто и века! Збогом, свете, некад тако бео, Здраво ли ми беше омилео!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
„високог порекла“ и охолим материним поуздањем у мене, све више се и више шираху, пружаху чак до — стид ме је већ! Нашто спомињати све оне жеље и наде, оне ране, убитачне зрелости, којом смо се чак и поносили?...
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ДОКТОР: Како? Говорите! ШАЉИВАЦ: Ја сам истина обећао ћутати. ДОКТОР: Ако је дјело чисто као моја слава, нашто ћутање? ШАЉИВАЦ: Ја, ако вам и откријем, то ћу само моћи насамо и под условијем. ДОКТОР: Под каквим условијем?
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Ако вам устреба јошт, само ми јавите. АЛЕКСА: Ја ћу имати чест вами вратити. МАРКО: Нашто? Све је ваше. Ево и Јеличиног прстена, можете га носити. Ово је соба ваша, у њој будите као у својој.
Сада прво и прво што ми радити надлежи, јест чоу по постојанију тражити. МАРКО: Ја ћу дати да се донесе. АЛЕКСА: А нашто? Ја ћу сам ићи; и тако ми је глава од ове напрасне промјене забуњена. МАРКО: Како год ви знате.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
„Ти такође, мислим у себи, бићеш мати, твоја јединствена вечерашња свежина биће само успомена. Нашто се онда враћати!“ — Доћи ћу, сигурно ћу доћи. Мислите ли да ће ме дечко пробудити пре пет? — Хоће.
— Нисте никада помислили да би могли отићи у свет и радити далеко од својих родитеља? — Нашто! Ми смо сви још из давнине рибари. — Али ако не воли тај занат? — У почетку га ни ја нисам волео.
— Кад бих и хтела нисам сигурна да бих могла доћи. Ако ико упита: где идеш, ја не бих могла доћи. И нашто! — Ви ћете доћи ако вас нико ништа не упита, нико не види кад прођете.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Досад је мој пук изгубио шездесет процената. Остатак ће изгинути у следећим борбама... Е, лепо, нашто да их мучим! Нека се проведу, Док још мало живота имају... Музика, распали!...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
ала то прође !... И шта сам сад? Не смем ни да сањам онако, као што сам још јесенас могла, у овој истој постељи... Нашто ми сад такви снови, кад знам да се не могу остварити !... За кога сам сад? — За овога Гојка?...
Управо не треба ни да преживи праву љубав... Кад нестане такве љубави, нашто ми онда живот?... Еј, људи, људи, какви сте ви!... Љубица задржа госте на ручку, и ако се Веља томе веома опирао.
па по неки пут и да врдне... Љубица омрзе живот, постаде јој пуст, бесциљан... И нашто овако живети?... Зар је ово живот!...
Развратник, ужасни развратник!... Ах, што не може сад да скочи из заседе !... па.. па да је сву... Али нашто то ? Он, он је ту једини узрок свему... он треба и да страда... Ево и њега!...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Мислио сам да им одем и у Парламенат, да им се насмејем. Нашто то? Ето гледам им децу. И све видим. Њина лица вире из тих чудних огрлица и капутића смешна, са црвеним носем и
Да им прегледам буџет, новинарство, са жучним осмехом, са слатким осмехом освете. Али, нашто? Они су остали исти – лажљиви, бедни, доброћудни. Пред вече је пред Опером препуно. Прекјуче су испратили Пучинија.
Ви, свакако познајете барок и рококо – нашто бих дакле писао афоризме о том како је дошло до јапанског утицаја на рококо, до оних тако широких постеља; зашто је
Пустите да у то верују комунисте. Немојте мислити да сад долази химна Француској. Нашто то вечито падање из љубави у љубав? Љубите себе. Нека нестане она животињска „словенска“ жеђ за обожавањем.
Ја не могу писати о њима, јер је ово писмо, а не есеј. Уосталом, нашто писати о стварима код нас још непознатим. Само толико, да се цео покрет фовизма смирио, и иде према синтези.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Па нашто сте онда доносили нове законе? — усудих се да упитам. — Код нас је такав обичај да се што чешће мењају закони и да их
Војска им је послушна и храбра, то се доказало у толиким ратовима; и нашто, онда, не извести једно одељење на границу и спречити опасност од тих анутских чета?
— Допире ли Страдија до мора? — Засад не. — Па нашто онда тај закон? Посланик се насмеја и додаде: — Наша се земља, господине, граничила некад са два мора, а наши су
— Па нашто онда скупштина? — Та је л' вам кажем, само ради форме, колико да се каже да у нашој земљи има и тога, и да влада изгле
Уосталом, сваком је то право и законом дато и нашто га онда одузимати? Гласање је текло у највећем реду. По свршеном гласању устаде начелник с важним, озбиљним лицем,
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Но нашто Грци? Мир пепелу њином! Ти стари лисци уметници беху Да свој осећај представе врлином, А лепши изглед даду своме греху.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Само да је знала! Али и то није било истина. Нашто | сада себе правдати! Знала је! Како да није знала?! Јер, када је знала да никада неће бити жена свога изабраника,
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
А људска је злоба увек будна, блиска, Па и онда кад се иде општој мети... И, најзад, нашто вапаји и писка, Кад треба храбро, ћутећи умрети?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Онај поново зове и пита може ли му самлети жито, нашто га воденичар пита: А шта је? тј. које је жито. Онај одговара: Пшеница. На то ће воденичар: Не може.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Оно што се не може сасвим изменити, ваља поправљати и побољшавати. Како једанпут народ рекне, нашто су калуђери? Што ће нам? Ту ти је с њима; а догод и[х] народ [х]оће, ваља и[х] трпити.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Послије њеколико, онај други поче да чати, а први да гледа, док гвардијан не забобоњи њешто, нашто се ђакони поклонише па и они сједоше за сто. — Мали Јерковићу!
— Добро, мој Бутрице, добро! — прихвати Бакоња тапшући малога по гојном образу, нашто он одлети као стријела, а он диже своје чизме да види јесу ли добро очишћене, па их стави иза себе, па унесе вједрицу
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
229 ЦXX ВЕЧЕ НА ШКОЉУ 231 ЦXXИ СИЈАЧИ 233 ЦXXИИ ИСПОВЕСТ 236 ЦXXИИИ 4 238 ЦXXИВ 240 ЦXXВ МИСАО 241 ЦXXВИ НАШТО МИСАО...
Смрвљеног ме пусти када зора сване Из црних дубина разјапљеног пакла. М. Ракић ЦXXВИ НАШТО МИСАО... Нашто мисао, кад није дубока Као вечност што је!
Смрвљеног ме пусти када зора сване Из црних дубина разјапљеног пакла. М. Ракић ЦXXВИ НАШТО МИСАО... Нашто мисао, кад није дубока Као вечност што је!
М. Ракић ЦXXВИ НАШТО МИСАО... Нашто мисао, кад није дубока Као вечност што је! Нашто, кад није оштра као копље, Ни јасна к'о сунце, Да њоме продрем у знамење своје! Нашто, када је на јаде нам дата!
Нашто, кад није оштра као копље, Ни јасна к'о сунце, Да њоме продрем у знамење своје! Нашто, када је на јаде нам дата! Мати вечног страха; Кад не допире од покрова даље!
Мати вечног страха; Кад не допире од покрова даље! До гроба мрачна, А тајна преко ништавога праха. Нашто та мудрост Божјег Провиђења, Црв коме се клања! Нашто ме вара са призраком умља?
До гроба мрачна, А тајна преко ништавога праха. Нашто та мудрост Божјег Провиђења, Црв коме се клања! Нашто ме вара са призраком умља? Нашто ми очи Кад вечно тонем у тами незнања! М. Перовић ЦXXВИИ ДОЛАП Ја знам један долап.
Нашто та мудрост Божјег Провиђења, Црв коме се клања! Нашто ме вара са призраком умља? Нашто ми очи Кад вечно тонем у тами незнања! М. Перовић ЦXXВИИ ДОЛАП Ја знам један долап.
И нашто клетве! Нашто ружне речи? О срећи својој човек вазда снива; Бол, јад и патњу смрт једино лечи. Проста ти била моја љуба
И нашто клетве! Нашто ружне речи? О срећи својој човек вазда снива; Бол, јад и патњу смрт једино лечи. Проста ти била моја љубав жива! В.
мирисни босиљак; Већ по гробу пелен засадите, Горки пелен, и оштру остругу; Кад је цео живот пелен био, Нашто ће ми мртвоме босиљак? Кад је живот препун трња био, Нашто ће ми после смрти ружа?
Кад је живот препун трња био, Нашто ће ми после смрти ружа? Не сејте ми изнад гроба цвеће, Румен-ружу, мирисни босиљак; Јер кад гране право премалеће, Из
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Свеједно човјек обиђе читав свој круг. Па нашто онда толика журба? По мом старом обичају усамљена шетача, упуштам се у забаву да у себи развијам даље ту тему.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Што ти није мило ? — рече он чудећи се. — Зар смо ми за то... и нашто ће нам деца, куд ћемо их ? — Како, болан — прошапта он, бацајући поглед на Пантовца, чије се груди одизаху као мехови.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
каква је, И да ћу отуд траг безумљу знати; И где је прошлост са безбројно жртви, Чије је време, ко је Богу мати, Нашто је живот и куд иду мртви.
Све што је у мени — самог мене гони... Ах, радо бих плак'о — али нисам жена! А и нашто сузе кад болова нема За пропале часе — минула времена. ИИ Нов се живот јавља и ја њега здравим!
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
бомбардовање окаменелога говорног низа и ослобађање ритма и мелодије које меморише, на пример, обичан исказ какав је Нашто ми ове очи? А ево како га Матић сече и разбија: Нашто ми иначе сад ове ми очи?
А ево како га Матић сече и разбија: Нашто ми иначе сад ове ми очи? Кад песник полази од извесне задате метричке схеме, онда се нарушавања уобичајенога говорног
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
напред се даје суморна слика савремене вароши, убоге и бездушне, да би се набрзо једним оштрим резом („Али доста! Нашто ово? Све је ово тако сирово, масно! Нећу то . . . Старо, старо ми дајте!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Западô сам кадшто у сентименталност, Па и томе греху ево сада краја. Омладино драга, и теби сам кадшто У брк нашто рекô, никада ти ласкô; Под барјаком својим на трњу сам стајô, — А и где би старац за младима каскô!
Краков, Станислав - КРИЛА
Кроз те очи замишљене пролажаху сенке успомена. Главе су мислиле. Али нашто мислити? Не мисли се пред смрћу, већ се опија њоме. Било је погледа дубоких и црних као и стрме дубодолине под њима.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Пристајете ли? — Хе, хе, хе, шта вама пада на ум! Нашто је то? не вреди, знате; могао би човек погинути, а то није наш позив. — Доста, не смете, дакле!
Турски су рогови одјекивали: тра ти.. тра ти.. тра ти..., нашто је наша труба одговарала пуним, развученим гласом: та.. ти.., а уз то се једнако мешао грохот пушака: тррр!
Пошто је главна цељ промашена, рат је изгубио сваки смисао; нашто га продужавати? Ако је до часнога мира пре би се могао закључити сад, док Турци још нису продрли дубоко у Србију.
из учтивости увек титулирају за један, два чина више) изволели су пасти, упрљати мундир, сломити ногу, разбити главу — нашто је страдалник одговарао куражећи се: ништа, ништа, ја сам само мало, знате, тражећи уз то по прашини ордене на једној
Мој је положај врло незгодан, да це ја, прост редов с мојим генералом препирем о начелним стварима. А и нашто тај разговор? Ноуѕ ѕоммеѕ леѕ барбареѕ, као што веле Французи — ми се нећемо разумети.
Ми не можемо један другога убедити. После свију објашњења опет ће сваки остати на своме. Нашто нам дакле овај разговор кад унапред знамо да ће остати без икаквих резултата. — Не, то није тако.
— Али... али види ли ваше превасходство куд смо забасали, и нашто се окренуо овај наш разговор?! Ваше превасходство види како ја не умем накратко да се објашњавам.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Па те море грли, љуби, Па се море плимом диже, Око тога бела вратаљ Сав ће бисер да наниже. XЛІ А нашто моје песме, Зар оне требају, Кад око мене сами Пољупци певају! Кад тако мало створче.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Она се притаји, потом лагано подиже главу и одупре се рукама. — Нека шкоди! — проговори промуклим гласом. — Нашто живети! Обухватио сам је испод руке и подигао, те је приведох столици и она седе.
па нека вуку клипка, нека играју рагби, најзад, мајчина им, нека се кољу кад су луди, и ко победи, нек носи паре. Нашто цео народ стављати под нож за... не знам чији рачун! — Немој да се „пребациваш“ толико! — вели Лука. — Зашто?...
Зар и њега да нестане! Нашто ће ми онда живот!... У моменту очајања склопио сам руке пред Томом и молио га да ми омогући да је само видим.
Мој млађи колега, коме су свакако досадиле приче о рату, упаде нервозним гласом: — Ах, оставите, молим вас... Нашто свет подсећати на грозоте рата! — Напротив! — додаде вођа.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Они умиру: треба их, нашто крити, помало дизати из мртвих; он је данас можда живљи но пре сто година: одиста бесмртан.
Не трошите новце! Нашто су вам школе? Кадетенштифт начините боље. Нашто реторика, нашто ли стихови? И без тог су били досада топови.
Не трошите новце! Нашто су вам школе? Кадетенштифт начините боље. Нашто реторика, нашто ли стихови? И без тог су били досада топови. Нашто нам физика? Знамо ми натура куд вуче.
Не трошите новце! Нашто су вам школе? Кадетенштифт начините боље. Нашто реторика, нашто ли стихови? И без тог су били досада топови. Нашто нам физика? Знамо ми натура куд вуче. Нам нису от потребе јура.
Нашто су вам школе? Кадетенштифт начините боље. Нашто реторика, нашто ли стихови? И без тог су били досада топови. Нашто нам физика? Знамо ми натура куд вуче. Нам нису от потребе јура.
лепој несуђеној и неверној неви: „Истину ми говориш да се много скитам, Да ја, јадан, забадава за снашицу питам. Нашто ми је снаша кад ја веће сједим, Зашто тако тужим и от туге бледим? И овој је истина, лепото девојко!
земљи Даница Љупки спушта зрак, Сунце више што сија, Ружа све руменија, — Вели млада Српкиња, Славна Српкиња. Нашто сунцу небесном Живи топли жар? Танко чувство срцу мом, Мили неба дар?
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
коња копите су риле Црвен мрамор и бронзане стубе, Што јесење кад вас засу иње Тражили сте манастирска бдења? Нашто тамјан, смирне магле сиње? Место пира, кипарис и вења!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЈЕРОТИЈЕ: Не питај шта је, важно је! Позвао сам све чиновништво овде на саветовање. АНЂА: Па нашто ти онда канцеларија? ЈЕРОТИЈЕ: Не могу, брате, тамо. Што год проговориш у канцеларији, чује цела чаршија.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
В Вечни Бог је моје видело бескрајно. У срцу нашто страх? Вечни Бог је тврди бедем живота мог. Нашто ми, нашто страх?
В Вечни Бог је моје видело бескрајно. У срцу нашто страх? Вечни Бог је тврди бедем живота мог. Нашто ми, нашто страх?
В Вечни Бог је моје видело бескрајно. У срцу нашто страх? Вечни Бог је тврди бедем живота мог. Нашто ми, нашто страх? Зли кад у великом броју Налете да прождру мој пут, Кроз шуму мача и копља Јасни поглед мој продре као дан.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Препиће и нашто онда нов бол, јад, што се ноћас није знао да умери, пије колико треба? И зато, чисто од једа, оставља чашу и леже, не
Ћипико, Иво - Пауци
У неколико навратака он је у новинама претресао опћинске економске послове и осумњичио начелников рад, нашто би редовно противничке новине доносиле „просвједе”, потписане по цијелој управи.
— Договорите се како ће вам лашје бит'... Још су посједили и једва покатшто један другоме набацили покоју ријеч, нашто се стари диже рече да је уморан, пак да ће спавати. Мати и кћер стајаху још увијек код огњишта...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
и нашто звуци, Кад чујем шапат твој! О звучне струне немирних дана! Чувајте слатки глас За поздрав дана, кад зора рана Истоком
6. А и нашто црног кипариса грана? Дан помена стиже. Тога славног дана Одслужена биће, што окове кида, Страшно панихида. 7.
А он је тихо приступио меки, Но туга беше на лицу му бледом. Он никад није тако тужан био, И нашто брига и бледоћа ова?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Они не мисле улазити у цркву кроз торањ. Нашто ударити путем преко самог Сунца да дознамо шта се на Земљи дешава, када на њој самој имамо неколико хиљада
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
А нашто мислити? Шта је то мислити? Главу лупати. Главу лупати? Тко главе лупа, тај под одговор долази, тај се сматра као наруш
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Кад сам једанпут, у својој наивности, запитао нашто те непознате количине, кад већ постоје познате и кад оне врло лепо и корисно служе, један професор математике ми је
— Ја... овај — почех да муцам — да... госпођа је врло љубазна... ја је особито поштујем. — Та идите, молим вас; нашто то устручавање! Ми смо већ толико пријатељи да смемо и отворено говорити.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Требало је да их сачекамо на Косову, и нека се историја још једном понови — каже потпоручник Живадин. — Нашто да гине народ, кад сутра навече иначе морамо да положимо оружје. Даље немамо куд! — додаде капетан Душан. — Баш зато!
Запалисмо ујутру сламу и побацасмо сувишне ствари. Нашто ће нам, када нас у Сан Ђованију „чекају читава брда од хлеба“...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Обесиће се о крушку радо, Нашто живот му овај; Та више му се и не живи! О једну једину крушку у шљиваку, И ветар ће му њихати ноге у мраку, Збогом!
Мајко, отац мој беше ли звер Крај тебе, ил' само историчар: јер и сâм ја звер? Нашто ми сав овај живот и пролазна му чар, Мајко, ако и ти - моја колевко - не беше звер!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Текел. Фарес. И Данил, пророк, тадар бијаше код њега у ропству; дозва га Валтасар преда се, те га запита нашто оне три речи износе.
Мојсеју што је с неба пуштао Бог Израиљма ману једновиђену, а у усти жваћући им, како је који што зактевао јести, и нашто би мислио, — оне сласти и окуса и бивала би му мана.
И здоговорише се међу се да га убију. Пак онда ћемо, рекоше, виђети нашто ће се његови снови извршити. Да ако не застидеше се свога им брата ни од отца им стара не узбојаше се, како бар јеџека
А да није био у тамници, то не би ни цар, фараон, за њега знао, ни би преда се звао да му снове прокаже нашто излазе, нити би могао иначе оно царско господство достати да буде први до цара везир и над свом оном земљом заповедник.
Да се уразумиш: ако те ко бедом обноси, не снебивај се, ни се јазби за то, но све мотри нашто се крај доконава, а иза зла свакад се бољем надај, тек исто ако драговољно поднесеш коју тугу!
На то жена заустави се на беседу и не оде од њега. Слуша свесрдо нашто ће изаћи беседа му. Узе распитивати га натраг откуд му је та жива вода (жива вода у писму та се зове, којано дурма
Рекоше: — Нашто је то, кад нејмамо никога од људи, кад није нико из града дошао. А ми то сви знамо што је и како је. Није нам то
« (И ту реч не зна се нашто то износи, крошто то рече апостол »осмога се месеца допраља дом царски«, ако не узбуде то рекао — тако ми се чини — за
« И на то му се са заклетвом подхвати јер ће му у том послужити и дати што год од њега узможно буде, нашто га срдце устегли да достане од свога си брата.
У томе турскоме табору двојица им паше бијаху поглавари. Пак учинише мећу се договор да се раздвоје. Рекоше: нашто је толика силесија под једним градом?
И своја ти уста пази од псовки, оговора, хуђења, зла приговора, опадања и ковлајисања. Нашто ли је пристао таки пост, не јести меса и риба, ни маслено што, а наједати и гристи људско месо?
А ми смо људи светски; калуђером се то пристоји чинити, нашто су се сами дали и одредили, ко том о души старању и рађењу једноме.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А кад га је овај зачуђено запитао нашто све то, и откуд сад тај разговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци и буџаци, Мане му је одговорио хладно и мрачна лица: