Употреба речи налакћен у књижевним делима


Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

А мало после, са наслоњеним подбратком на руку и налакћен на прозору, гледао је он преко мирне реке тамо у зелено-сиви хоризонат банатске равнице.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

му руци пође, Но немирно звецка мамузом и мачем, Воштаница тихо на столу му гори, Оборен му пехар и вино просуто... Налакћен на столу он је мрачно ћут'о, Као тајни ужас да му души мори — Но безумно рука полетела мачу.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Протић се појавио, налакћен, на прозору, и ја, и сад још, видим како се кисело и набурено смеши. Држао је шаку иза ува да што боље чује.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

и разбукталог живота, једно послеподне, господин Леђенски, начелник општег одељења, узе главу међу дланове, па је, налакћен тако за писаћим столом, ослушкивао из своје собе министарства, свеж женски смех што се звонко разлегао и треперио у

Ех, како је све кратко трајало! Налакћен, очекивао сам да ме то стадо мимоиђе. Но оно се само споро помицало, идући ми право у сусрет.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Одлазио је, можда, и на жељезнички надвожњак и дуго стајао налакћен на огради закађиван одоздо сукљајима бијеле паре из локомотива које су маневрирале у кратким, засоптаним помацима, све

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Његово лице се грчевито скупи, и кроз стиснуте зубе гласно јаукну. Одмаче се и налакћен на ивицу рова обухвати главу. — Сиромах! — процеди. — Ено га наредник Драган, где виси на жици — говоре војници.

Ћипико, Иво - Пауци

Цијели дан падала је киша, и младић није могао да се по обичају прохода пољем. По подне стајао је налакћен на прозору и гледао у кишу. Бијаше се подао нехају.

* Иво је те ноћи стајао налакћен на прозору. Његовој осјетљивој ћуди годило је хукање вјетра и шум немирна мора. Загледао се неодређено у ноћ, у, чијој

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Воштаница тихо на столу му гори, Оборен му пехар и вино просуто... Налакћен на столу он је мрачно ћутô, Као тајни ужас да му душу мори Но безумно рука полетела мачу, Кад се крик ужасни још

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Говорим тако баналне ствари с тако важним осмехом. Писати стихове на поду, клечећи, надвијен на хартију, налакћен на руку у којој се држи писаљка, тако да цело тело својим напором учествује у бележењу екстазе.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности