Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Челик се охладио, па се прсти просто лепе. Деца плачу од зиме и грче се уз своје мајке. Избеглице наложиле ватру и према лелујавом пламену назиремо кроз дим поспана лица и децу на мајчином крилу где спавају.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Идосмо још мало, и онда застадох са поручником Луком. Отприлике негде на средини клисуре. Коморџије зашле под брдо, наложиле ватру, и баш се спремају да легну. А запрегнута кола у бескрајном низу стоје на путу.