Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ Гладна се гомила разиђе, али дође онај господин у белом капуту и панамашеширу; поглед му беше строг, лице намрштено, левом руком ме је ухватио за раме, а десном је из мога крила бацао јестиво: „Нема хлеба ни за тебе ни за твоју мајку!.
До болесника седи човек неки у годинама. Лице му је озбиљно, намрштено, али преко свих тих бора збрчканога лица лебди нека туга, нека неисказана боља...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ђедо, молим ти се, ја.. није вајде... образ под ноге! Ђеда га намрштено погледа. — Ја, — настави Арсен — није вајде... немој што да се љутиш!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Умал’ мене нису обријали! — »Ово је или хотимична превара, или — вели екселенција намрштено — или незграпна шала са мном! А то ми ни једно није мило, оче Кирило!« — Ћиро, Ћиро! — ...
Црњански, Милош - Сеобе 1
Аркадије, дрмусајући белца, виде намрштено лице пред собом и покуша да умири коња, коме је, и иначе, говорио мазећи се и шапућући.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Милица устаде и ужасну се видјевши да му је чело намрштено, очи отворене, а усне блиједе. Она се сјети да је оцу тако долазило послије погибије Милунове.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
кâ да пита, Али небо намрштено У срце му огањ ита, И у срце он сад глену, И ту нађе слику њену. XВИИ Стоји као осуђена, Тужи, јади, па се
К Радишићу: Ти, други брате, амо оди, Кадикад истина се згоди Да гледамо се намрштено, Но ведро небо гледај ено Ни оно увек није зрачно, Одело каткад узме мрачно Облаке силовит громе бразда — Ал' не
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Истина, тражена је и читана, али не и разглашавана. Интелигенција, она анти-вуковска, примала ју је намрштено; та приповетка је њој означавала св ојом формом посељачавање уметничке прозе, а својим садржајима светогрђе онога што
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
У сличној ситуацији треба нешто говорити, нешто рећи, али ми смо сви у истом положају осуђених на смрт. Намрштено и тупо гледамо преда се и очекујемо нову команду, или смрт. — По пет разорном!...
Александар га погледа намрштено и осорно запита: — Шта се то тебе тиче! — Али мало после запита блажим гласом: — А што ти питаш? — Па...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Шта је... уморио се човек, викну Веља, намрштено. Седи овде... Сипај, домаћице... Ах дај прво тањире... После ручка вођаше се међу друговима жив разговор у учионици.
— Тамо је, чини ми се, Веља ? запита она, бришући лице и посматрајући измењено Гојково лице. — Јесте, одговори он намрштено, гледајући у страну. Напред настаде покрет, гости поседаше у клупе, а председник оде за сто и отвори скуп.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Куд ће више бруке од старости? Ноге клону, а очи издају, узблути се мозак у тиквини, пођетињи чело намрштено; грдне јаме нагрдиле лице, мутне очи утекле у главу, смрт се гадно испод чела смије како жаба испод своје коре.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
“ — Шта је то? — Запита Бакоња намрштено... — Казујте чисто и јасно како то да разумим. Чмањак побјеже. — Бора ми, ствар је наполак готова.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
А он, Ђорђе, рекао му је: „У другу недељу биће Вукашинова свадба.“ Аћим га је намрштено погледао и испио чашу вина. Симка и Милунка једновремено су устале од стола, скупљајући посуђе.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Једнако високи, једнако смеђи, једнако обучени личили су на близанце, али један се стално смешкао, а други намрштено зурио испред себе. — Гле, иду Плачко и Смејачко! — узвикну једнога јутра часовничар из суседства.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И држећи се чврсто за руке, корачајући по неравном земљишту и прескакајући ограде и врзине, гледали смо намрштено кроз мрак у правцу положаја коме смо се приближавали, растерујући и угушујући ројеве узбудљивих мисли.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Јадница, сумњам да ће преболети... Што уби ову девојку, несрећниче ! — обрте се он Ђурици. А Ђурица гледа намрштено, презриво, у непомичну паћеницу. У оку му сија израз задовољене освете, али не прозбори ни речи...
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
« — Усред ове Санхо Панзиног живинчета беседе ступи магарац Буриданов. Намрштено чело и оклопљене уши довољно показивау да је он од филозофног реда.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Војска је промицала поред нас. Као да сам му позледио неку рану, командир је обухватио зубима доњу усну и намрштено гледао преда се. Онда се прену: — Није ми до топова...
Али пешаке сустижемо све чешће, преоптерећени су исувише. Измучени су, тешко дишу и намрштено гледају преда се. Сутон се некако наједном спусти. Сада нам се чини да снег још јаче шкрипи под нашим ногама.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Луњо, је ли тебе учитељ тукао? — Није. — Е, онда не можеш с нама. Луња се трже, поигра обрвама и намрштено рече: — Нека знате, и мене ће истући. Доћи ћу ја овамо.