Не постоји пример употребе речи naricu
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Греци је наричу ϕθόνος од αυτός и ϕόνος, то јест: себеубиство, зашто зависник себе убија. Первјеј|ше возбужденије и начало ове страсти
начално и нужњејше у человекољубију, милосердију и правди, ако желе да су пред здравим разумом и пред богом то што се наричу, да буду цвет и украшеније рода свога, и да служе за пример чесности и добродјетељи свему општеству.
“ — рече му једном славуј. „Достојан си да те царем свију птица наричу! Како се славно у небесне висине возвисујеш! Ти ваља да много лепше красо|ту небесну видиш него све ми друге птице.
између себе у комшилуку мрзе, то по највећој части происходи из тога што су неки греческога и неки римскога закона, и наричу једни друге с којекакви ружни и презрителни именами; први фторе зову или „Шокци”, или „Буњевци”, ил' „Римци”, или
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Чело гроба клече старије, матере, а у страну млађе: жене, сестре. И све, унесене у плач, кријући лица о гроб, плачу, наричу. Матере малаксало, старачки, а млађе јако, здраво.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
уплаше, сете шта је и, као још не верујући да је он заиста мртав, појуре к њему, у собу, падају на њ, љубе га, плачу и наричу, наричу... Цела махала и део чаршије разлеже се од њихове писке и запевке.
сете шта је и, као још не верујући да је он заиста мртав, појуре к њему, у собу, падају на њ, љубе га, плачу и наричу, наричу... Цела махала и део чаршије разлеже се од њихове писке и запевке. Пролазници сами себе питају и одговарају: — Умро?!
Соба, мртвац, свеће које су трептале, гореле — све као да се покрену, диже. Почеше да наричу. Свака своје мртве да помиње, именом да их зове, поручује им, оплакује их... Разлеже се јаук, запевка, нарицање!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сви напуштају своје домове пред најездом непријатеља, и жене, полазећи у бежанију, наричу. Ни сами не знају куда ће. До првога мрака ићи ће тако, онда ће скренути на неку утрину, разапеће поњаве, као черге, и
Кретосмо кроз село. Наше је одступање дошло изненада, те жене наричу на сав глас: — Зар нас душманима остављате?! — Децо наша, зар ми самохране да се бијемо!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
остао да причека још који дан, па да и он остави кости у том кршу, неголи да тражи боли завичај; многе од жена гласно наричу и опраштају се са умрлима, којима гробове остављају; луди се отимају да се сами не би разнежили, и вичу: „Добро,
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
То је тамјан свети јунацима, то гвоздени срца у момцима! Тури такве разговоре црне! Људи трпе, а жене наричу; нема посла у плаха главара!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
су је ноћашњим својим толиким, од срца, као саможивим весељем, заборавили, почеће, чешљајући је и китећи, да плачу, наричу око ње. Али зато ипак на њих Софки није било криво.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
оцу се од јарости тресе дуга бунда; Скочи тетка, скочи стрина, ујак и свâк вичу, Сви небогу несретницом дјевојку наричу.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Остави матер, бабу и целу родбину да наричу за оцем, оплакују га, иду му на гроб, а он, престрашен и највише уплашен бабиним страхом да сада све не пропадне, не
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
СМРТ Да не превари смрт И уљезе кроз та вратца наша, Штоно се чувства осећња наричу! И подругат ће се Нашем грохотноме се смејању!
И седам кругова штоно су ка појасови небесни обручеви ли [се] наричу, располага их и намести. И тако и учини да они појасови што зову се планете дурма се обрћу и преходе.