Употреба речи нашим у књижевним делима

Не постоји пример употребе речи nasim

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Ха, ха! Чусте ли га, поштена! Неки, опет, од болесника ћутаху тужно и невесело. Међу тима нашим мученицима беше и једно женско лице особите лепоте.

Све ми се чини да бих у овим нашим планинама блејање овцино пре разумео него њихов разговор... Па сам онде видео и Шваба и Маџара — какви су то, опет,

Ја, откако га знам, радо га једем, а још га радије нашим неготинцем заливам. Та помислите: швајцарски сир! неготинско вино! — Хајдук Вељко и Виљем Тел!...

месо, фамилија, па онда држава, а у држави је болестан уд сваки онај њезин члан који се усудио незадовољан бити са нашим „статус кво“; дакле: — знате, људи, што се мог побратима тиче, нећете ми веровати да је то једна преизрадњејша душа,

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Лисица нам овде паметну науку даје: да не хитимо у нашим претпријатијам: „Прости, чико, немам кад, трагови ме плаше”.

Лисица, видећи их тако расположене, лагано одвуче јеленче. „Ај, ај! Зла нам срећа и с нашим лакомством, — рекну они једва крећући се — за лисицу ли ми мал' главе не изгубисмо!

К благом богу к слатким родитељем, к милостивим благодјетељем, к праведним и трудољубивим царем нашим, к разумним и правдољубивим судијам и правитељем — благодарност!

— „То је у нашем закону допуштено, |— одговори ови — „и из тога се нашим домаћином млога јаја легу.“ „Хо, не могу се ја овде с тобом ваздан инатити, јер сам ја гладан”, каже му мачак, удави

кад се како надлежи сојединимо, онда ћемо се сјединити са сваком добродјетељију и са свим до|брим и чесним људма, с нашим правим благополучијем, временим и вечним, и с самим богом, „во Христје Исусје Господје нашем, кому слава, чест и

у милој, пријатној чистоти и поретку, да у њима мирно и задовољно преживимо, и да их лепе и благоустројене милим нашим потомком оставимо, колико више морамо се старати за оно бесконечно и блажено обиталиште и отечество, за свету вечност.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Кад Видинлије на њега пођу, да и̓ дочекамо и разбијемо, пак ми опет нашим кућама да идемо.̓ То сви кнезови одобре, тако да се везиру представи, а сви једнако да вичемо: нема новаца и нема се

скупљеном народу: „Ето, ова писма сече Алексу, који с Немцима се договара, и код нашег цара нас тужи и опада, и о нашим главама ради, зато би гре̓ота била његову главу живу оставити”.

Ја им кажем оно што сам и нашим војскама казивао: како је Хаџи-Муста-пашин син испросио код цара, да свога оца на дахијама покаје, како је послао

— Кажем ја, да ми не тражимо никакве ни од кога помоћи, но само да нас с нашим поглаварима Турцима помири с којима се бијемо, који цара свога не слушају, а ми нисмо са султаном у кавзи, но смо на

покорни, ми би могли лако и Бећир-пашу побити, и могли смо оне топове и муницију себи задржати, коју је Бећир-паша у нашим рукама оставио; но смо права раја царева, који смо то све на Дрину одвезли и Турком предали преко Дрине, и ево турски

— „А гди су момци?” — Каже: „Ту ономад ујутру спремили сви коње, дођоше и рекоше: ,Збогом остај, господару, ми одосмо нашим кућама; не можемо бадава тебе служити; а кад на војску пођеш, ми смо с тобом готови̓.

нашему селу Врелу, но он је седио код нас у Бранковини, и почео писати устројеније Совета, каков Совет треба да буде у нашим ондашњим опстојатељствама. У јунију месецу дође нам писмо од г.

Тако дође Чупић, и с договором свију ја сам очô с Чупићем. А нашим одласком ми смо и̓ на Дрини задржали барем двадесет дана, ако не више”. Узе он малу чутурицу, напи се, пак пружи мени.

А да смо Турке бар 20, ако не више, дана нашим одласком задржали, те у Шабац нису дошли, то ћете после се и од други̓ осведочити.

без глава, док један рече: „Господару, нисмо имали међу собом свога војводе, опрости нам досад, а одсад ми сви за нашим војводом а он за тобом у гору и у воду!” А и други сви: „У гору, у воду, за нашим војводом”.

” А и други сви: „У гору, у воду, за нашим војводом”. Ори се стотину и више гласова, да човеку и сузе потеку. — „Ето, којекуда, да је просто, а одсад да вас

Тако делате и ви истерајте Омер-агу нишкога, Бегу Новљанина и Осман-агу Фочића и њи̓ову војску, пак ми да идемо нашим кућама, а ви останите у миру и с нама као и досад у љубави и комшилуку; или дајте да и̓ ми истерамо или побијемо”.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Шта мисле ти људи?... Нека се они, брате, играју са својим главама, а не с нашим!... Мрзе Турке!... Па, лепо, нико их и не воли!... Ко их волио, у кући му били!...

— Господе! Ти нам буди пријатељ! Ти видиш наше јаде, па буди благ отац и потпора нашим нејаким рукама!... Четири стотине година Србија је рађала робље и измећаре.

Ово ме, побратиме, сећа на оно срећно време кад царовасмо по луговима нашим!... — Да се договоримо и разговоримо, браћо! — викну Зека. Све се окупи око њега.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

На уснама нашим поникнути неће Ни прекор, ни хвала; нити туга нова Што не оста више од негдашњих снова Ни капља горчине, ни

Јер заљубљен поглед жене добро види У очима нашим, кроз сиву дубину, Све трагове којим непријатељ мину, И његов сен као тамни сен на хриди.

и ловоре залили смо тобом; Молитва и химна, обе су те пуне; Пуне су те наши вапаји и струне; Као Млечни Пути сјајиш нашим добом.

одоре, У срамне врте подлих и кривоклетцима; И крв невиних носиш кроз страшне продоре — А певаш напев славе о нашим претцима. Никад у море горко твој млаз не увире, Већ као Млечни Пути сјаји са сунцима!

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

И само се још нестрпљиво ишчекиваше мио владалац који и не сањаше о својој моћи над нашим срцима. Боже, кад она дође! Поп ван себе од радости. Иконија да се угуши од суза, па не пушта дијете из руку.

Уосталом, лако је то разумети, јер вам је језик врло сродан с нашим! — рече она. — Опростите, госпођице, што вам морам противречити.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Неки коњски зуб, и то ваљда од оног највећег штајерског коња на коме Крањци вандрују с еспапом по нашим варошима. — Коњски зуб!... Е, то га је она његова бештија навела да уради; нико други нег’ баш она.

Певам и појим, господин-попо. Та пој’о сам ја и керувику у нашем селу... па још пред господин-протом... оним нашим старобечејским. — Е, да? — чуди се путник.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Нека му опрости, али он то неће трпети. Нове нарави које ок види да се увлаче по нашим варошима и у наше односе после рата, он одлучно не прима Он је човек старога кова Њега је, на против, рат поправио

Ја знам јер сам у партији и идем на седнице Главног Одбора. И ту ти се ваздан прича о неким кметовима, о изборима, о нашим људима; о томе како ћемо имати успеха, како се неко компромитовао (доставили га из министарства) и како га треба

Африка

пристаништу школа црних бабица у белом, црних болничара у белом, девојке и младићи, чекају директора школе који стиже нашим бродом. Искрцавамо се. Жандари црни, врло елегантни, поносити на своје униформе, благи и услужни.

Случајно питам једнога из кога је краја. „Из Спалата!“ одговара он на италијанском. — Јеси ли Хрват? — питам га нашим језиком. — А шта бих био?

То исто сунце што је на нашим ширинама добри и мили друг, под чијом се топлотом пријатељства расцветава наша крв, овде је за белца највећи душманин,

Пошто показујемо намеру да пођемо, свирачи и играчи лупају и табају, превијени сасвим пред нашим ногама; у прашини, неми, очајни.

Остатак света је горе изнад нас, на товару и на нашим стварима које су као какво брдо на камиону. Ту је и неколико црнкиња.

Пебењани се држао једини прав, надувен и смешан; остали су, превијени до земље пред нашим ногама, настављали да свирају у знак добродошлице. Затим свираху тако и пред ногама свог крала.

Кроз сред града, између она два брега на којима се простире Бобо, сасвим пред нашим ногама јасан и прецизан у своме пустињству, протиче речица Бобо.

Црњански, Милош - Сеобе 2

И кад је просто брбљање, молитва никад није узалуд. Како нас свети апостол Павао, његов имењак, уверава: дух Божији у нашим молитвама и тада, и у таквим молитвама, моли се за нас неисказаним јецајима!

Ако си се поставио за квартирмајстора преселит нас у Росију, ниси се ваљда, за тефтиш, женама нашим одредио! Да нећеш од мужа да браниш жену? Боље да си своју чувао!

А сад? Ајлугџије, па се као ајлугџије и понашају. Наше преселеније у Росију свршиће се, Ђурђе, раселенијем нашим у срамоту и живинство!“ Варвара се, за то време, дигла и изишла, без речи, за мужем.

Костима нашим да калдрмишеш друм у Венецију. Да се забели кад год сумрак пада. Пут да назидаш костима нашим, по плану грофа Мерци!

Костима нашим да калдрмишеш друм у Венецију. Да се забели кад год сумрак пада. Пут да назидаш костима нашим, по плану грофа Мерци!

Сви нас регулишу. Да куће и кућишта по концу набијамо и дудове садимо! Решили да чак и по црквама нашим, у нашој Сервији, гречески попови гречески завијају и славе Бога, а ми, сербски, само да аминујемо.

Ко нас је терао, да хитимо и овако путујемо. Нисмо ми, Исаковичи, као што знаш, ни у прошастим нашим местима срећни били и лако и совершено боравили, па смо, ипак, прошли.

Теодосије - ЖИТИЈА

учини добро мени и моме оцу, дај нам овај манастир, а ми ћемо га опет као Од нас дати Ватопеду, и милошћу Царства ти нашим предањем назваће се.

И овде, дакле, умољен светим оцем нашим Симеоном, остани у од њега сазданој цркви Пресвете Богородице на челу братије, не као да ти је слава потребна, него те

Да ли по гресима нашим, не знамо, или је Бог и овим хтео прославити своје свете угоднике, и да свима објави колику љубав има према њима, а

Тако и кроз ове свете данас од Господа догодило се чудо пред очима нашим, велим — преко преподобног оца нашег Симеона и господина брата мојега Саве.

Јер колико смо од сличних нам људи, то јест од светих гресима нашим удаљени (због чега њих достојно и прославимо, а према могућностима и подражавајмо делима), толико се непрестаном

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

У њима је провејавала ова мисао: „Ми смо Јужни Словени; сепаратистичких назива треба да нестане пред нашим генеричким именом; ми ћемо, дакле, узети име Јужни Словени, које ће највише допринети нашем народном јединству.

Њихови поступци, скоро револуционарни, уливали су озбиљна страховања нашим мирољубивим људима, јер је Србија желела заслужен одмор, пре него што искрсну нови сукоби.

домишљањем да ствари лепо искажу, тако усавршили да је обилат речима, реченичним обртима и изразима као можда нигде у нашим земљама.

Њена је историја добро позната и ми ћемо се задовољити само тиме да овде подсетимо на чињенице које су у вези са нашим предметом.

Треба само испитати утицаје скорашњих и свежих стапања која се дешавају пред нашим очима или се могу поуздано пратити. Нарочито је знатно претварање Аромуна у Словене, које се вршило у већим размерама.

Уопште је у Охриду више отворености и питомине, више веселости и песме него по осталим нашим градовима на југу. Оно шире гостопримство које не пази на меру готово се једино овде сусреће.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Рећи ћеш: зашто смо и њих увукли у конзорцију кад су обични агенти? Зато, господине, што нашој држави, нашим новчаним заводима и нашој чаршији, не импонује предузеће у коме није по један Шварц или Розендолф.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Покренут нашим гласовима, корацима, чиме ли један је жабац високо и отегнуто почео своју љубавну песму. Кроз три минута одазвало му

сам јој да не знам шта бих могао да радим сада када је Рашида у кући иза рампе, а читаво Караново расправља о нашим идиотским писамцима. - Да, то је оно! - рекла је Весна и села на кревет узевши Грету у крило.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Верује се „да вјештица не може дјетету наудити ако му имена не зна, зато се у нашим крајевима многи зову надимцима до смрти“, напомиње С. М. Љубиша.

зато што су неопрезно исказали своје дивљење према лепоти, снази или доброти њима драге особе (ово је чест мотив у нашим народним песмама).

За време пролећног празника Малденци, у неким нашим крајевима, невесте се после „премлаза“ (ритуално мужење стоке да би се проценила њена млечност) хватају у коло и

У многим нашим крајевима, у кућама где има мале деце, увече се ником не даје ништа из куће, ни ватра ни сирће ни квасац, да детету не

У многим нашим крајевима забрањено је, на пример, ударати дете вретеном. У Васојевићима „кад преља, док преде, нехатом вретеном

Када девојчица напуни 14—15 година, па започне да се лепше облачи, да чешља витице око главе и игра у колу, у многим нашим крајевима за њу се тада каже „девојка“.

на следеће: 1) У српским народним пословицама може се пронаћи релативно усклађена слика детета и његових особина; 2) У нашим народним пословицама садржан је прилично хомоген систем ставова према деци; 3) Постоје велике разлике у вредновању

3. Истине и праведности ради, овде се мора рећи да постоји драстична разлика у ставу, испољеном у нашим народним пословицама, према женском и мушком детету.

Изузетно бројне и веома лепим језиком исказане пословице говоре о томе да нашим животом, упркос свесном настојању и вољи, влада неумитна судбина.

У нашим пословицама јасно се испољава схватање да није довољно да неко само напуни одређен број година, односно да постигне изв

У нашим загонеткама дете се јавља чешће него нпр. ватра (14) или месец и звезде (21). Загонетке са одгонетком дете овде су кла

Нас овде занима ко је и какво је дете представљено у нашим народним загонеткама. Одговор на ово питање лежи у пажљивој анализи самог текста загонетака које као „одгонетку“ имају

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

и да је вредела нешто у то време, младост би свакако била последња ствар чији би сјај равнодушни посматрач запазио на нашим лицима.

Доказивали смо непотребно једни другима да се у време док Париз није имао ни канализације по нашим средњовековним дворовима јело златним кашикама и виљушкама, а онда бисмо увек стигли до исте тачке, уздишући над

Матавуљ, Симо - УСКОК

Бескрајан, црн, густ облак закрио бјеше васколики западни зреник над водом, те се полако ширио ка нашим крајевима. Поп Марко рече: — Снијег овога ће пута од мора! Ето га прије ноћи! Биће га изјутра у нас до кољена!

Стево рече: — А седамдесет је мени и кнезу и овијема, а он је друговао с нашим оцевима! Пуро Мијушков дохвати Мргудову колајну и запита ускока: — Умијеш ли читати српски? — Не, но руски?

Јанко заподјену разговор. Запита кнеза да ли збиља има Мргуду преко деведесет година? — Има — потврди Драго. — У нашим крајевима дуго живе људи, који имају вијека, којима не би суђено да погину.

— Нâко што ти је кожа бијела и мека и што си ошишан, али до Ђурђева дне, у нашим горама, има кад и да ти кожа очврсне и да ти перчин порасте! — Не мора ни то бити — опази Стево Бајов.

? — Па ситнице, но што? Пошто је Махмут-паша харао Црну Гору, закрве се Чевљани с нашим племеном и Ћеклићима, те овај исти владика, који тада тек бјеше настао, мирио их је и умирио за шездесет и четири

— Читам, али писати не умијем! — Научићете ласно! Мука је то што је језик у нашим књигама више руски него наш овај обични, како народ говори!

Све сам дознао и радујем се што те видим. Дознао сам да си разборит и јуначан и да си се одмах привикао нашим обичајима у животу и да ти је намјера да останеш с нама.

Покојни Долћи имао је сто педесет дуката на годину. То није много, али је према нашим приликама било доста и пристојно; а и могло се, пошто сам онда примао годишњу помоћ од Русије.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

НАИВНА ПЕСМА И Оквир ове расправе јесте дечја песма и критика дечје песме — тема која се често оживљава у нашим публикацијама, а да се ствари, самим тим, не померају много напред.

Затим је, у нашим данима, уследио захтев да се дечјој песми призна пуна равноправност са осталим родовима песничке уметности.

То је песма која одбија да учествује у нашим патњама и заблудама, у безизгледној игри умствених конструкција, у прејаким заносима и ломовима психологије, којој је

Свакоме је познато да се најмлађима дечја књига натура. Тако, пред нашим очима, израста читава једна грађевина примењене књижевности, која има повлашћени положај и код публике, и код критике,

То нам није било тешко извести. Сва је власт у нашим рукама. Власт у име деце, или власт над децом? Питање упућује на занимљиве везе са одговарајућим облицима владавине

помагача, о томе како се срођавају са кућом у којој раде: Набаса когод и на изјелицу, ноге би испод себе појео, а нашим првим комшијама сваког пролећа однекле добатрга и сам какав субенаст човјек, обично дечачина, па ради џабе или за малу

из добре душе и чиста срца: хумор је сазнање таштине људских послова, те, тако, никад није без узимања одстојања према нашим полетима и уверењима. Сета и смешак, као изрази уздржане душевности, јављају се истовремено.

веку, рекао сам неважну полуистину: прво, то није битно, и друго, дух и тон у коме је дело написано много су ближи нашим данима — години 1960, рецимо.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ЗЕЛЕНИЋКА: Битка сентомашка биће најлепши предмет нашим стихотворцима. И сама сам почела један спјев, тако ме је восхитило...

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

он је »начални писатељ наш«; за Глигорија Трлајића он је »божествени Раич«; Атанасије Стојковић га назива »великим нашим и јединственим Раичем« и предсказује му бесмртност у захвалном српском роду.

И Доситеј Обрадовић ће одсудно бити за »обшченародни језик и говорење«, и писаће »нашим простим србским језиком«. Али ипак тај његов језик није беспрекоран и потпуно чист.

Поповић назива га »преславним«. Словеначки писац Урбан Јарник, 1838, исто тако назвао га је »преславним нашим илирским Анахарзисом скупа и Сократом«.

Доситеј Обрадовић, који је ценио његову спрему и »остроумије«, и називао га »преизрједним« и »нашим Ксенофонтом«, жалио је што је писао туђим језиком, неприступачним просТом народу српском.

»Трудио сам се, вели он у предговору Подвали, да изнесем што верније нацртане типове каквих и данас има по нашим паланкама.

Најобразованији, најкњижевнији међу нашим приповедачима, он је у исти мах био и најмање књишки. Иако врло цењен за живота и доста читан, он код велике публике

тако силно, говоре тако лепо да се не осећа монотонија типова, предмета и осећања, но се све издиже над Врањем и нашим добом, и даје јак утисак велике, вечите драме људског живота.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

МЛИН ПОТОЧАР Има тако по нашим потпланинским селима тајновитих мјеста око којих се плету разноразне приче, обично пуне страве, везане за ноћ, смрт,

Набаса когод и на изјелицу, ноге би испод себе појео, а нашим првим комшијама сваког прољећа однекле добатрга и сам какав субенаст човјек, обично дјечачина, па ради џабе или за

Оде и пропаде. Пропила се међу оним душманима, туговала за нашим свијетом, а онај њезин преко прага јој дао није, тукао је. — Тукао? — опет јекну дјед. — Да, да, мој Радоје.

откривали ријетку љубавну пошту и забезекнути стајали пред неким новим и нама непознатим, луцкастим и дјетињастим, нашим очевима, теткама, ујацима.

Пролазећи нашим крајем, Мулић је најчешће свраћао код мог кума Рожљике, једног бркатог делије страшна погледа и крупне гласине.

Каца изваљена испод надстрешнице, неки алат на гомили, троја кола у авлији. — Шта је, куме, да нећеш нашим циганским путем, у чергарење? — Па тако нешто, Отпадниче — селим. Мулић у невјерици бечи очи. — Селиш?!

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

СВЕТОЗАРУ МИЛЕТИЋУ (при погребу, на венцу, 1901) Дух му се давно у небо отео, нашим се славно споменом одео. Одусто јадну тамницу уску: грудве нек падну на духову љуску.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

знамо о Филипинкама, Рускињама, Данкињама, Францускињама и Лапонкама (на пример, о мојој бакути), док појма немамо о нашим драгим сусеткама, за којима се по најмање стотину пута дневно окренете на улици.

Али, пре него што се вратимо у стару Голфијану, позабавимо се још мало оним несрећником од келнера у „Три шешира“ и нашим келнерима уопште. Пазите само: историја ове крчме почиње са првим лекцијама из читанке за први разред гимназије.

Живот је био ружичаст, а изгледи за успех лежали су нам свуда испред ногу. Штаб нам се налазио у „Три грозда“. За нашим столом поче да се окупља велико друштво. Пили смо ружицу и клопали ораснице.

не кобајаги, пио чај у пет сати — све је то припадало неком другом, неком правом, све то данас ћути као заливено у нашим рукама и сећа се неких соба у којима је било топло и зашушкано; сећа се можда неке фине плавокосе деце... Свега.

То ћете тек чути! Хтели смо, пошто-пото, да се некако курталишемо беде и останемо неразбуђени, макар до десетке у нашим бункерима. А када се ради о совисању, наша фамилија (изузев моје маман) у стању је да гази преко лешева!

Када је то почело да брише једно преко другог, заједно са генералом Монтгомеријем, нашим покусним школским стратегом!

Јер, шта смо ми учинили са нашим најближим, милим и драгим? Ено, на калемегданским клупама липсавају нам старци као стари. слонови!

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Та шат се наранимо нашим лагањем. МИТА: А како ћемо ући кад смо непознати? АЛЕКСА: Опет си заборавио: алат чини занат.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ Заљубљен Жућа у бајке старе, једну за другом иште, а Тоша стане: „Пролази неко нашим кукурузиштем!“ А Жућа нато: „То ветар њише зелено перје и — ништа више.

Касније, у зрело доба, читавом земљом, широм, деда је путовȏ возом, чувеним нашим „Ћиром“. Оџак се дими, пиштаљка свира, а бабе вичу: „Ево га, Ћира!“ Знате ли деду?

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

И овде тек, на планини с нашим именом, зажалих за луком златослеменог града; јутром га сад у измаглици назирем како сјајем далека копна спаја и

ПАУНИ Мисли се да је много похоте у крицима нашим и у перју чије су боје гушће од бића збијених на дну јаја, са завишћу се прича како дубоко у ложнице залазимо, но

Не знамо где нам почиње земља, а свуда је крај. Зидине с именима нашим падоше, река их однела. Војске и путници преко нас пролазе, нико да к нама дође.

највећа покровитељка увек пристаје да буде одоздо ал њен пол је тајна иначе би свако могао да је има она се чуди нашим саборима и нашем незнању да лије језик у мисли или мисао у језицима време се продужује каже она време је ту да

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Наше куће, наше породице и све оне тековине које су знојем нашим и наших предака изграђене, хоће непријатељ да уништи. И још више... хоће да нам пороби Отаџбину...

— Немогуће! — рече кратко наш командант. — Најмања даљина је изнад висине човека — бранио нас је он. У нашим очима био је велики као бог.

Наскоро се појавише и рањеници. Њихова појава је покварила оно свечано и раздрагано расположење изазвано нашим успесима... људи су већ забринути и са страхом погледају у мост који још није готов, а ево већ је три часа после подне.

Танасије у кукурузу занемео, а ми полегали један преко другога и телима нашим заклонили убојна зрна... Јер Рајко је казао, а Рајко је баксуз, па да несрећа не буде страшнија... Сад је на нас ред...

Газили смо по крви Рајковој, па су нам и руке биле крваве. Ћутећи смо посматрали како лагано умире. А над главама нашим сукља дим из шрапнела, земља се од потреса стално рони и пада на завоје ишаране црвеним пегама.

Сунце једва зађе за нека дрвета и нишанџија Милован одмерава реглетом колико је још далеко од хоризонта. — Да смо у нашим крајевима, оно би већ давно зашло за планине и већ би се напили воде. А ово нека проклета земља! — вели Милован.

Била је поноћ када смо се дигли. Киша је престала да пада и изведрило се. Али земља је пиштала под нашим ногама. Било је хладно. Неиспавани и прозебли, мокрих ногу, стајали смо најежени, чекајући наредбу за покрет.

Опробасмо их, па онда пођосмо један за другим. Танасије остаде под нашим ногама. Тек. наредник застаде и окрете се љут. — Ко клати звоно? Окретох се и ја. — Ја тек онако... ухватих.

Пета батерија је сипала челик са кошењем улево и десно, стварајући ватрен застор пред нашим рововима. Прилепљени за земљу, наши пешаци су бесомучно гађали, док је непријатељска артиљерија тукла ураганском

Од последњег осматрања десет хиљадитих десно. Брзо, брзо... Али тада устукнусмо и уздигосмо рамена. Пред нашим очима проломише се страховите експлозије. — Шрапнел... хаубица... ау! — Пита командир како су пали меци?

На оголелој равници угледах наш стрељачки строј како у нереду одступа. У нашим заклонима били су Аустријанци. А из оне шуме наступали су у масама. Наредник је био пред кућом.

Пред смртном опасношћу моја мисао и тело били су паралисани. Још силнији прасак одјекну. Над главама нашим нешто заковитла, као греде... нечије тело, земља, а кроз ту ломљаву чујем јаук и неко викну: — Удари у други вод!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

У вртлогу камења и неба пашће, криком, у завејане, младе јеле, и посуће им крила, дахом нашим, што ће се следити у звезде, негде... где нисам био... и где ниси била.

ЕПИЛОГ Да ли да певам професорима што су критици вични, што ишту, ишту оптимизам, под папучом, реуматични? Или нашим госпођама, што воле божићне приче, што се плаше рода над нама, и не трпе да просјак виче.

И ја ћу ту вртети, по гунгулама уским, бедне знаке љубави, све празнијих и тиших? И би рат, да се, над гробљем нашим, омили смех и разврат, и скине, навек, жуд за сином, са мутна ока?

Мој отац ме је кљукао историјом Војвођана, привилегијама нашег народа, статутима, причама о нашим, политичким, правима. Моја мати, Марина, била је девојка крупних очију, косе до колена, и кад је била седа.

Концерат је обично почињао увертиром: Норма. Ја сам прво учио основну школу Берића – који нам је говорио и о нашим привилегијама и статутима. Кад сам код њега становао, окупљао је своју децу, увече, да нам прича. Да нам представља.

И како се ми Срби, због лажних привилегија, боримо против Ракоција. Ја сам о нашим привилегијама имао много дискусије, са мојим професорима.

Над мајоровим столом велика мапа од рељефа са нашим и талијанским положајима. Заставице се мењају према извештајима са фронта, и из Швајцарске.

Иако сам ћутао, и само слушао, на тадашњем рингеншпилу Загреба, шта политичари говоре, ја сам мислио да је дошао крај нашим патњама.

Ја не мислим, добро. Било би интересантно скупити податке о нашим студентима који су учили, пре првог светског рата, на универзитетима у Бечу, Хајделбергу, Петрограду, Цириху, Паризу.

Као захвалност за лепо понашање према нашим великим савезницима. У пиринчу, често, плива мноштво црвића. (Крстарица Потемкин, Ајзенштајнава.

) Оно што је било најлуђе у тој гужви, било је то, да се ни један члан кварта није сетио, да су над нашим главама каблови електричних трамваја, великог напона.

Лирску поезију вечних, свакидашњих метафора, оно драго циле‑миле стихова, сликова, хризантема, које су цветале у нашим, недељним, додацима. Али су дошле нове мисли, нови заноси, нови закони, нови морали!

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Не верујеш? Ево чуј! — код нас мушица има предање, које прелази с колена на колено и чува се као свето у данашњим нашим нараштајима: „Давно, врло давно, још одмах после створења света, живео је на земљи један цар.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Није нам се ништа зла догодило, сем што су нам затворили на северу извоз свиња, а на југу упадају и пљачкају по нашим селима. Анути из суседне земље... Но то није ништа... То су ситнице. — Штета је за тај извоз свиња.

министар војни тако урадио, могао би који од команданата на југу земље употребити војску да оружјем притекне у помоћ нашим грађанима и да пролију крв анутску.

Према свему овоме — веле — мишљења смо да се овај акт врати директору ....ске гимназије да га према нашим примедбама свесно исправи, а потом се може по истом акту радити дале шта треба.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Како, болан, зар да ми не назовеш Бога у кући! Е, ти си поборавио наше адете, а ми знаш, с нашим појком, све 'нако по старински.... Није вајде, нема се куд, но 'ајде у кућу.

псовке, те се тиме у неколико и општи мир ремети, али на крају крајева досади се и женама, те се опет простре тајац по нашим улицама. Преседесмо цело после подне, чекајући и ништа не радећи.

— Лепо... Али у чијим је рукама заштита земаљског поретка? — У нашим. — Ах? — Изгледа вам чудновато? Али треба да знате да сад ми нисмо нежни или слаби пол, већ смо култивисали и

Уђем у другу собу и наместим ухо на врата што воде у кујну... Моја жена прича и хвали се нашим пријатељима како нас обилазе и воле...

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Да је то човек беспослен, па да се бави песницима нашим, извесно би му пале на памет оне речи песникове: »То је судбе тешко придељење«, и он би се утешио њима.

Он је зове и овим нашим именом, али кад је нежније расположен, он је зове и старим, и то у неколико варијаната, као: Гизела, Ђизела, а

Није, дакле, имала никакве нарочите фирме, која толиким нашим добрим механџијама и дућанџијама задаје толико главобоље, а мимопролазећима толико смеха, иако се газда од понеке

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Над животом плачем нашим, Плачем јер се много плашим Стрепим, дрхтим сав, изнутра, А што? Зато, да бих сутра Живео у истом страху: Стрепња

Овакав судар, данас, над нашим главама Личио би на рат између Буша и Хусеина Садама; Поређење се намеће, ја ту ништа не силим: Буш је хеликоптер,

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

То су за дубински лов прилагођене обичне рибарске справе те врсте, које се у нашим водама зову страшин, кеца, дређа, коћа, травл.

Постоји и у нашим европским морима пространих морских ровова и понора у којима су животне прилике исте као и на саргаским плодиштима.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Њих данас, Госпо, густи коров крије, А ми, са нашим ситним навикама, Живимо мирно даље, благо нама, Као да никад ништа било није...

ТАЈ ОГРОМНИ МЕСЕЦ ЛИМУНОВЕ БОЈЕ Тај огромни месец лимунове боје Што ко авет лута над горама нашим, Сипајући мирно хладне зраке своје, Зашто га се клоним и што га се плашим?

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Миришу опојно душе пољског цвећа. И над једва чујним таласима речним, Над душама нашим којим вече прија, Борећи се с тамом, просторима вечним, Плави нам Канопус саучешћем сија.

Сами, у куту тешког, црног влака. Мала језа зиме, или страха, мину Телима нашим при одласку мрака, Када хладно сунце са висина сину.

Над гробом нашим шириће се цвеће; Поклопац неба сандук нек нам буде; Блештаће звезде, к’о надгробне свеће, Над росном земљом наше

И да срцем нашим, к’о тамницом мрака, Бива светло просто због танкога зрака, Што кроз прозор тужног живота нам продре; И да свака

Драганама кажи: „Отишли су тамо!“ „Вратиће се да вас, уз победне трубе, — Реци нашим драгим женама и деци — Пробуде, кад опет процветају врти, Да вас више воле и страсније љубе; Ил’ заспати тврдо на

Али ти си увек, мила жено, бдела Бурном ноћи и кад дан злокобан сване, Отмена, умна, и часна и смела, Над домом нашим очима дијане.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

као на жерави, једва чекајући да Пејо почне запиткивање, управ као у суду, то је, узгред да речемо, свеопшти обичај у нашим крајевима. „Јесте ли уморни?“ започе он. „Вас, вас сагт ер“, запита официр.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

БИЉУ 169 О ЖИВОТИЊАМА 170 О НАСРАДИН-ХОЏИ 173 О ТУРЦИМА 174 О ЦИГАНИМА 176 О СВЕШТЕНИМ ЛИЦИМА 178 О ЖЕНАМА 180 О НАШИМ ЉУДИМА 184 О РАЗНОМ 188 ИИИ ПИТАЛИЦЕ 191 1. О БИЉУ 192 2. О ЖИВОТИЊАМА 193 3. О ТУРЦИМА 197 4. О РАЈИ 200 5.

О БИЉУ 192 2. О ЖИВОТИЊАМА 193 3. О ТУРЦИМА 197 4. О РАЈИ 200 5. О КРАЉЕВИЋУ МАРКУ 204 6. О НАШИМ ЉУДИМА И КРАЈЕВИМА 206 7. О ЦИГАНИМА 210 8. О БАБИ 213 9. О СВЕШТЕНИЦИМА 215 10.

— То је, ага, шатра патра, — вилајетска затра! — „Бунца баба“ — рече Турчин — и оде у друго село. О НАШИМ ЉУДИМА Ако сахат лаже, сунце не лаже. — Казао је некаков (човек) те је био огладнио. Аџе Рамо, добар ти си!

16 Питала лисицу шћер: — Има ли, мајко, ико на свијету од нас паметнији? — Јесу, ћерце, они те се нашим кожама зими огрћу. 17 Питало јагње вука, кад га је око врата преметнуо и с њим бјежао: — Куда ћеш са мном?

— Краљевић Марко. — Па после? — После опет Краљевић Марко. 6. О НАШИМ ЉУДИМА И КРАЈЕВИМА 1 Гонио Херо у врећама лонце на кобили, па га упитали: — Шта то гониш? — Ако превали, ништа.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

О слободи места овога: заклињем Господом нашим Исусом Христом и Пресветом његовом матером, као што писасмо овде да не буде измењено.

“ (ІІ Кор. 13, 13) СЛОВО 2 О наслеђивању светог овог манастира преподобним оцем нашим Симеоном и Савом смерним Благослови, оче!

Као душа његова могла би се разумети сва боголепна служба у певању, а као тело сам манастир и оно што је потребно нашим телима.

О умрлим оцима нашим и братији примићемо светло. И са свеноћним бдењем славите успомену триблаженог и преподобног оца нашег и ктитора

И о умрлим оцима нашим и братији примићемо светло. И са свеноћним бдењем славите успомену триблаженог и преподобног оца нашег и ктитора

ЖИТИЈЕ СВЕТОГ СИМЕОНА СЛОВО 1 О НАСЛЕЂУ СВЕТОГ МАНАСТИРА ОВОГ ПРЕПОДОБНИМ ОЦЕМ НАШИМ и КТИТОРОМ ГОСПОДИНОМ СИМЕОНОМ И О ЖИТИЈУ ЊЕГОВОМ КАКВО БИ ПРЕД БОГОМ И ЉУДИМА Оче, благослови!

Божаственим блистањем засија у срцима нашим творитељима ти светлог спомена, стадо своје од напасти, преблажени, молитвама својим, Симеоне, избави!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Дође и она једанпут. Ника узме моју торбу с нашим кошуљама, мојим катихисисом и часловцем и с| хлебом који смо јоште с вечера спремили, пак изиђе из града, почем ми

” „Дај руку!” „На!” А кад ово нашим Хормовицем обзнанимо, срдечно се возрадују. Притом, кад им јоште кажемо да ми благодаримо на њи[х]овој љубови и

Ја сам већ могао доста добро албанески говорити. Њи[х]ов је језик прост и зато ласно се даје научити; а с нашим словами пише се колико да су за њега начињена. И тако сваки дан би[х] писао по који разговор и наизуст изучио.

„’Ајде, крашани“, рече | ми, „са мном у Плавно. Ти знаш како је оно лепо и здраво место; онде сам ти ја с нашим Мелетијем протосинђелом на капеланији. Кућа црковна има за школу.

Из истога овога узрока, дакле, и на ови сами прости и природни начин већа ће полза нашим Сербљем бити, докле и[х] год бог на свету буде држати, ако им, на пример, ја с помоћју премудри[х] божествени[х]

Ако ми ко за ману припише што ортографију нисам пазио, нека изволи расудити да ми досад на нашем дијалекту с нашим словами граматике нисмо имали. Ја у мојем списанију само сам на наш чист изговор сматрао.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Ти мислиш да је велики гри провеселити се мало у ова доба, уз месојеђе, а у нашим годинама! Ја не вељу да баш није гри; али је сасвим мали, управ гришчић, који се може отпостити.

А вра-Брне је јопет душеван. — Липа ми његова душевност, кад одире људе каматом! Ја знам да по свима нашим жупама нема пријуба имућнијега човика, који му не дугује, ники по сто, ники и по двиста и триста талира, са четрнајст

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Ћакну и мене, и ја ти се, Адаме, дадох у трагање за златом. Двадесет година сам рударио по нашим планинама и шумама. Узгред сам стизао да учествујем у смењивању књажева, ни бољих ни горих од оних пре и после њих.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— облачак одлете, а дечак утону у ћутање, дуго, предуго. — Шта ли је то с нашим дечаком? — забрину се мајка. — Нити се дебља, нити расте, као да се ексерима храни...

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Ил' можда мислиш: „Та добро му је, Кад оно тихо ткање не чује Што паук везе жицом тананом Над оним нашим црним таваном: - Међу људ'ма си, међу ближњима“...

Узвиће се Љељо над нашим Мостаром, И сваки ће прозор засути бехаром, Да пробуди срца што љубе и горе... Зато немој, драга, да те сан обрва!

главе лежи гуја шарка, Крв, кап по кап, тужном робу што је пила; Пренула је снага Милоша и Марка, По горама нашим опет пева Вила!... В.

Попа, Васко - КОРА

зоре са кровова Зовем 19 Младост нам листа Зелена дуж свих улица Образи кућа сјаје се Када прођемо Стопалима нашим Плочници играју карте Звезда смо изненадна На лицу пролазника Јата изненађења Хранимо са длана 20 Из твојих

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Он беше тај који је унапред претсказао потпуно помрачење Сунца, виђено у нашим крајевима. Баш онога дана када је то помрачење требало да се деси, сукобише се војници Лидијаца и Медејаца на реци

“ „Сигуран као град!“ „Па да видимо! - Ради једноставнијег споразумевања, зваћемо број који се односи на катету нашим мањим бројем, а онај који се односи на хипотенузу нашим већим бројем.

споразумевања, зваћемо број који се односи на катету нашим мањим бројем, а онај који се односи на хипотенузу нашим већим бројем. - Размисли мало па реци да ли је већи број паран или непаран“.

помножен самим собом, дао би непаран број“. „Добро, Сатире. А сада ми реци како стоји са нашим мањим бројем?“ „Он је сигурно непаран, пошто, као што смо утврдили, нема заједничког делитеља са већим бројем“.

стоје, као што сам то могао да израчунам из времена обртања тих сфера, такође у једноставним хармоничким размерама. Нашим ушима нечујна музика сфера употпуњава ту хармонију.

Са благословеног тла Тракије убрани су у то доба већ први плодови, а најлепши од њих одвезени на пијаце Абдере, јер нашим добрим абдерићанима празан стомак беше далеко несношљивији но празна глава. Зато је 29 априла 397 године пре н. е.

А природа је бесконачна! Грађа васионе, њен став, живот природе и његов смисао остали су нашим филозофима у недокучивој даљини“. „Па где да тражимо одговоре на сва та питања?

Беше то дуг и тежак посао, јер наша опажања нам казују како нам све то, по нашим чулима и нашем ограниченом схватању, изгледа, а не како је то у ствари.

Ти атоми постају тек својим нагомилавањем видљиви у разним облицима у којима се материја указује нашим чулима. Из броја, величине и међусобног положаја атома, дакле из њиховог квантитативног и просторног распореда и

Аристотелес разрогачи очи, а Платон настави: „Предмети овога света које разазнајемо нашим чулима немају стварног бића, они постају без престанка, но нису никад.

А оно што посматрамо, то је само објекат нашег схватања, изазваног нашим чулима. Догод смо на њих упућени, личимо на људе, збијене у једној тамној пећини да онде не могу да мрдну, ни своју

Круг, то је једна идеја“. „Како да то разумем?“ „Ја сам ти малочас растумачио да стварима, опаженим нашим чулима, не припада истинска стварност.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

некако чудно чисти тога вечера кад је снежна белина била сакрила и сву ону ружноћу београдских страћара које су у нашим очима одједанпут постале чаробне палате.

Он ме спази, скочи хитро на земљу па се срдачно изљубисмо, док је свет око нас брисао очи тронут нашим братским загрљајем.

Све сам стрепио да не падне лампа што је висила над нашим главама и мора бити да сам имао упрепашћен изглед као жена оног ратног богаташа у возу.

у земљи, бога му, шири се као у својој рођеној кући: понижава, пљачка, господари, бешчасти Башкари се, вероватно, у нашим сопственим креветима и... и наше га жене служе.

Ниски, сиви облаци, пресецани шиљковима минарета, јурили су оним истим правцем реке. Над нашим главама, у тај мах, прелетало је густо јато гавранова, као с неба пуштена црна застава коју ветар гони стално у једном

Да ли мисли, шта мисли, ко би знао! А ми се играли, над нашим главама високо лете шарени змајеви, поред дућана пролазе наши несташни другови чујемо њихово весело клицање, маме нас,

Уистини, морам то признати, било је велике разлике у нашим спољашњостима. Ја сам на ногама имао, на пример, чизмице. Али су те чизмице, иако потпуно нове, изгледале некако

Тако исто било је и са нашим шубарама. Поврх своје носио је он башлику, и то је заиста лепо приличило, док сам ја, без башлике, онако само у

Рекли смо да се боримо против корупције, а онда зашто је допуштамо у нашим сопственим редовима? Ја сам, вели, за чисте рачуне и чисте руке, па да смеш противнику казати све у брк, да га можеш

“ Али ми смо већ наишли пред саму варош, и наш се разговор завршава. Стигли смо гос’ Иван и ја, и брзо се разочарали нашим излетом. Киша. Ми пошли из Београда по сунцу, у фино летње јутро, а упали у праву јесен. Одсели у први хотел.

— Јесмо, ако Бог да! — граји онај народ. — А сад — каже овај — хоћу грешку једну велику да исправим, противницима нашим мушки да одговорим. — И треба, и треба да им одговориш — помажу га они.

Прошлог дана борба је свршена са јединственим нашим успехом и непријатељ је одбијен са великим губицима. Наши губици пак нису могли бити утврђени, јер се није имало

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Једном њезином ријечју, Бућко је био створен. Стајао је ту, пред нашим очима, жив и уобличен. Видио сам му широку, неправилну главу, коју су правили још широм његови просиједи солупи,

У тим размјерима, ишчезавало је и губило се стварно и свакидашње. Цио наш стварни простор, с нашим малим мјестанцем шћућуреним подно голог масива, и с читавом земаљском куглом, и читав људски род, с огњицама својих

Просједа се читаво језеро. То није (та схватите, људи!) само моја смрт, то је катаклизам свега! Нашим нестанком нестаје све, баш све, па и само мјерило постојања и непостојања.

И стога, нашим нестанком не остаје упражњено тек наше мјесто у простору, већ се сам простор одједном сплошњава у беспросторност, у

Смрт. Вјечита мисао. Друг из дјетињства. Насушна храна мојих дана и мојих ноћи. Притајена клица свијести у нашим заборавима. Једино стално и вјечито присуство у нама. А превише се умире, превише се умире, у том животу!

Лијепих ли визија што се нижу пред нашим очима: Парменид у својој башти, Хераклит у својој, па Зенон и Демокрит, Платон и Епикур, сваки у својој: па даље,

Али ако смо успјели да га се бар у нашим заборавима исприпростимо, какве ли се учаране спиље безвремена не крију у таквој једној уској пукотини у стијени

упрошћене и ни по чему изузетне, и сматрали своје властите далеко проницљивијима и сложенијима, зачудо су његове у нашим властитим очима имале унапријед загарантовану превагу. Али ипак, моје пријатељство с Иваном било је нешто посебно.

Ни сад, као ни онда, не знам разлога његовим сузама. Али, тај је разлог и мене и мога друга јако заинтересирао. У нашим разговорима назвали смо га Слинком.

Рана јесен пред бербу, изузетно кишљива. „Црвена кућа” на осами, у виноградима преко бријега што се диже над нашим мјестом. Лагано застрто небо, тишина у кући. Час сабране шутње пред кишу.

Морамо неким нашим поступцима продубити драматичност у догађајима, као што се трљањем побуђује електричност у штапићу од ебонита.

Видјели су да је лијеп дан, па су помислили: зашто да не искористимо па тркнемо нашим колима да га посјетимо? Додуше, пут није најбољи, али кола су нова, имају добре амортизере, па хвала богу!

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

То је поштено и право. — Кмет Перо — рече Ђурица — ако још једном чујем да се овако шалиш са нашим лудима, ја ћу ти судити. А сад седите сви. Поседаше сви, као по команди, а кмет још подви ноге пода се.

То је од вајкада најпоузданији начин богаћења по нашим селима. Кад му порасте Милета, најстарији син, поче да пати многу стоку, која такође велики приход доноси.

— Ево ти десет дуката. Морамо ускоро опет на посао, јер нисам још свима нашим људима дао, а људи траже. Само из твога села траже пет кућа: Стојићи, Илија, Никола, Јово...

И мени је правије да ја и побратим сами раздајемо нашим људима, а богме и за себе да остављамо. — Ама што ви, људи, не удесите са њим, па да се зна шта је његово, а шта ваше.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

оче, дајте ви мени тај вишњовац да ја одем у свит тражит правду, јел овако ми можемо и умрити а да правда не наиђе нашим шором. — Ја не марим, синко, — пристане отац и опреми сина на пут.

— Јок оно; како можеш, болан, без главе дома поћи? — А да кад је тако, право да ти кажем кад си ме нашим часним крстом заклео, да сам волији с главом дома код ђеце и моје, да опростиш, жене живјети него у вашем рају без

попу на ухо: — Послала ме мама да те питам хоћемо ли заклати једнога интова кнежева те је јутрос уљегао у нашу кућу с нашим интушама, али ћемо га пуштити? — Што у нашу кућу дође само и добровољно, благословено је, — одговори му полако поп.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Развијајући их ја сам једноставно следио урођени инстинкт да усавршавам постојеће направе, без неког размишљања о нашим много пречим потребама.

Сви морамо имати неки идеал који ће управљати нашим понашањем и који ће нас задовољити али није важно да ли је то вероисповест, уметност, наука или нешто друго, све док

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Колико се данас сећам, она ми је говорила: “Дете моје, ако желиш да пођеш у свет, о коме си толико слушао на нашим поселима, мораш имати још један пар очију - очи за читање и писање.

око четири миље источно од нас, преко кукуруза на наш пашњак дува поветарац који носи мирис слатког, младог кукуруза нашим гладним воловима, позивајући их на богату гозбу. Тада смо се претварали у очи и уши.

Сазнање о нашим традицијама и наша дубока вера у њих, стварала је у нама осећање надмоћности над оним људима који су лутали унаоколо

Она нам више није далека. Она је у нашим срцима јер сте нам је донели овамо. Она је нова земља на мојој земљописној карти и Нови свет у мом духовном земљопису.

природа, онима који уче од природе, бољи учитељ и водитељ у истраживањима њених појава него све знање које се добија у нашим школама? И није ли то зато што природа као учитељица на првом месту пражи да се развија посмаграчки дар.

Такође је познато да је наука можда најдубље сахрањена на нашим универзитетима. Нека неко, на пример, упореди Кембриџ са неким немачким универзитетом; чак ни то, него са неким

Научни дух Роулендове лабораторије и слушаонице осећао се свуда у електричној индустрији. Осећао се и у нашим образовним установама.

Она нам више није далека. Она је у нашим срцима јер сте нам је донели овамо. Она је нова земља на мојој земљописној карти и нови свет у мом духовном земљопису.

Мислио сам да су наши нерви ти конци за које деца држе лебдеће балоне пред нашим очима. Када се конци прекину, наши циљеви и тежње, као дечји балони, брзо нестају са видика.

испод канцеларије председника Лоуа на Колумбија колеџу, упркос божански лепих призора на које сам наилазио читавим нашим путем по кривудавим стазама и превојима Швајцарске. Необично ми се журило да експериментално проверим своју теорију.

Ћипико, Иво - Приповетке

Пучши оживјела, модри са живо, а на њој игра сунце; борови уоколо избијају јаке звукове пуне живота, весеља, и над нашим главама пролијећy у ведри простор... А шкољ валови, пјенушећи се, оивичише чистим, бијелим порубом...

— Е, ма реци право, — прихвати живо Жижица и устави се насред пута, — може ли, брате, опепт нови метнит се с оним нашим старим?...Они стари наш кип, видија си га, а?

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

и реактивирајући дуж целога културног памћења стицана човекова егзистенцијална искуства да би могла да их упореди са нашим данашњим духовним дилемама. А дилеме су нам данас – основне духовне дилеме – или заједничке или сличне.

У варошима је међу нашим словенским светом најдубљег корена ухватила хришћанска византијска култура, с приметном спиритуалномистичком

мелодијом, граде једно у себи сређено а потресно виђење света и човековог положаја у њему које је исто толико доступно нашим чулима колико и нашем уму.

(1998⁄1999) ПЕСНИК СНА И ДЕКОНЦЕНТРАЦИЈЕ Као и о другим нашим међуратним писцима, о Драинцу се у критици усталила извесна представа, лако препознатљива нарочито у

да има у култури, у објашњавању новога језика поезије који је, у ствари, њен прастари језик, само што је у особитим нашим друштвенонационалним условима био пао у заборав.

медију враћа далека сећања и далека човекова искуства упоређујући их и узајамно пројектујући са данашњим, нашим духовним искуствима. Али, то већ прелази оквире овога рада. У приказу Коре 1953.

на ону „линију духовног и песничког опредељења“ која из затурене меморије народних умотворина, сликарских виђења по нашим манастирима и још недовољно јасног кôда којим су шифроване средњовековне поетске слутње води све до језика савремених

• Како видите, у овом тренутку, могућности и перспективе српске науке о књижевности? Који су неодложни послови пред нашим тумачима?

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

прастара подела на феноменом и ноуменом, на феноменални и ноуменални свет, од којих је први спољњи, непосредно дат нашим чулима, док се други тек мишљу успоставља - као чиста интелигибилна творевина.

А. Головину: „Тако свагда ридање ридању придодајемо и ниоткуд помоћи не можемо добити. Са свим нашим осиротелим народом словеносрпских синова, од првих па до последњих, како духовних тако и световних, народа свакога

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

још црње: деца сва престрављена, млађе жене обешчашћене и то од оних који су пукове водили као путовођи а говорили нашим језиком. Смркло се попу, па погнао опет к цркви, латио пушку и са овом двојицом појурио онако у незнан за том војском.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

грану зимзелене јеле (Јела гране спушта, луди нам се сама), Накитимо грану танким свећицама, Запалимо свеће нашим дечицама.

Покри сваку црну пегу, Застри сваку нашу брљу, Сузби крила вранам’ нашим’, Уз пут стреси коју крљу. Падни, снеже; падни, снеже, По градови и по сели, Нек’ се нашем сузном оку, Нек’ се

ћу јачег, страшнијег џина Нег’ што је лавина Хладан си, снеже, хладан зацело, Ал’ ти си ипак топло одело Њивама нашим, млађаном саду, Тежачкој жуци, ратарском наду.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

у трави па свуноћ деца плачу мртви су на левој страни узалуд упаљене ватре чекају њихов повратак њихова ноћ са нашим даном меша се не заборавите да то деци кажете успаванка То више дан није нити ноћ сном треба дочекати разбојнике

заустављају отровом и продужују беланчевином Скупљају нас по свету и хране нашу изнемоглост Из земље закључане пред нашим моћима Ваде неопходна блага из затворене бразде Из црне браве за коју нема другог кључа осим биља О врло смеле и

Петровић, Растко - АФРИКА

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

па кад она војска, што маршира за нама, стигне у Алексинац и пође у бој, ми да идемо пред њом и да је одушевљавамо нашим примепом и беседама! Пристајете ли? — Хе, хе, хе, шта вама пада на ум! Нашто је то?

За ланцем се примицала и артиљерија, старајући се да се што ближе прикучи нашим положајима. Наши се беху прибрали око тешичких шанчева и одатле су се бранили.

Они тако говоре или стога што су у нашим рукама, те желе да нам поласкају, или је то обичан турски шеретлук да нас заварају да це не припремимо, па да нас

О овом самоубиству пок. мајора Велимировића говорило се тада много у нашим војничким кругоговима. Једни су кривили и осуђивали ђенерала за прерану смрт једнога ваљаног официра; други су

Ново превасходитељство рече ми те написах конзулу овакав одговор: »Човек, кога тражите, није у нашим рукама. Из битке од 11 августа ми имамо уопште врло мало заробљеника, али утолико је већи број мртвих које су Турци

Јовановићем, повукао се Бучју и Влашком Пољу да брани брдске пролазе на томе крају и да свеже бањску војску са нашим трупама што су биле прибране у Лукову.

Због врло тешког и врлетнога пута Фазлијина дивизија марширала је нашим земљиштем у врло растегнутој колони. 6 августа Фазлијина растегнута колона приближавала се Рсавцима, кад је између

Ја оставим сабљу и коња код коморџије, а од њега узмем пушку и у две фишеклије по 72 метка, па се онда са Кириловим: и нашим пластунима кренемо напред.

Знам да једно сто корака тако трчасмо; знам да картеч и куршуми брисаху као метла по нашим редовима, сваљујући и лево и десно; знам да ми један рањен Рус нешто говораше; знам да Кирилова, који је преда мном

Али то је врло незнатно. У случају рата међу нашим војним операцијама не би било никакве свезе и заједнице. Тако је са Црном Гором.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Лева страна наших груди, То је њено игралиште; Има нокте кâ у тигра, — Срцима се нашим игра. Кад полете сузе оку, Она стисне, па им крати; На вечну те муку меће, — Да јој платиш тренут среће.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Под нама се беласа јутарња измаглица, истеже се у језичасте праменове, који постепено ишчезавају. Пред нашим очима, преко Чегаљских планина, указује се равница, и у њој мирно, плаво Островско језеро. Као око...

Читав говор одрже један другоме. — Бугари су вероватно осетили да се у нашим рововима нешто одиграва, те осуше брзо паљбом. Из наших ровова разлеже се такође жива паљба.

За ову њихову погибију оптуживао је свога командира. Они су чули да се нешто одиграва у нашим рововима. Њихов командир мислио је да су наши напуштали ровове.

Неки одступали, други заостајали, те се тукли и међу собом. Бугари су наваљивали, продирали, стварали клинове у нашим редовима. У таквом стању их је затекла и зора. Где се ко задесио, ту је и остао.

Други батаљон је одређен као резерва. Пред нашим рововима налазиле су се неке испреплетане жице, заостале вероватно још од борби из прошлих дана.

Видео сам и команданта седмог пука, пуковника Јовановића, међу његовим војницима. Врх је био у нашим рукама. — Децо! — говорио је пуковник Јовановић. Капија Слободе је отворена...

Потрчасмо кроз маглу, ношени заносом ко ће први да закорачи у своју земљу. Пред нашим очима свитнуше пушке и натрчасмо на другу одбрамбену линију непријатељску. Бајонети се зарише у тела.

— А да ли сте видели четнике? — упаде са питањем капетан Радојчић. — Било их је неколицина измешаних са нашим војницима. Али они нама нису ниуколико олакшали стање.

Седми пук је нападао на врх, а ми, четници, на Зупчасте Каменаре, који су се налазили у близини врха. Нашим заједничким радом, врх је освојен. Да пређемо са објашњењем сада на онај наш крст.

— Људи, као да је неко мануо руком, тога момента диже се магла. Ми остадосмо као на длану. Пред нашим очима указа се тада та проклета Сива Стена, која нам се причини не као сива, већ црвена, пламена, огромна, а из оних

Маленкост! Двадесетога септембра хиљаду деветство шеснаесте године Кајмакчалански масив био је у нашим рукама. Сви смо ћутали. Светислав као да се нечега присети и настави: — А-ја!...

Нечујно, као мачке, вукли су се војници преко оног камењара. У подножју брда сакупили смо се. Звездана ноћ... Над нашим главама звизне понеки куршум, као да мушице пролећу поред нас. Ситно и безначајно.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

пример и подстрек, и да овакав приказ непрекинутог песничког развоја уоквири у целину једне слике, колико је то са нашим мршавим данашњим знањем о њему уопште могуће; не допушта дакле ова књига да поплава нашег немара сасвим отплави ову

У позадини свих ових стихова, одиста, чио и ведар, а нестрпљивији и лакомији од свих својих претходника, стоји у нашим замислима непрестано он, бесмртни карловачки ђак, лиричар изнад свега чист и светао, заувек издвојен између свих пре и

сам водити рачуна о томе да се овде ради о почецима наше поезије, о тешкоћама стварања песничког језика уопште, у нашим посебним приликама посебно тешким.

Ако бисмо дакле захтевали да у Антологију уђу само текстови потпуно исправни по данашњим нашим схватањима о језику, најпре је вероватно да овакве Антологије не би уопште било.

Власт и сила мало трају. Рај нам шта је? Ђе ли вјечност? Сва ишчезну с нашим тјелом: Смрт и рака — опште мјесто. Труд' се, књижни, колик' хоћеш, Пуни главу (а празноћом!

Не средство рабско другим више, Бићемо конац високи себи. Но силам нашим потпора нужна где? Ах, ту от силних не можеш тражити. Из себе узми! Знаш што ј' мени Серце и душа дојако било.

мајстор начинити стихове; и са самом овом, овако после смрти његове издатом књижицом, заслужује место међу првим нашим списатељима дојакошњега и данашњега времена, а да је којом срећом, од како је почео писати, једнако писао и књиге

Можда је најумесније да баш овде саопштим податак који међутим пристаје уз коментар многих сатиричних песама о жени у нашим песмама с краја XВИИИ и почетка XИX в. један од најранијих портрета зле (па и модом опијене) жене дао је код нас А.

” А већ Б. Атанацковић сав одише својим заносом за мелосом, првенствено нашим, па пише — в. Путовање Богобоја Атанацковића, Нови Сад, 1918, 38—9 — о оваквим својим плановима: „Више пута помислих

Поета српски, рекао би, само се у овој одежди с поуздањем задобитка уваженија и љубови пред народом нашим показати сме.” Ипак је Суботић и на овакву критику одговорио чланком у Серпском народном листу од 28.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

О, докле ће тако иронија мозга Лутати и мрети попут снежна прама! Лозама је нашим саломљена розга, У буктињи нашој нестало је плама: Херострати ми смо без факље, без храма.

(1915) КРОЗ ПУСТИЊУ Лутасмо пустињом одмереним ходом Без огњишта свога, огољена раја, Али сумња нашим не застре се сводом. Не тражисмо Бог да сиђе са Синаја.

Не умем да грешим, кô што чиних пређе. ...Чудна љубав влада у срцима нашим: Сад те волим, а твог уздаха се плашим. XВИИ Не бежи, ноћи, отпочела сетом И танком мрежом једноликог ткива, Јер

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

превасходно је лирика села, пре свега израз различитих видова патријархалне културе, која је вековима опстајала под нашим поднебљем.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Ил’, можда, мислиш: „Та добро му је, Кад оно тихо ткање не чује Што паук везе жицом тананом Над оним нашим црним таваном! Међу људма си, међу ближњима!...

сенке диже, Кô да ј’ рада из прошлости, У ватреној занетости, Витезове да наниже И тим време доба давна С нашим даном да изравна. Дружба ј’ мала... Пет стражара...

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Данас липâ нема у нашим крајевима много; међутим, велики број топографских имена по њој, много већи но по осталим дрветима (в. Рад, 1. с.

У разним нашим крајевима верује се да је орах »дрво вештица и злих духова«, »халовито« и несрећно дрво. Орах има хтонични карактер и

Грімм, № ‹13, 89, 135› и Болте—Полíвка ‹1, 100; 2, 279; 3, 91›) познат је и у нашим приповеткама, нпр. СЕЗ, 41, 478. У рају има највише босиљка и р. (Вук, Пјесме, 1, 209).

У веровањима и обредима Источних Словена бреза има много већу улогу него у нашим: у руским пролећним обредима, као дрво које најраније олиста, чешће него сва друга дрвета јавља се као оваплоћење

— Претпоставља се да је бојење у црвено броћем, који успева у нашим крајевима, било »опште, и за ускршња јаја и за бојење текстила«, а као најстарији спомен о томе (из шеснаестог века)

Сем тога, на крају жетве, прави се и »божја брада«. Између осталог што се том приликом чини (или се чинило) у неким нашим крајевима (и што подсећа на обичаје око последњег снопа код других народа, в. нпр.

Ћипико, Иво - Пауци

Таман као подводнице што раде с нашим женама у вароши, опази тада Раде, и са друштвом слатко се смијао. И заудара овдје као међу празовима!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

не увија у сијасет тих рогобатих сукњетина, шалова, марама, ваљда само зато да ниједан делић своје коже не би изложила нашим очима? Пипац Кирча жестоко мрзи Јелену. У тој мржњи иде дотле да говори како је сама крива што је још увек девица.

Наредио нам је да се препустимо спасоносном забораву. Траве су ливадске, као да су биле у неком чудесном дослуху са нашим игуманом, пребрзо прекриле безобличну хумку гроба без белега, а Морава је довршила то скривање.

отворено говорити како би најбоље било да отворе капију Куле и да нас пошаљу Брзану на издржавање и бригу, заједно са нашим молитвама које ионако ничему не служе. Тамо ћемо бити заједно са братом својим траваром Доротејем.

“ Не кажем да би било прикладно ако би ми монаси клечали около по калдрми док ти чупави разбојници секу главе нашим браниоцима, али се не слажем ни са овим што Макарије од нас захтева. Свако треба да ради свој посао.

Био сам срећан. Димитрије Млади Матија је ухватио некакву женску у штали и то је био повод да се међу нашим чистуницама разгори жестока галама. Ти ускогруди, жучљиви букачи окомили су се на њега као да је међу нас донео кугу.

Свет мача и свет крста стоје на нашим згуреним леђима и за нас нема одмора и починка. Наше дужности нам се намећу као претешки терет који морамо донети до

Ми га иначе само можемо чешкати и голицати нашим смешним пацкама. Па он не очајава, узгакала је наша братија. Забавља се. Ништа му не могу. То је човек.

Наставља тише. „Умирући ратници су га вапајем дозивали, али он их није чуо. Где је био? Видели смо га међу нашим непријатељима, онима који су дошли из мрачних шума са запада, међу оним дивљим отпадницима.

Али, у тренутку наше највеће несреће, када се радило о нашем опстанку, он је окренуо од нас главу и прешао нашим непријатељима.“ Удахну, његова сурова гласина груну свом силином. Бес му се разли по лицу.

Никанор јагње поменуо узгред, тек толико да се приближи оној врсти виђења која нам је била позната из Новог завета. Нашим припростим људима би се учинило претераним ако би каквом јагњету било дато да води главну реч у некој важној ствари.

Говорио сам им да не би требало кварити овако лепо место нашим брљотинама, али сам био дочекан Матијином бујицом речи (које су више личиле на псовке него на братско убеђивање) и

Јер ти који си научио праве мере свих ствари, ништа од свега овога не би разумео. Смањио би ватру у нашим ужареним пећима јер је превише топло, проветрио би рупу јер је сувише загушљиво, распремио би разбацане ствари јер је

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Преписка није разговор; њој ће, пре свега, недостајати оно душевно расположење које је нашим разговорима на обалама плавога алпијског језера, давало ток и правац.

„У то звездано небо упире човек свој поглед од када живи на Земљи, и мучи се да са те књиге, коју је сам Бог над нашим главама расклопио, прочита њена тајанствена слова. А из тога срицања развила се астрономска наука.

О томе нас уверавају и наше очи. Дубоко под нашим ногама лежи Вавилон, завијен у прашину и, маглу од испарења Еуфрата, који се јасно оцртава, ишаран отсјајем ватрица

ИВ ПЛОЧИЦЕ СА КЛИНАСТИМ ПИСМОМ, ХАЛДЕЈСКА АСТРОНОМИЈА И АСТРОЛОГИЈА Београд Плочице од иловаче, исписане пред нашим очима на Вавилонском торњу клинастим писмом, стављене су идућег дана у засенак да се ту лагано суше; сваког дана

Каријатиде Ерехтејона биће декоративна позадина наших портрета. Кроз пет минута имаћемо их, готове, у нашим рукама. Е, а сад пођите за мном! Не - пружите ми руку!

Још се дуго и угодно разговарамо са нашим љубазним домаћином, који се распитује како смо путовали, прича нам о просвећености и дарежљивости садашњега краља

Други проблем на који се наилази у нашим хришћанским календарима тиче се мена Месеца. Датум празновања Ускрса, а са њиме и датуми свих покретних празника,

„С тога, по једногласној синодалној одлуци, изјављујемо драге воље овим нашим честитим писмом нарочиту похвалу и захвалност Вашој Великоучености за такву просвећену и корисну сарадњу њену.

Нико није тим изненађен, дворана се поче полагано празнити. У ходнику се сретосмо са нашим домаћином, у разговору са грофом Шварценбергом и чусмо како му овај рече: „Учинићете ми велику част, драги маркиже, да

Палата грофа Шварценберга, камо одосмо пред вече са нашим домаћином, знаменитост је Прага. Сазидана је, у стилу флорентинске ренесансе, на Храдшинском тргу, поред царског двора.

Зато ће сат непромењена клатна ићи спорије у екваторијалним крајевима него у нашим, како је то у ствари опазио Рише на својој научној експедицији у Кајени, где је сат, регулисан за Париз, заостајао

Сравнимо их, шале ради, са нашим женевским водоскоком чијој смо се висини дивили, и коју Бедекер саопштава са 35 метара.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Баба вашар била суво злато, чоколада једна међу нашим дамама, па оде! Знате ли да сам засузио за њом, ја, матори циник, који се не узрујава лако...

— Ја економију не волим. имање мора посрнути, али тако је и право. Много је било, и још много има у нашим шакама — Помагао је сиротне људе радо новцем, запослењем, и, као правник, саветом.

препоручену добру књигу и стално претплаћен Л е т о п и с; господин-Васа је остајао на новинама, али на најбољим нашим и немачким новинама, и с коришћу пратио рубрике финансиске, позоришне, и хигиенске.

тако добар да лекаре и нас васпитаче некако спрежеш, да те питам шта ћу ја са оним мојим, или шта ћемо обојица са оним нашим Мијом?

Само су се Сава и жена мало посвађали. — Није требало његов инат дочекати с нашим инатом, али јесу ли се две жене успркосиле, ни топ не помаже... Пантелија Рајић и јесте и није био чиновник.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

ми замерити, љубезне читатељке, што вам не казујем како јој је име, јер је она таково име имала које врло ружно нашим ушима звони.

што се не може пронаћи, зато су на различите секте подељени, оставивши нами камен мудрости истраживати, који је већ у нашим рукама.

« Воопшче, љубезни читатељи, ми врло неправо имамо нашим женама пребацивајући што много говоре. Доктор Андрејев је први оштроумно приметио да је то исто много говорење наши

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Па, како сваки академик мора да изради своју аутобиографију — и како је нашим академицима за тај посао потребно по неколико година, па их има који су и умрли а тај толико велики и важан посао нису

У почетку нисмо ништа учили, учитељ нас је само пропитивао о нашим именима, али, радије него то, о занимању наших оцева. — Шта је твој отац? — Кочијаш. — Добро, седи! А твој?

Европа пронашла Америку само зато да би имао ко да јој даје зајмове, и ја почињем веровати да Марсовци, користећи се нашим искуством, врло ревносно избегавају могућност да их Европа пронађе. Ја мислим да је овај г.

по једно име из зоологије и тим нас је именом и звао и прозивао, тако да за њега није ни постојао прозивник са нашим крштеним именима.

Па онда, те се младе поете инспиришу такође и са корица старих књига, јер, традиционални је обичај у нашим школама, чим свршиш један разред, ти продајеш књиге онима који у тај разред ступају, а ти купујеш књиге од оних који

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Хм! — он махну одречно главом. — Утисак и последице били би као кад би сад неко на ову ватру под нашим ногама сручио канту бензина, да би нас боље огрејао. Не, не! То није начин... Маса је узаврела...

Све пред нашим очима и нашим приправним топовима... Па им се не свиди једно место, и онда се помере на друго. А њихови артиљеријски

Све пред нашим очима и нашим приправним топовима... Па им се не свиди једно место, и онда се помере на друго. А њихови артиљеријски официри

Возови су ишли на великом одстојању један од другога, полако, ногу пред ногу, да би се избегао шум. Нашим пешацима је скренута пажња да не пуцају, како не би изазвали ватру. Али Бугари су ипак пуцали. Тактук...

Отпочео сам одмах са гађањем. Поред моје батерије била је и једна хаубичка. Нашим удруженим дејством успели смо да Бугаре задржимо пред нама. Жали ми се хаубичар што су га ставили тако близу.

— Свршено је, господине потпоручниче — проговори Груја. Вране и гаврани загракташе над нашим главама... Са десне стране била је једна кућица. Сјахасмо да се јавимо црногорским властима.

Пљачкају они нас од цара Лаза, те да им данас ми плаћамо! Ишли смо пешке ка арнаутским кулама. Снег је шкрипао под нашим ногама. Ђуро се обрати Груји: — А грдни, ви побјегосте.

Или ћемо бесмислено и глупо изгинути, да би се над нашим мртвим телима церекали и кезили Арнаути. Командант заћута. Однекуд из даљине допреше узвици: „Живео, живео, живео!

Сутон се некако наједном спусти. Сада нам се чини да снег још јаче шкрипи под нашим ногама. Промакосмо поред неких тамних прилика. Вероватно су преморени војници.

Нешто необично, бескрајно, величанствено мирно, као притајено, помало подмукло, отегло се пред нашим очима. Навикнути на брда и урвине, намучени од крша и камена, гледали смо изненађени у недогледну равну површину.

Али Танасије дигне сутрадан шатор, разуме се, и прода га неким нашим официрима. Као што је са Енглезима говорио мимиком, тако се исто споразумевао и са српским официрима, и они су били у

Француски официр, који је требало да буде као неки инструктор нашим војницима, не може да се начуди како то они брзо разумеју, кад су иначе сељаци.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

У нашим народним песмама сретамо стихове ове врсте: „Он остави спомен роду српском, да се прича и приповиједа док је људи и док

Но још већу улогу имала је самостална црква после пропасти старе државе, за време турског господства у нашим земљама. Тада је највиши степен достигао и Савин култ.

Али несрећу нису доносили само странци. Она је лежала и у нашим људима, у њиховој закрвљености. Како се ту могла искоренити?

Наравно, и оваква наша поређења веома се разликују од Хомерових. Маретић је духовито приметио да би уобичајену у нашим песмама компарацију: „Закукаше кано кукавице“ Хомер овако развио: „Као кад кукавица у прољеће закука у шуми на зеленој

Много је чешће у нашим песмама, и често изванредно лепо, поређење по супротности — контраст. На тај начин пореде се многе личности: жура

у Одисеји сличан призор, захваљујући неколиким одлично запаженим појединостима, тако је жив као да се одиграва пред нашим очима: У грло управо њега Одисеј погоди стр'јелом, и рт стријеле одмах кроз мекани кроз врат му прође, да страну

Не имао пољског берићета, ни у дому од срца порода! Рђом капô док му је колена! Патриотизам у нашим песмама — у старијим као и у млађим — садржи широку, активну љубав према родној груди и јасну, борбену мржњу према

Преувеличавања историјске улоге личности има у нашим песмама, али то није никаква њихова чисто феудална ознака. Преувеличана је и историјска улога личности из устанка од

О ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ МОТИВИМА Неким нашим јуначким песмама нађене су паралеле у другим књижевностима: Женидби Душановој у шестом, седмом и осмом певању

наша песма о женидби Стојана Јанковића — као што је познато — потпуно је прожета народним духом и у свему одговара нашим историјско-друштвеним условима.

Уз Грима и Гете се поново занима нашим народним песмама. Он пише и говори о њима, и хвали их; то бива у рефератима његовим, или у разговорима с Екерманом и

држао предавања (1831—1832) о вашој и новогрчкој народној поезији, други је — такође — држао предавања (1840—1841) о нашим народним песмама, трећи је многе наше песме (у преводу Елизе Војар) унео у своје Путовање на Исток.

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

иза грма То пас рече испред лава Па одмагли ко мећава Погледајте ово лице То је лице кукавице Поручите свима нашим Решио сам да се плашим То лав рече испред ловца Сав покуњен као овца ГЊАВИ МЕ ТЕЧА Гњави ме теча Гњави ме

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Гле, зар је непријатељ већ дотле продро! — препаде се Мачак и скочи на ноге. — Па то је пред самим нашим селом. — Богами, тако је! — диже се и Јованче. — Хајдемо брже натраг, у Прокин гај!

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ДОБРУ БЕСЕДУ МОЛИТВА 65 МОЛИТВА ПРОТИВ КРВАВИХ ВОДА 66 ПОХВАЛА СВЕТИМ ОЦИМА СРПСКИМ 68 ПРАВОСЛАВНИМ И ХРИСТОЉУБИВИМ НАШИМ ЦАРЕМ НЕПОБЕЂЕНО ОРУЖЈЕ МОЛИМО 69 МОЛИТВА ПРОТИВ ТУРАКА 70 ТУРСКА ЛУНА 71 МОЛИТВА ЗА СРПСКУ ЗЕМЉУ 72 ПОХВАЛА

И подругат ће се Нашем грохотноме се смејању! ПОСЛЕДЊИ ДАН Да нам је пред нашим очима, на уму, обносећи нам онај незагашени, увек плантити огањ у дубоку, беззорну, вечиту ноћ, безмесечну и без

ПРАВОСЛАВНИМ И ХРИСТОЉУБИВИМ НАШИМ ЦАРЕМ НЕПОБЕЂЕНО ОРУЖЈЕ МОЛИМО Непобеђеном својом силом нас обснажи, да би тако и распланћене стреле вражије, што је

Их же греси нашим подгњештајут. Веде тебе јако своју душу грешних ради положшаго и своју крв за них излијавша. Ини весма благовољеније

нам није по ћуди пак собарамо и другојаче потафралије правимо — а коме, како ли, ни[т ће] бити роду а ни пријатељем нашим, него ли неким туђином и незнанцем.

А да би и таквим остало нек би и то било; ама изостати ће допосле неким злотвором и душманом нашим, и то нам је добра подужбина!

Дајте, добра браћо, да и ми с нашим умљем пошетамо се и пођемо тамо с онима за бахатом, којино су пре нас отишли на они свет, докле и сами собом приспемо

мени је и потужније изговорити: ми смо скривили и зато си се на нас разљутио те изарад тога за један чпот остасмо нашим коншијами. Ти си своје лице од нас одврнуо, ми у срамоти остасмо.

Те што не можемо овим нашим с телесним очима посмотрети ни се што о чему довити, то нам притча наговешћује сећати се и сазнавати.

— којено оне горње умове и наше умље просвешћује, а пак скорије од умља промиче у незгледну висину, недостижну с нашим умљивањем.

Тако ето ми пловимо преходећи нам ови свет с мишљењем нашим. Не до неко тек доби, године ли које урочне, ка што ходе по овоме око света земљаноме мору.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

да не треба свете цркве да поручују код њега црквене утвари и сосуде, — јер он зараду ту упропашћује с мухамеданцима, нашим највећим непријатељима, непријатељима свију наших светиња! Белешка је била подужа, пакосна и заједљива.

Не могу... не могу да гледам шта се ово ради — па то ти је! Ено, гледам само... Узми само по нашим новинама!... Новине, новинари, бре брате, ако ко бога зна, кô једни најчеститији и једни, заиста, најсвеснији синови