Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
натароша стање Шацине масе и новога наслеђа, напоменувши да је Шаца и њен једини и неоспорни генерални наследник, било тестамента не било.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
исто тако и основни обичаји и народна схватања, на које је доцније развиће мање утицало, чине један део заједничког наслеђа Јужних Словена, иако ови народи, на Полуострву и ван њега, станују у областима врло разноврсних географских прилика.
Нарочито се код њих одржавају предања и народни обичаји, који су део заједничког наслеђа. Цењени од свих, они служе као пример селу и крају.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Данас још увек трају дискусије о релативној важности наслеђа и средине за психички развој. Судећи по смислу народних пословица, наш народ је склон, не занемарујући значај
Што се тиче наслеђа, народ сматра да је овај чинилац веома битан, односно да дете од родитеља „по крви“ добија не само многе способности,
Сличан овом односу личне активности и судбине јесте и однос других чинилаца развоја личности (нпр. наслеђа и средине) у народној представи одрастања детета.
изразито фаталистичко схватање, такође присутно у народном поимању одрастања детета, као и веровање у пресудни утицај наслеђа, онда ће нам се народни модел развоја личности детета показати као великим делом супротан бихејвиористичком.
Да ли ово важи и за децу?“ итд.). 5. Схватање значаја наслеђа за развој личности овде подразумева место које се придаје чиниоцу наслеђа у народној, лаичкој „теорији“ личности.
“ итд.). 5. Схватање значаја наслеђа за развој личности овде подразумева место које се придаје чиниоцу наслеђа у народној, лаичкој „теорији“ личности.
3.2. Веће испољавање фаталистичког става повезано је са већим степеном уверења да су наслеђа и рано детињство одлучујући фактори формирања одрасле личности. 3.3.
варијабли постоји чврста узајамна повезаност која указује да иза појединачних варијабли (схватање пресудне важности наслеђа, раног детињства, фаталистичког става итд.) постоји неки општији, обухватнији став.
тако да испровоцирају испитаника да у својим одговорима експлицира сопствену имплицитну теорију развоја детета: значај наслеђа (4 тврдње), раног детињства (4 тврдње), као и значај родитеља за развој и обликовање личности детета (3 тврдње) и
у целини, што значи да постоји статистички значајна повезаност између фатализма, с једне, и схватања детета, значаја наслеђа, раног детињства, као и познавања и прихватања обичаја и веровања, с друге стране. 3.1.
емпиријске провере показују да су поједине зависне варијабле (став према деци, више вредновање мушког детета, значај наслеђа итд.) међусобно позитивно повезани и да несумњиво чине делове једне јединствене „народне теорије личности“.
н.н. 0,00), са схватањем важности наслеђа као чиниоца развоја личности детета (р = 0,34, з.н.з. 0,00) затим са уверењем да рани развој пресудно утиче на
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Београдска шатровштина још је понајдаровитија; део језичког наслеђа, а нарочито немачки шлингерај, не вреди много. Поповић ту разлику не види.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Налазимо га и код осталих критичара и есејиста, по школским уџбеницима, и уопште код кодификатора нашег културног наслеђа. До таквог суда дошло се, налазим, због погрешно одабране полазне стопе.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Знао је да Аћим неће да напише тестамент и одузме Вукашину право наслеђа, неће, злотвор, јер се распитује по Паланци и шаље Андру, учитеља, у Београд да види да ли је лепа та Вукашинова
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Крњевић, да су изнутра озрачене неким дубљим, можда заиста древним и митолошким смислом, из многобожачкога словенског наслеђа. Сада тај смисао губе. Два разумевања песме, очито је, нису само различита него су и међусобно непомирљива.
људскога тела у васељену, али она не би била могућа, нити би била поетска да их песник није из моделативнога језичког наслеђа пројектовао на савремено стање и, с друге стране, да није савремену употребу језика у техничкој цивилизацији и
целе Попине књиге ова синтагма из наслова активира неке моменте из језичкога, књижевнога, па и прадавнога митског наслеђа.
долазе, њима готово да и не преостаје ништа друго него да решење потраже у новоме ишчитавању старога поетског наслеђа.
Антологију српске поезије да би се видело како је Мишић доследно и с мером чистио из нашег једновековнога поетског наслеђа све облике манифестовања таквог модела културе, ма колико да су пре тога истицани као изузетне вредности.
Тих седам сазнања представља целовито виђење поетскога наслеђа, али и сажет програм критичарев. Једно од њих је да је у овоме периоду, у поезији, преовладавала позитивистичка
Ако узмемо у обзир неке Винаверове сличне тврдње о природи нашега језичког и песничкога наслеђа, неће бити тешко да схватимо како Мишић овде подразумева механичко и некритичко преношење у ново доба, посредством
кренуо Васко Попа, а тим је путем кренуо и Зоран Мишић: предано и надахнуто, разгртао је слојеве затеченога песничког наслеђа које сеже до средине ХИX века да би указао на ону „линију духовног и песничког опредељења“ која из затурене меморије
Рецимо, Попина поезија је незамислива без српског језика с његовом богатом фразеолошком залихом, без нашег фолклорног наслеђа, усмене а и старе књижевности, па најзад – ако хоћете – и без модерне српске поезије.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Природно је што је у књижевном језику Срба остало много мање црквенословенског наслеђа него код Руса или Бугара. Српске земље су не само западније смештене него је и њихов велики део припадао претежно
и што се тиче типологије, и поетике, и књижевних жанрова, тај систем је наставак и даље развијање старословенског наслеђа, створеног за новохристијанизоване Словене на рановизантијским узорима, а на светом словенском језику -
Али је управо та хегемонија била један од услова да се критичким превредновањем наслеђа успоставе одређени континуитети у књижевном развоју. Најпре ће Б.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Сви то примећују и сви знају да је његов смртни час близу. И тако питање наслеђа постаје из дана у дан све узбудљивије.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Јосиф стаде мучно да осећа ланце наслеђа и порекла, узе одједаред да растура и уништава бездушно све ствари које су значиле ланац генерације, укорењене обичаје