Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ја не знам, а он је ћутао. Кад ми је видео истрцани шињел, што сам од цара добио, сетно се насмешио. Сигурно је мислио: „Ах, зашта гинусмо и страдасмо — а шта добисмо!...
„Ми, као велимо, да ти то удесиш, а ми да платимо колико буде право“. Архимандрит се лукаво насмешио, видело се да му се такви предлози веома допадају. „Да удесимо џанум?... А моја брада?... А мој чин?... А званије?...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Како им тада заиста није ни било до разговора. Седели су тако и гледали се. Гледали су једно другом у очи, па би се насмешио он, или она. Она би се каткад и гласно насмејала. А затим би, опет, дошло до страсних, дугих, пољубаца.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Ти схваташ, млади пријатељу? - насмешио се, само што је то био један од осмеха за које се већ следећег тренутка питате јесу ли и постојали.
Приближио сам се Неди и насмешио се, али се она направила да не види тај осмех. Кад хтедох да је ухватим за руку она се насмеја и рече: - Гле!
- Ти си понекад тврдоглав - пришао је Хаџи-Николов мојој клупи, ставио ми руку на раме и насмешио се - али не мислим да си код мене морао имати јединицу.
- Насмешио се још једном, али сам сада знао да не мисли на мене, него на фабрику мог очуха у коју већ месецима покушава да угура н
- Није потребно, Слободане! - насмешио се, али му осмех није допирао даље од усана. - Оцене мушкараца у тим годинама никада нису нешто изузетно.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Осврнуо сам се на ту страну. Човек је говорио на рђавом француском, али убедљиво. Насмешио се одмах, пошто ми је малочас узео новине. — Мислим да сте савршено у праву.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ако вас живот боли, ако вас неко воли, ја вам честитам. ЊЕГОШ У ВЕНЕЦИЈИ Насмешио се последњи пут. У прозору се сјаше као запети лук, као Месецу води, млад и жут, Риалто.
он, са официрима, ручао у сластичари на главној улици, и наздрављао, а ја седео, снужден, усамљен, са својом мајком, насмешио се према мени, и мени дигао чашу. Одскочио сам од стола и узео, запрепашћен, став „мирно“.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ВИ У пола дана Све се смрачило И изопачило Фино, без плана. ВИИ Мали Стева нешто згрешио А тата се кобајаги насмешио: „У име родитељског закона и права Имаш да поједеш дванаест баклава!” Ех, чича Богоје, Што је много — много је!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Као да је погодио шта је помислила, Милош се насмешио нежно, врло нежно и отишао. Остала је без покрета а пуна слабости: у јасном јулском јутру она је, у себи и око себе,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Декарт је покушао да својом теоријом вртлога одговори на то питање, али се Њутн сажаљиво насмешио на ту његову фантастичну теорију.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
дана, на растанку, рекао: — Побратиме, ти си увек био човек, остани то до краја, молим те — он се благо и постиђено насмешио: — Жао ми је што идеш. Тако ми је добро било уз тебе.
Видео сам да му није право па се ипак насмешио. „Не дирај ме, не мучи ме, зар ми је лако? Уосталом, ја сам тврдо хтео.“ Али је после сасвим попустио.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Чему? као да се насмешиле женске очи. Погледао се, насмешио. Опет је бол прошао кроз њега. Склопио је очи и опустио руке. Почели су да раде око његове ноге.
Вукли су на фронт хлеб и слеђено месо у џаковима. Бора је погледао бомбе окачене о жици под апаратом, и насмешио се. Закорачио је, спустио се на седиште, и прикопчао широки појас око струка.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Придигао сам се и пришао једној слици што је висила изнад кревета... Неки младић. Избочио рамена, главу накривио и насмешио се. До кревета је тоалетни сточић, са великим бројем укусно израђених стакала од разноврсних мириса.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Она ме сећа једне, иначе наивне слике коју сам још као ђак видео некад у Бечу, на коју сам се онда насмешио, а сада жалим што је немам при руци. Та наивна слика претстављала је живот човеков.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
“ Нас тројица смо из једне душе кренули у свет, још одмах по моме рођењу. Чим сам се први пут у крилу мајчином насмешио, из тога осмеха поникао сам ја и пошао својим путем у свет; чим сам се први пут у крилу мајчином забринуо, намргодио и
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
одједном војском читавом духова, Запретох у тишини њен глас лишћем још свежих грехова: Куд год бих управио поглед насмешио би ми се њен лик, А затим бих скакао ноћу чувши материн крик Изишао бих тад из собе, смешећи се колико сам сâм, Сузе