Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” То му исказа Хаџи-Сали-бег из Сребрнице, а паши се насмејаше образи, поглади велику белу браду и рече: „Иншала, иншала, даси-јапарум!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Али свеједно... Само опет се бојим да не буде кака подвала!...« Ђура и Спасоје умало се ту не насмејаше. Кад већ да зађу у воћњак, они промакоше мимо Раку, па похиташе у вајат. Шта је даље било, бог би га свети знао!
Ха, ха, ха! Је ли, Дашо? На ову досетку попову осу се међу гостима грохотом: Ха, ха, ха! па се чак и Цигани насмејаше. — А ти ми јамачно жњеш српом, попе!
Поп Перо ухвати се за браду и учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости грехотом насмејаше. — Кеца, попе у — шевар! — викну учитељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!
Онако сплетен, пружи улазницу једном од гостију, нашто се неки насмејаше и згледаше, а то га још више збуни, те обори очи и смотри на улазници »број 25«.
— А гле, Пупавца! — извикну један младић одвојивши се од гостију и ступивши преда њ. На тај узвик многи се гласно насмејаше. — Где си, Пупавче, болан? Охо, ко би се теби надао?!...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— упита Јовица. — Таман! — рече Заврзан. — Још само треба звати попа да их опоји! Сви се насмејаше. — Турци ће њих склонити — рече харамбаша. — А за нас ће боље бити да зараније шуму хватамо. И...
— Да те се није зажелео Иван Миражџић? — Јест, он главом! — Е, лепо ће се провести! Хајдуци се насмејаше. — Баш бих волео да данас послујемо, али да је бар каквог посла!... — Биће! — Хвала милом богу!...
— Или је морао бити сам бескућник, па и Турци веле: нека нам се скину с врата!... Хајдуци се насмејаше. — Добро би било да ми помлатимо сваки дан оволико бескућника! — рече Ногић. — Ти би хтео да сатреш турско семе!...
— Доста је било! — рече Зека. — Та оно право велиш — насмеја се Заврзан — треба што оставити и за сутра! Сви се насмејаше. — Да се вратимо у шарампов! Кад се вратише дочекаше их не може лепше бити. Војводе се љубише с њима.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И сад се само шеталица чује као тишлер кад рендеише што. Сви се насмејаше, а затим настаде опет тишина. — Бога ми, већ дванаест. Е, време је да се иде! — вели поп Спира.
Кад видеше оно троје ово у колима, изјавише и они сложно и једногласно да и њих метну у кола. Насмејаше се и путник и женица.
Африка
Река је била црна. Питао сам своје пагајере: зар не умеју певати. Они се насмејаше Младић који нам се од малочас придружио и који помало зна француски, рече да би пагајери певали, али да не знају, и да
Црњански, Милош - Сеобе 2
Тако се, у затворима, време, некако, прекраћивало. Кад је оберкригскомисар то поменуо, насмејаше се чак и затвореници. Само је Енгелсхофен погледао Гарсулија презриво, па је и пљунуо.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
У том једној баби, која беше задремала уз „мангал“ жара, испаде лула из зуба. Сви се насмејаше. Баба се трже, збуни, погледа ме плашљиво и понизно.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Тако је то, братићу мој. Гојко и Љубица се згледаше и насмејаше. После подне таман почеше рад, а уђе Стојан и јави с прага: — Ево иде учитељ брезовички.
— А што гледаш госпођицу, насмеја се гост, кад ти она не може злу помоћи. Сви троје се насмејаше и ућуташе. — Па где си, болан, досад, дед’ причај: где си био, шта си радио? обрте се Веља Гојку. — Море... шта ја!
— Нама изволите свакад недељом, прихвати Љубица живо. А и иначе, кад год имате времена... Влајко и Веља насмејаше се оволикој наивности. — Ето вам га вала и за четвртке и за све празнике, и још да вам дам приде, насмеја се Веља.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“, повикаше деца једно за другим. Деца се слатко насмејаше и запиташе: „Шта је било даље?“ „Убрзо после тога позваше ме кући да будем сељак“. „Ти обичан сељак!
Деца се насмејаше и не замерише му његову нехатност. „Кад истеривах“, настави он, „нашу стоку на пашу, ја се чим стигох онамо, задубих
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Официри се насмејаше иопраћајући га, а ја изађох за њим. На истоку, према граду, један беласасто-светли каиш, који се растезао над грбеном
Петровић, Растко - АФРИКА
Река је била црна. Питао сам своје пагајере: зар не умеју певати. Они се насмејаше Младић који нам се од малочас придружио и који помало зна француски, рече да би пагајери певали, али да не знају, и да
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Сви се насмејаше овој игри речи. — Ама, бојим се биће ти рана опасна па ћеш пропасти. Да си бар отишао да те какав лекар превије, па
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Са све шлем — упаде један. Командир се насмеја. — Вала, ако ти је згодно, стави и цокуле на главу. Војници се насмејаше. — Тако... Идите одмах и лезите. А вас двојица — командир показа на Драгана и мене — пођите са мном.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ Сви се насмејаше на ову упадицу, па и сам Тихо, но Кеплер највише. Тихо се опет замислио и подупро обема рукама своју отежалу главу.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Према њему Омер-паша Разапео шаторе – Па он шаље посланика Да ми с'лави покоре. Сви се гротом насмејаше Кнез Данило највише; Па одговор Омер-паши На фишеку он пише: „Родио се с' да крст браниш А сад си му ти злотвор,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Па добро, што се не радујете?... Што не пуцају топови? Сви се насмејаше. Некоји, да се не би смејали гласио, изиђоше напоље.