Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
тетке мрзе и да се плаше за своје мужеве кад прекрстиш ноге, кад ти се забеле зуби или кад се мало заборавиш па се насмејеш — двоипособни кавези одјекују.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
А кад пођеш од куће, прате те њене очи све до онога ћошка, и ти, хтео не хтео, мораш да се осврнеш и насмејеш... Како то мора бити пријатно!...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
“ Ако л' се кад утрефиш да ме дигод сретнеш, Чувај да се на мене, душо, не насмејеш, Учини се канда ме нигдар вид'ла ниси, Учини се као да ти моја била ниси.
Којем је од вас двојице неправда: Теби што уста немаш да с’ насмејеш, Ни ока, сузом образ да опереш, Ил’ старцу који мучи се и страда, Међу тим пева, весео зановета, И тако за сто,