Не постоји пример употребе речи nasmijase
Матавуљ, Симо - УСКОК
?“ Сви се насмијаше. Син му Рако рече: — Прећера, тајко! Не би нико рекао оно, што је сувише далеко од истине! — А колико је далеко,
Јанко сједе и дохвати часовник. Бјеше око седам. Њеко лагано отвори врата и помоли се глава Крцунова. Обојица се насмијаше. — Добро јутро, Јанко! Христос се роди! — назва весело младић и пољуби се с њим... — Реци: „Ваистину роди!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
дома наши, дома!“ али још јаче но пријед тако да се сви насмијаше. На те његове ријечи, отисну се из гомиле двоје момчади, једна дјевојка и невјеста једна, те изиђоше кроз капију;
“ упита Марко, провлачећи прсте кроз косице дјетету. „Оцу зенити се, боме!“ одговори дијете. Сви се насмијаше. „А коју ћеш узети, де?“ запита га баба му, а лице јој се разведри и насмија. „Узецу Миљу Ђулову!
“ „Стане!“ изговори он наелак, крвавим устима. „Која Стане?“ рече Крцун. „Пејова“, одговори он. Сва четир му друга насмијаше се. Крцун се одмах уозбиљи, па шћаше да га још дрма и да му говори, но му не даде дружина.
„Понекад заграј е би пробудио и...“ „И мртве?“ „Не само њих, но и тебе, валај!“ Оташ и Спасоје слатко се насмијаше. Мишан му одговори: „Шапат у папрат! Ко ти је крив е си лакосан ка’ кокот, а можда баш као зец...
“ упитаће Милан готово ијетко. „Хоћемо, но...“ „А, глете, браћо, врћу се!“ рече Јанко, као престрављен. Другови му насмијаше се. Турци, збиља, сврнуше с пута на једну лединицу.
„Радији бих с њом и на јуначки чесов посао прегнути, но с многијема што оружје пашу!“ Сви се томе слатко насмијаше и потврдише. Те их ријечи наведоше да набрајају црногорске јуначице, из старијех времена и оне које они паметоваше.
“ И тој се насмијаше. „А је ли вјерена?“ запитаће медик, онако као немарно, пошто одби неколико димова. „Оно... јест!“ одврати најближи
„Ма не рекосте ли да је вјерена!?“ припита он и учини лице још чудноватије, тако да се сви насмијаше. „Ма не рече ли ти, малоприје: онај коме је намијењена?“ „Рекох!
„Ја мним е сте у гомили дошли ту до раскршћа, па сте отуда један по један, као... хм!“ поче он. Сви се насмијаше. „Како ћемо заједно доћи? Овај с Чева, овај Цуца, нас три из Ријечке нахије, тај до тебе и он отуда прео брда!
“ рече медик улазећи. „А коме није?“ рече један дјетић, па се тако смијешно облизну, да се сви насмијаше. „Е, Боже помози!“ рече сердар скинувши капу. Сви се прекрстише по неколико пута, па онда посједаше.
Готово сви се насмијаше томе. Момак полако одријеши крпу, у њој бјеше друга, а у другој трећа, а кад ова зину, сину, те повелика гомила,
Ћипико, Иво - Пауци
Од некога дјечка узела је нову црвену капу и ставила је нахеро на главу. Њој то личи, па се гости весело насмијаше, а поп Вране не може ока да с ње скине; и, гледајући је, часом заборави на госте, и његове строге црте лица попуштају
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А у образ сјетно, невесело? Од шта си се, зете, раздертио? На кога си с', зете, ражљутио? Ал' се шуре тебе насмијаше, у јеглени ружно говорише? Ал' шурњаје тебе не дворише? Ал' махану тој тазбини нађе? Кажи, зете, шта је и како је?