Матавуљ, Симо - УСКОК
Кроз снијег летијаху вране и гавранови и бјеласаше се Ловћен. Јанко се сјетно насмијеши вољи судбине, која га осуди да му у тој планинској котлини, у насељењу првобитну, сиромашну, међу чуднијем, сувише
старине, рођену у древном двору у питомој земљи, гајену за свјетски живот, буде нови завичај и по свој прилици гроб! Насмијеши се помислив да је и он браственик, члан племена, Црногорац; насмијеши се сјећајући се својих дјетињских, па младићких
Насмијеши се помислив да је и он браственик, члан племена, Црногорац; насмијеши се сјећајући се својих дјетињских, па младићких тежња и идеала и сукоба њихова с крутом збиљом.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
и остави те, брате, нама на врату, шта да се лажемо. Је л тако? Малишан се насмијеши као да је нешто разумио, кад у собу упаде гологлав старији човјек, разбарушен и необријан, с метлом у руци.
— Ја сам их седморо досад отхранио, то ти мене питај. С лаким зрачком наде командир погледа у чупавог притвореника и насмијеши се. — Чуј, Видаче, би л се ти до вечерас могао постарати за овога нашега госта? Греота је да мали другар гладује.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И нисам знао шта бих друго да рекнем, што бих више да учиним. Она се трудила да се насмијеши. У том настојању каткад би јој међу трепавицама никла и за њу саму сасвим неочекивана суза.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— зашкиљи Мачак. Сви се, као по команди, окренуше према Јованчету. Он се само насмијеши. — Добро, идем ја. Баш се томе веселим. — И ја ћу тамо — јави се Луња. — Пази је! А зашто баш ти? — оте се Стрицу.