Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Још је занимљивији случај Момчила Настасијевића. Он је отишао много даље: код њега се временски ток потпуно затвара, готово да прераста у митолику безвременост.
У основи је „тамни вилајет“ просторни појам. Али се чини да књижевно уобличени простор није толико код Настасијевића колико је код Станковића погодан за нешто ближе разумевање балканске културе.
Навешћу дватри ситна детаља код једног од најзначајнијих српских песника XX века Момчила Настасијевића. Само што је он у исти мах и најхерметичкији српски песник.
двадесетих година свакако је занимљиво што се мит о мајци земљи налази и код друга два значајна песника: Момчила Настасијевића60 и Милоша Црњанског61 .
“ Тешко да се у свој нашој поезији, осим код Настасијевића, може наћи толико драматичан а тако сублиман свети брак, који се одмах и именује: Сузама светим, и спаса, отиче талас
• Не можемо да у овом разговору мимоиђемо ваше приређивање критичког издања Сабраних дела Момчила Настасијевића (1991) које је с правом проглашено културним подвигом.
Нашао сам га, у готово свим случајевима, враћајући се на искуство у приређивању Настасијевића. А начела су једноставна. Пре свега, критичко издање мора бити такво да се њиме могу користити не само стручњаци него
Код Настасијевића је била тако богата рукописна заоставштина да су у издање ушла не само његова дела него и жива историја њиховога постеп
• Ваш рад на Сабраним делима Момчила Настасијевића показао је, поред осталог, колико је незавршених послова у српској науци о књижевности: недостају критичка издања,
почетака до обнове словенског митопоетизма у авангардним књижевностима, напомињући да се, на пример, дела Момчила Настасијевића и Растка Петровића не могу правилно ни разумети без уласка у заједничке основе словенске или културе византијског,
Зато се и бавио сложеним, „тешким“ писцима, поред Настасијевића – Попом, Миљковићем, као и „међашима“ попут Станковића, Диса и Црњанског или Растка и Матића.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Црњанског, Р. Петровића и М. Настасијевића највреднији постали Дисови песнички и Станковићеви прозни текстови написани „у разлабављеном облику, у стилу
почетком ХХ века ритмички усавршили наш везани стих, али је занимљиво да је осим код Црњанског налазимо и код Момчила Настасијевића.