Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Кад смо се увече растали, Тома ми је заносно причао: — Јаој, што Полета љуби!... Позвао сам је у стан. Опирала се, нећкала и све се нешто изговарала на Лулу. Уверавао сам је како ћеш за то време ти шетати са њом, да ћеш чувати нашу тајну...