Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А увек стара одела и зими поњаве, да има чиме да се увија ноћу. Једном се стрина разболе. Стриц беше на путу, те немаше нико да се брине о деци и кући. Тада Станоја узе све на себе.
Али, чим се она придиже, оде и напи се као земља. И стриц је пио. Беше, истина, богата кућа, изобилна свачим, али немаше слоге и љубави. Сирота стрина!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ДЈЕВОЈКА ЦАРА НАДМУДРИЛА Један сиромах живљаше у једној пећини и немаше ништа до једну шћер, која бијаше много мудра и иђаше свуда у прошњу, па и оца свога учаше како ће просити и паметно
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Ја сам Сулиот, бре! Татко ми Сулиот беше, а што беше крвник! Кад ку крф наседне на очи, а немаше кога да закоље, — знаеш што чини!? Петла, море, закоље, сал’ да му види мало крф; тол’ко што беше крвник!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
А немаше јошт двадест годинах. И што ћу ви крити, Црногорци, живо ми је срце покосио и нашу је земљу оцрнио! ВУК ТОМАНОВИЋ Он
Шћаше доћи сердар с главарима да ти прича све како је било, но немаше када оставити: разурају града Ободника и све турске куле и џамију, да наш пазар не смрди некршћу.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ одговори Јанко. Стана стаде преда њ. Ћаше да му нешто рече, па се зар сплела, или немаше шта да му рече еле оста као нијема.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
25. ДЈЕВОЈКА ЦАРА НАДМУДРИЛА. Један сиромах живљаше у једној пећини и немаше ништа до једну шћер, која бијаше много мудра и иђаше свуда у прошњу, па и оца свога учаше како ће просити и паметно
Бијаше некаква зла царица, која многе људе и жене с овога свијета смицаше да се никада није нико могао досјетити, и немаше друго никога него једнога | једиктога сина којега мишљаше наком себе за цара оставити.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ДЈЕВОЈКА ЦАРА НАДМУДРИЛА Један сиромах живљаше у једној пећини и немаше ништа до једну шћер, која бијаше много мудра и иђаше свуда у прошњу, па и оца свога учаше како ће просити и паметно
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
не бјеше коња Јанковога; кâ да бјеше Старина Новаче, ма не бјеше коња Новакова; кâ да бјеху два Подреновића, ма немаше коњâ њиховијех; кâ да бјеше Бановић Секула, ма немаше коња Секулова; кâ да бјеше дијете Грујица, ма немаше коња
не бјеше коња Новакова; кâ да бјеху два Подреновића, ма немаше коњâ њиховијех; кâ да бјеше Бановић Секула, ма немаше коња Секулова; кâ да бјеше дијете Грујица, ма немаше коња Грујичина.
немаше коњâ њиховијех; кâ да бјеше Бановић Секула, ма немаше коња Секулова; кâ да бјеше дијете Грујица, ма немаше коња Грујичина. Иста ова особина Маркова снажно је наглашена и у песмама других балканских народа.