Употреба речи непомичним у књижевним делима


Африка

Било је занимљиво гледати једну тако бучну олују над непомичним морем. Око један по поноћи појавише се опет звезде. Вуије је причао да је првих година живота у савани, у искључивом

Један афрички пас крај њених ногу, треби се од инсеката; једно дете на њеним непомичним, укрућеним коленима, зацењује се од плача.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Није хтео више ни да чује о повратку у Турску, још мање о некој сеоби у Русију. Са жељом за непомичним и непролазним, изненада, даде му се да испуни своју жељу за телом своје снахе, коју је сањао и волео, крај свих

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

— Хлеба! — понови мајка. — Опет ниси узела хлеба.. Дете је непомичним уснама држало комад средине хлеба, пиљећи нетремице у гошћу за столом. — Како је слатка! — рече са гађењем.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Неприметно се повукох. Ваљда знају шта раде, тешио сам се. Осећао сам се мален пред овим великим и непомичним приликама „мртве“ страже.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Док при лову са непомичним вршкама животиња треба да сама уђе у справу, мреже које се вуку по дну гутају рибу и остале живе створове на које

Ћипико, Иво - Приповетке

Престало је кишити, али свеједно небо је застрто оловастим непомичним застором, спремно да наново започне. У дну дворишта грбави постолар млати чекићем по растегнутој кожи; Цвијета часом

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

у надање и вече Вара ме азур поклоном теби сличним И страх стварнији од оних што клече У страху од промена пред злом непомичним. Оговарају воде одражено И дан пропаћен пре него што сине; Почетак света виде поражено Име светлости која светом мине.

Петровић, Растко - АФРИКА

Било је занимљиво гледати једну тако бучну олују над непомичним морем. Око један по поноћи појавише се опет звезде. Вуије је причао да је првих година живота у савани, у искључивом

Један афрички пас крај њених ногу, треби се од инсеката; једно дете на њеним непомичним, укрућеним коленима, зацењује се од плача.

Ћипико, Иво - Пауци

Село и море бијаху застрти сурим, непомичним застором. Обоје, к'о и небо, посвема бијаше изгубило своје свијетло плаветнило; још се истицаше само голо камење...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности