Не постоји пример употребе речи nepomicnim
Африка
Било је занимљиво гледати једну тако бучну олују над непомичним морем. Око један по поноћи појавише се опет звезде. Вуије је причао да је првих година живота у савани, у искључивом
Један афрички пас крај њених ногу, треби се од инсеката; једно дете на њеним непомичним, укрућеним коленима, зацењује се од плача.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Није хтео више ни да чује о повратку у Турску, још мање о некој сеоби у Русију. Са жељом за непомичним и непролазним, изненада, даде му се да испуни своју жељу за телом своје снахе, коју је сањао и волео, крај свих
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— Хлеба! — понови мајка. — Опет ниси узела хлеба.. Дете је непомичним уснама држало комад средине хлеба, пиљећи нетремице у гошћу за столом. — Како је слатка! — рече са гађењем.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Неприметно се повукох. Ваљда знају шта раде, тешио сам се. Осећао сам се мален пред овим великим и непомичним приликама „мртве“ страже.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Док при лову са непомичним вршкама животиња треба да сама уђе у справу, мреже које се вуку по дну гутају рибу и остале живе створове на које
Ћипико, Иво - Приповетке
Престало је кишити, али свеједно небо је застрто оловастим непомичним застором, спремно да наново започне. У дну дворишта грбави постолар млати чекићем по растегнутој кожи; Цвијета часом
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
у надање и вече Вара ме азур поклоном теби сличним И страх стварнији од оних што клече У страху од промена пред злом непомичним. Оговарају воде одражено И дан пропаћен пре него што сине; Почетак света виде поражено Име светлости која светом мине.
Петровић, Растко - АФРИКА
Било је занимљиво гледати једну тако бучну олују над непомичним морем. Око један по поноћи појавише се опет звезде. Вуије је причао да је првих година живота у савани, у искључивом
Један афрички пас крај њених ногу, треби се од инсеката; једно дете на њеним непомичним, укрућеним коленима, зацењује се од плача.
Ћипико, Иво - Пауци
Село и море бијаху застрти сурим, непомичним застором. Обоје, к'о и небо, посвема бијаше изгубило своје свијетло плаветнило; још се истицаше само голо камење...