Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Овде-онде зашушти нешто тихо, тајанствено, као да нека невидљива рука барата по опалом лишћу. Стигоше пред кућу Ногићеву. Беличаст дим вио се на баџу и ишао право к небу, као чиста душа праведникова. Ногић закуца на вратима.