Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Хајд̓ тако право — на камен стао! — рече Радан и зацену се од смеха. Ошину волове и похита да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је. Кад се мало поодмори... стићи ће понајлак.
« Оно се трже и стрпа главу шећера у торбу. Он се опет окрене напред и ошину волове... Док ти се навали њему нешто ва леђа, па све теже, теже... хоће да га завали натраг.
Мрдне мало да се стресе, аја — још горе притеже! — Волови запели, једва помичу кола. Да му је барем на обалу изићи. Ошину их што игда може — те једва извукоше кола на обалу... Сиђе Радан полако с кола, да бар воловима олакша.
« вичу они. Аја — он оде као опарен у канцеларију; само тек треснуше врата за њим. Сава и Никола поседаше, Симица ошину мркова, и опет се откотрљаше насипом Симичине кочије, а у њима путници готово оплакали од смеха.
Видећеш ти како ће ту бити добра пшеница!... Огњан поруча, па се диже те прихвати опет рало и ошину волове... Миона стоји и гледи сина како као петлић опскакује, теглећи за ручицу и навијајући ралом час на једну час
Зар не видиш да ћеш се претурити у ту јаругу? То рече, па љутито ошину коња. Стигоше и до клиначког друма. Види се већ и кућа попова. Сад ће доле к Бањи.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Пеци цицвару, бре! — дрекну он и замахну бињеџијском, троструком канџијом, те је ошину. Плану баба као ватра, севну оком, прилете Турчину, па оним дрвеним тучком што је бели лук малочас њиме туцала —
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
блато и кишу (која је тако свесрдно падала као да су бар недељу дана и додолама и литијама молили бога за њу) — ошину коње, и потера управо у попов сокак пред поп-Спирину кућу.
Прену се из мисли Пера Тоцилов, задену угашену лулу у чизму, навуче кабаницу, па ошину коње. Остаде за њима за тили час и вашариште и гробље и дудара, и ухватише се главнога пута.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Павле је искочио из кола, стајао за тренут зачуђен, затим је видео како коњушар ошину коње, и како екипаж одјури. Помисли да је све, пијано. Ушао је у кућу као да се са неког гробља враћао.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Први га, невешто, ошину по глави. У коси је прут расцепио кожу, али врло кратко, тако да се на челу јави само танки млаз крви.
Добошари почеше да лупају. За тренут широм отворених очију, стаде, у том га други ошину посред лица, тако да усне препукоше и да крв шикну.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Послије службе излазе из цркве. Ко је подметнуо шибу, тај је и дигне, па носи кући. Са овом шибом ошину дјете по три пута, а говоре: ,Устај лијени на гољени!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— На! Па сад! — марш! — Викну он и ошину коње тако силно да кола полетеше одбацив Димитрију далеко од себе. — Не, госпо... о...! — Јекну Димитрија падајући.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Не жалим више никога. Не жалим више ништа. Живим само својим ћелијицама, само ћелијицама. Као биљка. Муња која суво ошину небо показа одједном све обале језера до највећих прецизности.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Нема ништа... само конопци. — Пих, славу им њину, зато су и пропали! Крста љутито ошину свога дешњака. Онда се присети, и окрете се: — Понеси и те конопце, макар штогод.
— Сигурно има мртвих — додаде и ошину коња, као да би желео што пре тамо да стигне. Ја сам, напротив, затезао дизгине.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Камџија фијукну кроз ваздух, ошину га по глави и плећима, па се опет издиже над његовом главом. Гојку се обрте свест...
лице се одједаред као изненади, зачуди, обузе га смртно бледило... Камџија га опет ошину преко лица, па трећа преко леђа... Гојко појури к вратима, али га писар дочепа за раме. — Стој, смрдибубо!...
То је... оногај... не да се рећи... Љубицу удари нешто по глави, те јој се одједном сасвим смрче, ошину је некаква оштра, убиствена струја по срцу, и она се поведе... Не, не... треба стајати треба издржати до краја...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Наравно да се при тако великом предузећу ово мора рачунати у ситнице: једну жену ошину трн по левом оку, те је привила влажну крпу; једно дете ударила врљика преко ножице, па рамље и јауче; један старац се
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— А-а!... развуче Живко и весело пође са децом ка изласку. Кад поседаше на кола и кочијаш ошину коње, Живко се прекрсти и узвикну : — Е преседе ми крај старе године! Али нека, само нека нова буде срећнија!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Друго чудо, што она не застаде, нити се обрну у поласку. А највеће чудо што репом не ошину. „Одагна је Ђурађ одједном. Ове године баш се показа да је прави прољетни светац!“ говорило се. Еле љето ограну.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Та-ако!! — вели Брне, пак брзо дохвати са полице онај прутић којим га је обично синовац чешао по леђима и њим га ошину. — Та-ако, магаре од магарета! Почеја си се већ господити, а!? Да те ја будим, је ли?...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Иду ли? — упита тихо. — Нек иду! — ошину га Аћим презриво и сажаљиво у исти мах, па седе поред здепасте касе коју је прошле године купио у Београду и поклонио
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Знаш шта, болан: ја без тебе не могу живети. Ова је реч ошину преко срца као муња; задрхта сва, па, не знајући шта би му рекла, скочи с траве, дохвати обрамицу с рубинама и затури
Младић, који је силазио с кола и распитивао у механама, намести се на предње седиште, ошину бичем и кола појурише. Требало је на сваки начин да стигну калуђера, јер кад се за њим затворе манастирска врата, онда
Трже се, као да га муња ошину... Стаде да му се развиђава пред очима, спаде она тежина с главе... лепо види и разуме... »Ово је рака за мене...
Ћипико, Иво - Пауци
Напокон се усмјели: — А гдје вам је они свети Никола? — упита га. „Мрсе” га ошину оком да је Иво оборио очи, па загунђа: — Лако је за њ!... Да би онако за очеву вам душу!... Настаде тајац.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Нешто се сломата са стране пута, као човек. Вероватно уплашен од мене. Грана ме нека ошину преко лица, и заплашен од нове могућности да ударим главом о дрво, затегох дизгине мога коња.
Појурисмо... У мраку назирем како се заноси слободан задњак топа. Промакох. Сад сам уз возара. Ух, ала ме ошину бичем. Ударих га песницом. Нешто се на путу испречило. Коњ прескочи. Већ сам негде око половине батерије.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Како виђе и оком разгледа, Турчина је дланом ошинула, ошину га по десном образу, ошину га, па му проговара: „Господаре, силан Влах-Алија, ну се дигни, главу не дигао!
Како виђе и оком разгледа, Турчина је дланом ошинула, ошину га по десном образу, ошину га, па му проговара: „Господаре, силан Влах-Алија, ну се дигни, главу не дигао!
сабље, зави комат у везени јаглук да јој билу руку не обрани, па облеће и отуд и отуд, чува главу Турчин-Влах-Алије, а ошину господара свога, господара Страхинића бана, поврх главе по чекрк-челенци и по њег'ву бијелу кауку; пресјече му