Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
69 А изгледа да су најучесталији следећи видови одступања: анаколут схваћен као синтаксичка неусаглашеност, са ређим оштријим прекршајем каква је поменута силепса али и са чешћом зеугмом, за коју су раније навођени примери (рецимо трептати
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
разбио јединство стила ове књиге: говори језиком друкчијим (и у дословном и у пренесеном значењу речи) и тенденцијама оштријим, искључивијим но песници предбранковског времена.