Теодосије - ЖИТИЈА
Ту принесоше Божјој светој цркви велике дарове и почасти, више него у другим манастирима, а игумана и братију обдаривши и много злато давши, записани бише са светим ктиторима. А долажаху и многи из пустиње да виде преподобне.
А богомудрога Саву многим почастима обдаривши, цар га тако отпусти и много злата на потребу преподобноме Симеону оцу његову цар посла с њим, и царско писмо, многе
душом и широком руком све, од првог до последњег обдари, а прота и његове пратиоце задржа гостећи три дана и обдаривши великим почастима отпусти свакога кући.
примаше светога много дана у дом цркве, и као новопосвећена учаше га свима црквеним правилима на његова питања. Обдаривши га жезлом светитељства и свима својим часним и светим одеждама свештенства, написа му другу заповест, која гласи:
Пошто је са споменутим преподобним мужевима много разговарао о духовним стварима, обдаривши све богато благо душношћу, и обогативши се њиховим молитвама и благословом, весело се врати у Лавру.
службу у светој цркви Благовештења Богородице и Бога, и онима који цркви служе давши што је носио, и још милосрдно обдаривши ниште, свети отиде.
И опет свету и божаствену службу о преносу светих његових моштију свршивши, и обдаривши ниште за његов спомен, и довољно угостивши све у Архиепископији, отпусти свакога својој кући.
поклони у цркви светих мученика и чудотвораца Кира и Јована, и у цркви светога и великога и дивнога мученика Мине, и обдаривши ниште изиђе из града Александријског. Дође ка светим и пустињским оцима који су у Мареоту.
свима разговараше о духовним стварима, и примивши велику корист од њих, као што и очекиваше, и све довољно милостиво обдаривши, благословом од њих и молитвама обогаћен, иђаше својим путем радујyћи це.
Све богато обдаривши од богатства које ношаше, а примивши од њих молитву и благослов, као да је велики плен задобио хваљаше Бога, радујући
И ниште довољно обдаривши, тако да ни шта није оставио код себе, него све раздаде, и спремивши се за лак одлазак од свега, хваљаше Бога што је
“ И тако обдаривши довољно посланике, отпусти их. А краљ Владислав, видећи да је цар неумољив, беше у недоумици шта да чини.