Не постоји пример употребе речи odize
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ето ти је коњ бос, нема ни узде, ни кускуна, ни колана!?“... „Сад ће све бити!“ одговори Лабуд, па одиже тољаге и хитро удари њима своје табане и рече: „Ево га поткована, на!
Хоћеш ли што? — Жедан сам! — рече он. Милица брзо донесе чашу разблажене медовине, коју бјеше спремила. Пошто му одиже главу и запоји га, запита: — Би ли још што? — Јеси ли ти то, Милице? — запита он. — Ја сам. — А гдје су остали?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Друга граната засу батерију земљом и гелерима. Лежећи потрбушке, Марко се одиже на руке и погледа лијево-десно око себе. — Јесмо ли сви читави, а? Алај гаћа, цицвару му љубим!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Кажу, ударила га једна куглица у раме. Магла се нагло одиже и са леве стране нам се указа високи Дрен, обасјан сунцем.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Елвира, која бјеше дотрчала за братом, стигне у тај час те видјев покрет братов и чувши те ријечи, врисну а одиже руке пут грофа, као молећи га за милост.
А кад му се додија слушати, одиже гушу, па поче и он и утањи што је љепше умио своје предиво. У селу огласише се први кокоти.
Он трену трепавицама. Дјевојка брзо усу мало медовине у ожицу, подухвати му и одиже главу, па га зали, па наелак спусти му главу и покрије га. И оста тако неколико тренутака, држећи луч у руци.
Рањеник јаукну. „Тата мој, нека!“ викну дјевојка и потрча к њему. Сердар се у тај мах одиже; грчеви му лице скупили, а поблијеђеле усне разјапиле се. „Тата мој, што ти је ноћас?“ завапи Стана.
Склад и снага њезиних виткијех удова, показаше се лијепо у тој прилици. Кад одиже сјекиру, спадоше широки рукави до рамена, а обле јој, бијеле мишице искочише; а кад удари, испод кошуље, облици
“ Јадница преблијеђе и понесе обје руке на срце, тако јој неочекивано би то. Кад се мало прибра, клече и одиже обје руке. Владика се бјеше већ одмакао и онај човјек за њим.
Баш с једним те добрим Његушем бијаше велики пријатељ.“ „А с којим, то?“ „Са сердаром Пејом!“ Ђакон добро одиже обрве, а намигну деснијем оком — као да схваћа на што онај гађа.
“ одговори медик махнувши главом, па изађе. Сад настаде опет тишина. Сердар извадивши чибук из уста, одиже главу пут домаћице, као да јој нешто напомене.
„Благо мени данас, ево мени мога брата; ђе си ми жељо моја!“ рече Јока поклонивши се да му руку целива. Човјек одиже обје руке да јој их измакне, па ижљуби с њом у лице.
“ одговори сердар. „Дану ону о Бају Пивљанину!“ рече Петар. „Ону, ону“, повикаше остали. Момче одиже главу, преврну очима, па спустивши вјеђе на њих, поче пјесму. Медик се полако диже, па оде к рањенику.
Мали Милун, кога је баба таман чешљала, онако чупав, потрчи к попу, а овај се саже, па га одиже и цјелива њеколико пута у његов свјежи, као јабука румени обрашчић. Видјело се е бјеху добри знанци, поп и мали.
Мајн либер Адолф!“ Човјек у кабаници, као да га муња одиже, скочи, загледа се у највећем чуду у Јанка, па пренеражен, немогући изговорити до „ах!“ — прихвати га у загрљај.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— викну Чагљина. — Не, не! — заграјаше сви. Кушмељу би као да га пчела упече уврх носа, те одиже образе и брке, а зубе искези, па им вели: — Ма, људи, шта ће вам цило вино. Овди нема ни дви чаше дропињака!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Шта ти је то? — Печењарница код Краљице Педок. — Јеси ли прочитао? — Још нисам завршио. Па суморни студент одиже књигу с колена и том приликом ја приметих да има свега један и по прст на десној руци.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
И тако почне дизати камен, да види шта има под њиме; али чим га одиже, а смрт испод камена проговори: — А, мој Петре, одавно ја већ на тебе чекам овде под овим каменом.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Пласт је изнутра шупаљ, па ће се дим сав тамо скупљати и поћи кроз отвор увис. Вањка одиже један крај пласта ознојен, извуче се напоље и пљесну рукама. — Готово, плануло је!