Употреба речи одједном у књижевним делима

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

МИКЕНА По дебелим зидинама беле се, напросто процвале, ученице из Енглеске! Захвата их неколико хоризоната одједном, точкови камења, камени точкови ветра, цвет кременом укресан, кланац од кога хвата вртоглавица, кроз главе им

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Ишао је нагло. Зној му се слеваше низ лице... Издалека је чуо потмули жубор Дрине и ишао му ближе. Одједном стаде и загракта. Из луга му се одазваше. Он пође неколико корака кад искрсну човек преда њ. — Ти си Дево?

То су биле сигурне руке и очи. Они бију одједном, као громови... Од галаме поста жагор, а од жагора тајац. Све се предаде очекивању и својим мислима.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

— Па што тражи да се мучи, да проси? Кад етете те ете... — мучила би се она да одједном целу реч изговори — ете има сестру. — И ту реч „сестру“ иронично би нагласила.

Али Наза још збуњеније наставила: — Е, али ја искам да се венчам. Хоћу у цркву као и сви други. Попа се, одједном, збунио и унезверио, али опет окренуо на шалу. — Е, па добро, добро. Али знаш, да за то треба пара. И то много.

— Напослетку понудила Вејка Тају кад је видела да је сунце већ зашло и мрак почео да пада. — Ја! — одједном се на њу обрецнула варошанка — шта ће тамо? Добро му је и овде... Али Вејка њу није слушала.

Лепше му и укусније готовила, намештала... све по варошки. Али после варошанка као да се брзо засити Таје и одједном га остави.

Жене се сете. И зову га, дају му. Он пије све: час вино, час ракију — и то одједном, наискап. И тако, једнако стидећи се, жељно заобилазећи око гробова за час изређа цело гробље.

Нико не зна одакле је, тек знају да се одједном нашао међ слугама чувеног газда Панте. Док је био дечко нико за њ није знао ни да постоји.

а око јој црно, големо; снага?... — А, а! ... — поче он као да тврди, радује се, грца. Сви ударише у смех. Он, одједном као да се отрезни, скочи. Сви опет још у већи смех.

А најтеже је било, када одједном — било луди Стеван, Марко, Цопа и други — почели у гомилама ноћу да се вуку, тумарају и целе ноћи иду по турским

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Њему се чинило да би се сва та јадна гомила одједном разишла кад би јој он просто казао ово: чуј ти дугоуха гомило, еј ви грађани чујте!

Африка

Дивно сунце са далеким сумаглицама, на пучини белој као млеко, непомичној. Одједном свет, оправљен, излази да се баци на јела са лармом и весељем деце. Једнодневно пролеће претворило се у лето.

Све би било скоро иреално, и тако би остало и у успомени, да једно једино острво, најмање, није се одједном сасвим приближило броду, још зелено, још конкретно у овој вечри, иако потпуно у складу са својим пратиоцима иза себе.

Кад кажем био сам црнац, хоћу да кажем да нисам осећао никакву разлику између себе и урођеника. А затим сам је одједном почео више осећати.

Дивно прецизно просецање воде, као да су торпеди а не рибе. После пола сата, одједном скрећу у страну и нестају на ширини. Ниједне птице више над нама.

Такви јуре бициклима и личе на оне шимпанзе које показују по циркусима. Одједном побеђен од оволике лепоте ликова, боје и светлости, имам пуне очи суза.

дебело лице гледа нас жмиркајући и љубазно, док друга рука већ тражи по столу вирђинију и не може да је напипа. Одједном смо сасвим у мраку. Једино се још беласају наша одела.

Вуије седи преко пута мене тужан. Његово лице изгледа одједном још много старије и уморније, ишибано више климама и годинама.

Шума, која као да се на крају саставља, одједном се размакне да нас пропусти. На малим случајним плажама спавају пироге, грубо издубене у стабла.

нађе у дну себе један тихи једва чујни глас; подиже га све више, све даље у свод, везујући себе са звездама; али се одједном предомисли, прекинувши своју песму ту, баш када је био са њом највише.

Звезде су на њиним рукама, у њиној мрежи и на крљуштима риба које хватају. Хтео бих се купати али не смем; одједном ми сав тај страх од кајмана (крокодила) изгледа савршено романсијерски и смешан, те нагло улазим у воду.

Толико ме нека глупа страст за цењкањем одједном заслепила. Нешто доцније, почиње играње онако исто као у великој Монги; овде само под кровом једне простране колибе.

Причам му како сам се једном у Паризу, пошто сам најпре молио пријатеље да ме не прате на станицу, осетио одједном тако несрећан што напуштам тај град који волим скоро колико свој родни, као да сам и напуштен и изгнан, да сам започео

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Људи, па чак и жене, са цртама које одају племениту тугу, који изгледају савладани тугом, могу одједном постати бесни као лавови.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

— одвратим ја, а чича на то млац, млац! брезовим прутом. Ето, тако ти ја прођем, а ни крив ни дужан. Откуд се сланина одједном створила у мом трбуху, то ти ни ја не бих знао казати.

Деси се, опет, да чича Тришо улови рибу, а ја само приђем да је омиришем и — гле чуда! — одједном видим себе како бјежим кроз траву с рибом у зубима. Још се и не окренем, а рибе већ нема.

— Хајдемо натраг у крчму. Упали лампу, па ћемо наставити да пијемо. У току даље пијанке чича Тришо одједном се присјети: — Чек, чек, побратиме, па ја треба да бацим у воду џак с мачком или, можда, џак треба да баци мене?

На те ријечи мени се сва кожа најежи. Куку мени ако ме Жућо нађе овако у џаку! Одједном онај други зец пропишта најтишим шапатом: — Шшш, буразеру, ево једног џака! Кладим се да је унутра купус. — Овамо га!

— уздахнем ја и станем да се шеткам по пустој кући: так, так-та-рак! Одједном из ћошка, иза неких џакова с брашном, зачујем некакво тихо цијукање и шуштање. То су разговарали миши.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

РИНА (гушећи се од узбуђења и мржње која јој у том тренутку пламти из очију, плане одједном и дрекне): Доста! (Пркосно.) Сведочићу, сведочићу! (Она од узбуђења клоне у фотељу.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

на неког друга директора коме ће оно што би други могли говорити о њему бити најважније, а жена само неопходан декор. Одједном сам се осећао као да је неко извукао сву крв из мене и дланови су почели да ми се зноје.

Сав претрнуо сетих се њеног лица кад је рекла да ја на све гледам из најцрњег могућег угла и да је то несрећа за мене. Одједном сам ужасно желео да је видим. Девет и петнаест! Још је, можда, у месарници.

Не може се од жене која је педесет година живела без храбрости да се приближи мушкарцу очекивати да се одједном измени. Сећао сам је се погнуте над ретортама, затим погнуте над тањирићем с колачима онда кад је била болесна, а отац

- Морао си мислити на мене кад си оно писао? - рекла је одједном, а онда подигавши руку окренула је моје лице к себи. Вероватно сам је гледао као неко ко је пао с Марса или неког

- Какав дан? - у узбуђењу прескочих два гроба одједном, а онда стадох. Рашида је ћутала окренувши главу од мене. Покушах да јој се приближим, али она опет окрете главу.

Владин безобразлук! Шта је мој оклоп? Проматрао сам Грету како млатара ногама по ваздуху и одједном ми се учинило да огромна већина људи живи под оклопом.

рекао сам, а уста су ми била пуна песка. - Само ти се причинило! - поновио сам осећајући све своје мишиће одједном док се она смејала. - Знам да јеси! - говорила је кроза смех. - Не мораш да забијаш главу у песак!

се кезе опкољавајући Меланију, Попару и Атамана, али оно што ћу памтити нису биле те идиотске њушке, већ Меланијино одједном посивело лице са нечим око усана што није било ни грч, ни разочарање већ опуштеност и ужас.

Влажна и посивела, одједном је изгледала хиљаду година стара. Нисам могао да је се не сетим тамо крај прозора док је посматрала Маркоту а лице јој

Замислите! Замислите! Њихови гласови гушили су се у сутону и шуштали као крила отровних птица. Одједном сам се осећао мали и безначајан, и сувишан, и савршено непотребан.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Сети се, одједном, куће својих у Трсту, где је била или лутка одевена шарено, или слушкиња која је увече и ујутру свлачила, и облачила,

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Његово црно одело прекривено је честицама туцане цигле. — Одакле оволике птице одједном? – пита се Пуфко. А још није јесен! Старац се претвара у споменик са смешком изливеним од бронзе.

У пролазу поред кафане »Парк« спази две дангубе под сунцобраном, али они не оставише никакав утисак на њега. Одједном, међу оним мирисима које су оставиле птице, Бел Ами однекуд извлачи мирис путовања.

Одувек сам осећао лаку збуњеност пред барменима, страх да ћу нешто погрешити или да нећу имати довољно пара за пиће. Одједном, момак се пажљиво загледа у мене. Завукох руку у џеп — паре су биле ту, значи, све је у реду!

Гледамо ми, а гледа и Бајчетић, свеједно што је превалио четрдесету. – На мене је реда! — викну одједном и оте ми машку из руке. — У моје је двориште пао!

— Најзад, једно тихо безбедно место . . . — рече. Најважније у животу: изабрати право место за права осећања! Одједном, негде дубоко у згради, зачуше цилик школског звона, а мало касније до њих допре топот многих ногу низ степенице — као

« казала је. »Пази на држање браде! Не гледај у њих све одједном, већ изабери једно лице и смеши се само њему...« Одмарање и дотеривање фризуре и тоалете, од два до седам.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Што му би, те полуђе одједном, ципан цио? Кнез Драго њекако срдито поче набрајати: — А, да-ти, те је сваки жучан те изгубисмо Приморје, те нас

И гостов поглед одједном пође по кући и чељади, те се устави на лијепој зубљоноши. Домаћин унесе бадњак и назва: — Добар вече и честит ви

и размахујући рукама, она једнако смјерно и као плашљиво, само што ће каткад и она затрептати рукама и подвикнути: ха. Одједном потекоше једно другом, али се на вријеме одмакоше, једно надесно, друго налијево, не губећи у томе мјеру играња.

Осим свију чуда, које бјеше доживио тога вечера, њему се учини да су се ти људи пред његовим очима одједном преобразили.

Французи почеше тобоже продирати, а ми се почесмо ширити око њих, док одједном, око подне, сви сложно са свију страна, осим једне, за њима, не ударисмо на њих.

Дуго су сједјели ћутећи и мотрећи како прегоријева бадњак. Одједном стари Мргуд Шутов запита ускока: — Је ли, мој лијепи ђетићу, ти си од добре куће?

— Сједите! Први пут откад је у Његушима, Јанко чу да га њеко ослови са „ви“, и угодно се изненади, нашав се одједном пред човјеком и стварима што напомињу културан живот.

— Можеш! — одговори старац, смијешећи се. — Усних да стојим пред манастиром, као чекам њекога. Стојећи тако, одједном, не знам како, ни откуд, обрете ми се у руци погача, и у исти мах долетје од њекуд силно јато тица, све њекаквијех

очински, њиховијем језиком, па кад видје гвоздене самовољне горштаке укроћене и заплашене као дјецу, владика се одједном преобрази, од блага оца постаде оштар, неумитан судија, рече им да тога дана хоће умир без поговора, да се утврди суд

А ја баш мњавах да не можеш без понуде, јер се зна да сте злопитни! Тако их је ђакон нудио редом, али владика, одједном, из небуха рече: — За крв међу Катуњанима нека суде игуман Ђорђе и војвода Бошковић.

Јанко му нареди да омете ћелију, а сâм поче ходати по ходнику. Жагор је допирао из дворнице и трпезарије; одједном кроза жагор продрије гласина острошког игумана. Јанко чу гдје виче: „Није тако, братановићу мој свијетли!...

Све дадосте за пусте паре, а паре у замотуљак! Ђакон их подбоде: — Овај, богме, на двојицу одједном, а све њекако у његову шалу улази трбух! — Ама, зар не знаш да Цуце о другом чему и не мисле! — прихвати Цеклињанин.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Било је то у време откривања нових континената, кад се нагло развила трговачка морнарица, и кад су се одједном намножили смели подвизи, дрски планови и неустрашиви морепловци.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

« Било би погрешно мислити да се Вук Караџић одједном развио у оно што је доцније постао, да је од првога почетка свога рада писао чистим народним језиком и упрошћеним

То су била велика и лепа изненађења за српски читалачки свет, и нови писац је одједном избио у прве редове ондашње српске књижевности. 1886.

Милићевић, Вук - Беспуће

“ и изгуби се у оној ломљави и метежу. Његов воз пројури и стаде одједном; из њега куљну мноштво свијета и, пролазећи поред њега, ишчезаваше кроз једна врата.

Кад тога дана видје Јеку, њему се учини као да је није одавно видио, као да није долазила овамо сваког дана, већ се одједном показала изненада.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Негдје средином године учитељица нам је причала о вуку, те живи овако, те храни се онако, док ће ти одједном упитати: — Дјецо, ко зна какве је боје вук? Ја први дигох руку. — Ево га, Бранко ће нам казати. — Вук је зелен!

Тек тада се самарџија прену и упиљи у свог саговорника. — Побро, шта ти би одједном? — Још он пита! — окрену се дјед мени и Жутији као присутним свједоцима.

— Нагрдити човјека из чиста мира, рећи му да је коњ ... Испод густих Самарџијиних обрва одједном просинуше строге тужне очи.

Чучим тако на врби и зурим у нијем свјетлуцав рибљи рој, а онда се пред мојим засјењеним очима одједном разграна густа крошња питомог кестена с раскоканим презрелим чаурама: их, у кестенар, шта ће ми рибетине!

Тога дана, по подне, као напречац отријежњен, сликар одједном спопаде свој блок, лака корака спусти се низ сокак до наше појате, намјести се тамо на преврнуто корито и поче нешто

Дјед се примаче још за корак-два, надвири се над сликарев блок и одједном се промијени у лицу и мукло протисну: — Шта ти то радиш? — Цртам коња, зар не видиш. — Коња? — Па да, зар не личи?

Шта ћеш, дошло вријеме да се умире, па то ти је. У нелагодној тишини одједном се зачу некакво храпаво гргутање, нешто тако као кад кобила осјети да јој је ждријебе негдје у близини, па му се

Како, зашто, питај бога, тек одједном видим да ја више нијесам ове земље човјек и да су ми тијесни сви њезини закони. Почнем ти ја, мој мили Радане, да

Послије тога првог бријања у животу, кад изиђоше на пашњак, изгребани и крвави, одједном осјетише да су они један другом нешто више него познаници и комшије. — Камарате, куда ћемо сад?

На сву ту причу камарат се рогушио као дурновито парипче, а онда би се одједном разгалио и загрохотао: — Ама, Радоје, ко те створи тако добра и незлобива, то ми не стаје под капу.

Кад мину и други свјетски рат и Мулић некако изнесе читаву главу, он се одједном нађе у некаквом туђем и непознатом свијету.

— Ето ти, готово! Присилно наоружан тешком гранатом, калајџија одједном осети да ово између њега и Рожљике више није шала, први пут није шала, и да се нешто коначно сломило или међу њима

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

ХАСАНАГИНИЦА: Не разумеш. Ја сам се овде у Алаху смирила. МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: у Алаху? ХАСАНАГИНИЦА: Одједном ми се одасвуд указује.

То је кадија. МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Ни коње, ни алку о капију... Ваљда смо се запричали... Одједном нешто заладило... БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Идем да га дочекам и да разговарам. Да још то претурим преко главе.

Она је овде манифестовала велику неосетљивост. И као мајка, и као супруга. А сад, одједном, постала осећајна... Немо се љутити, али то ми изгледа врло чудно. Не одговара ни њеном менталитету.

Зар они не виде да су везири од данас до сутра? МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Погледај како се одједном стамнило! ХАСАНАГИНИЦА: Мора да постоји и нека друга правда... МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Онај мрак почиње и да сева!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

— Зар не знаш да Тода треба да иде у село? — Хајд, спреми! А Димитрија се згрнуо па ништа не разуме. Одједном се окрену и брзо отрча Тоди. Тода беше усред другарица и рођака. Све се праштаху и плакаху заједно с њом.

И он се све више и више драо, осећајући као неку насладу у топлини крви која га поче обливати по лицу. Одједном чу како кола стадоше пред капијом, па онда како сви изиђоше, па попин дрхтав благослов, јецање Тодино, плакање и

он се није бранио, већ је само за колима трчао, гледао, а из грла му се отимао промукао, туп глас налик на кркљање. Одједном кола почеше брзо силазити низ пут, Димитрија се стресе, полете за њима, али му се ноге укочише, и он се поче бесно

— И поднесе му своје лепо, чисто лице тако близу, да он осети додир њене косе са чела. Димитрија устрепта и зажмури. Одједном се његово лице преобрази. Мишићи око јагодица, доња усна, подбрадак, све то задрхта и устрепта. — Тодо! — шану он.

Светлост је долазила кроз прозоре и јасно осветљавала све. Одједном уђе и ти. Стаде до мене. Левим лактом се наслони на моје раме, а десном руком поче прелиставати књигу коју читах.

Седох. Дрхтао сам као прут. Одједном чух лаки шушањ. Знао сам да си то ти. Хтедох да устанем али не могах. Стиснух само јаче песнице у трави и зауставих

Хтедох да устанем али не могах. Стиснух само јаче песнице у трави и зауставих дах. Шум биваше јачи. Одједном плашљиво, тихо, окрећући се и за зирући од свачега, дође ти њихајући се.

Заћутасмо обоје. Она је плела. У соби се ништа није чуло, а тако и споља. Јер беше радни дан па сви отишли на посао. Одједном полако, тихо, као увек, уђе твоја мати али некако још више згурена, увучена и као са неком плашњом.

А, ваљда чекаш некога? Твоја мати сагла главу, рукама стисла колена и тако нагнута слуша, тресе се и дрхти. Одједном диже главу, погледа матер, па је опет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући: — ’Аџике, зар то?

Чудна и тешка туга обузе ме. Мати спремаше вечеру једнако причајући о теби. Почесмо вечерати. Вика се утиша. Одједном кроз рупу на собним вратима, чу се твој тих, дрхтав глас: — Тето, ту ли си?

ах! она целу ноћ проведе око куће, кријући се да је ко не види, мрзне се и умре! Остави ме... Одједном чу се крхање плота, пуцање грања и глас: — А чекај ћерко мајчина. Ако је ’аџика није Бог! Чекај ти! ...

Он гурну силно врата и уђе. Ти се одједном диже, истрже од матере и излете у кујну пред њега, да га зауставиш. — Не, Николо! Сладак, мили Николо, не улази!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Пошто се наједоше н напише, царев слуга скупи мараму те свега нестаде одједном и они се дигоше да иду, путник на магарцу а овај пјешице.

Кад се наједоше и напише, царев слуга скупи мараму и свега нестаде одједном. Они се дигоше да путују, царев слуга на магарцу а путник пјешице.

узевши је у руке, скочи на ноге говорећи: — Стани да је о овога мрца огледамо је ли така као што је хвалите: ако му одједном одсечем главу, баш је добра!

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

мене пушка одлична роба, ваља ми више од шупља боба, у њега топуз из дрена сува на страх и трепет медвјеђих бува. Одједном — гледај! Триста му мука! Ето ти пред нас рогатог вука! Репина дуга за њим вијуга...

Заједно с њиме, под јорган-брдо, легȏ и Пијевац, па спава тврдо. Мачак одједном отвори очи, угледа зору, свилено руди, па мазно рече: „Пјетлићу, скочи, запјевај гласно, другара буди!

И једне ноћи, док Жарко лута са својим Жућом тражећи спас, у туђем крају, без топла кута, одједном чуше тајанствен глас: „Ви, које веже другарство врело, јунаци млади без страха, мане, знајте, ко тражи упорно,

— Поћи ћу с вама, јер волим шалу, хоћу да видим јежа — будалу!“ ДИВЉА СВИЊА Све троје јуре ко дивља река, одједном — ево — каљуга нека. Дивља се свиња у њојзи бања, поспано шкиљи и — јело сања.

ПРИЧА ДУГА О ЧЕТИРИ ДРУГА Магарац у госе био, знојио се и радио, све док није остарио. Кад одједном, једно вече, газда рече: „Стар ми Сивко, зла му мати, сјутра ћу га

Његове стопе знају одрасли, ловци, дјеца: то је траг — зеца. Одједном, за трагом зеца, гле, нове шапе журе, изгледа — зеца јуре.

Боље је ући у лављи кавез, него са псетом правити савез!“ Одједном Жућа показа зубе, погледа мачку мрко: „Држи се, Тошо, лоше си прошȏ, уговор наш је цркȏ!

Занесен Жућа, мачак занесен, зуре у сјајна пламена крила. Одједном, ево, из ватре саме, изиђе пред њих Огњена вила. „Жућо и Тошо — тихо ће она — умем да бајем и знам да чарам.

ево топлога југа, ледене свеће на точку топи, са стреха капља за капљом шкропи, ојача сунце, дани се дуже, одједном жрвањ — поче да струже. Поскочи Жућа, повика: „Људи, гледајте млина, ево се буди!

Параграф први, последњи став: старог ће Тришу смазати лав!“ Следи се деда, шума занеме, настаде страшан мук. Одједном, с краја судијског стола, зарежа мрки вук: „У мени, браћо, од беса врије, пресуда ова праведна није!

— Облаче, пловиш у незнан модру, лакше, причекај мене! За првог снега одједном живну, поспану збаци мрену, подиже главу, залаја гласно, у пустош белу крену.

Чудан је ујак, прати га слава, јер ваздан ради уз рику лава!!! * На крају града, за мрким зидом, одједном видиш — Африка жарка! На крају града за мрким зидом ево ти, друже — зоо-парка!

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Петровић ЉУДИ ГОВОРЕ Садржај И 3 ИИ 34 ИИИ 52 ЉУДИ ГОВОРЕ Ову сам књигу написао за време једног путовања. Одједном, све што су људи говорили око мене конкретизирало се и ставило испред предела и грађевина које сам гледао.

— Можда; али ја не говорим ни као новинар, ни као песник. Цео свет овако мисли или осећа. Одједном видим да сам се одиста упустио у сувише апстрактно разлагање, можда сувише књижевно. Рат?

Опет се диже, зуји, размиче свој лет. Одједном се залети у цвет, зарива се дубоко у њега, буши јогунасто, страсно, скоро брутално, себи место у њему.

— Мислим да сте савршено у праву. Ја сам видео данас на једном језеру неког младог рибара... Али ми одједном би досадно да настављам мисао. Просто продужих да гледам кроз прозор. ИИ Доста месеци доцније понова на језру.

Пустите тату, он ваљда најбоље зна шта ми треба, — рече Пипо уморно, с неком грдном љубављу према оцу. Можда га је одједном заволео због тога свежег таласа ваздуха. Због њега му одједном све опростио.

Можда га је одједном заволео због тога свежег таласа ваздуха. Због њега му одједном све опростио. — Тата, опет си срушио ту циглу; сасвим ћеш ми разрушити пећ. Нећу имати на чему да кувам.

Покрет њене тамне, обле руке пређе преко неба упола расветљеног месечином што се није појављивала. Одједном се сјајно растопљено сребро просу по далекој води; и то тамо где сам мислио да воде и нема већ да је обала, дубоко.

Једино ми је рука са сатом испружена на месечини. Пет минута свршавају такође. Треба да се дигнем. Тада одједном видим девојку како прилази. Она гледа на све стране; дајем јој знак. — Могли сте да дођете? — Страшно сам се бојала.

— Кад већ нисте одавде. Приближио сам је још више себи; желео сам уистину да је утешим. И одједном, апсолутна чаробност и срећа овога тренутка уђоше у мене. Учини ми се да један део те среће, као ноћне тишине.

Не жалим више ништа. Живим само својим ћелијицама, само ћелијицама. Као биљка. Муња која суво ошину небо показа одједном све обале језера до највећих прецизности.

Њена слика, начинивши тај исти пут у супротном правцу, по језеру појури право мени, до самог чамца, где се одједном угаси. Заблуда ока савршена: видим истовремено једну звезду која лети изнад мене и једну која лети право на мене.

Врата су свакако отворена или постоји звонце. Заспати, заспати као у смрти: не, осећати како је добро што се спава. Одједном страховит крик, пењући се и спуштајући, звук сирене, прелете преко језера.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Па сада крени с њима у одлучни бој. Лазар гологлав, велик и неспретан мачем размахује, Југовићи гину, одлети одједном по сто турских глава.

Сувише се брзо навикавате да будете неко други. Али нама је јасно да смо одједном завирили у душу свих поколења и то се догађа напоредо са наглим сажимањем васионе у којој смо потпуно без мерила;

поверења, што се указују час у плодности, час у пустоши, час у оном што су нам други оставили, час у лепоти коју одједном и сами можемо да стварамо. Нема више нашег, ни туђег; теку сузе покајања.

једнорук бори друга му рука тоне испод острва где су му дворови подводни сусрет има и рукује се у мислима одједном са Свима. 5.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

слепи са овим садашњим, све ми се учини познато и блиско, а све оно што се збивало у међувремену као да ишчезну Намах, одједном. Сметало ми је сада грађанско одело и пожурих да нађем своју јединицу.

Сад се враћа, застаде, ено га где леже и он. Одахнух мало. Војници се слепили са земљом, као да су укочени... Одједном грмну сложан плотун и лака прашина се диже дуж целога строја.

А онај чучнô и меша, а покрај њега две кутије пуне са шећер и кафа. А ја мигнем случајно на Тасу, а Таса одједном занемоћа у трба и понесе у мрак оне две кутије.

Пуцни учесташе, и онда, као када олуја изненадно натера крупне капи на прозорска окна, одједном се усталаса фронт и проломи се пуцњава лудачком жестином. Потпоручник Алекса је и даље спавао... Да ли да га пробудим?

Он ме упитно погледа и трепну очима. Сасвим полако изговори своје име. Ја извукох нотес да запишем. Он се одједном прену. — Молим, зашто ће вам?...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Цело лице му имађаше израз заплашене, дуго гоњене, уморене звери, која се одједном нашла међу својима, ну ипак се окреће око себе бојажљиво.

Друкчије и не бива: право из школске клупе, испод родитељског и школског туторства, одједном постајеш господин, који има под својим туторством многе младе душе.

и идући међу децу мислила је одмах почети игру, али ето, нешто јој охлади намеру; она сама не зна откуд то дође: тек одједном је подузе хладовина и учини јој се да нема смисла сад то почињати.

Она се опет врати женама, где беше гомилица новоуписаних малишана. Одједном је обузе милина гледајући ову нејаку децу, која се поверавају њеној бризи; она би их све одједном изгрлила и ижљубила,

Одједном је обузе милина гледајући ову нејаку децу, која се поверавају њеној бризи; она би их све одједном изгрлила и ижљубила, тако јој постадоше блиски и драги ови мали дивљачићи.

запита Љубица кмета. — Израђено је то све, сутра ће се донети. Нисмо могли све одједном да дигнемо, рече кмет. — Прирез није био покупљен, допуни га Богосав.

проћи ћемо, рече весео Гојко, који је био на десетом небу од радости: »изгрдила је ћату, а мене сама зове у друштво«. Одједном их поклопи облак, уши им заглухнуше од блејања оваца, а поред њихових ногу сноваху ошишане, погнутих глава до земље,

« помисли он и погледа крадом Вељу, па опазивши на себи његов поглед, махну му главом као претећи. Љубицу одједном, поспе ових злослутих речи Вељиних о тешком учитељском животу, обузе нека плашња, у душу се увуче нека суморност, и

Туњав сам, није вајде«. И он као са неком злурадом жестином понављаше овај израз, који му одједном постаде тако пластичан и жив, и што је најглавније одговараше потпуно — како он мишљаше — његовом стању. »Туњав!

Али не иде, бадава, знам ја себе«. И он се скоро гласно насмеја, јер представи себе како би изгледао, кад би одједном стао облетати око Љубице и удварати јој се као какав окретан каваљер.

И одједном, усред тих сањарија, он се трже. »Шта је ово... шта ово ја мислим и чиним ? Зар то ја чиним од истине... ја, који досад

Зар ја не бих могла тако ?...« по дечјим погледима осети да она стоји иза њега, па одједном прекиде рад и приђе јој, гледајући преда се збуњено, али му још у очима играше она весела ватра, која га грејаше у

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

од чохе терзијан - трзало за тамбуру којим се удара по жицама товар - овде: количина робе или материјала која се одједном понесе, натовари трг - пазар, пијаца турдан, турдни 1. уморан; 2.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ДАРА: Не стој те ту као завезани! Сваки је секунд драгоцен! (Сви одједном ућуте: улази Дробац) ДРОБАЦ: Заборавио сам жилу. Овден сам неђе оставио жилу. Ђе ми је жила?

СОФИЈА: Овако више не може да се ради! ЈЕЛИСАВЕТА: И не знам какав је ово репертоар! ВАСИЛИЈЕ: Шта ти сад одједном смета репертоар? ЈЕЛИСАВЕТА: Ансамбл од четири глумца не може да игра комад са петнаест или двадесет лица!

то је процветало! ФИЛИП (драматично упада у разговор): Да, процветало! То је права реч! Ко милијарде пупољака одједном! Драга мајко, пригрли ову жену, онако како је она пригрлила мене на своје расцветале груди!

БЛАГОЈЕ: Да можда нећеш да кажеш да тражим изговор? ГИНА: И шта ће ти одједном та георгина у реверу? БЛАГОЈЕ: Ставио сам је да ти боде очи! ГИНА: Ја сам моје очи одавно исплакала!

Знате ли куд ћете сутра? ВАСИЛИЈЕ: Још не знамо. Али мислим да би било боље да отпутујемо вечерас! СИМКА: Зашто одједном вечерас? ВАСИЛИЈЕ: Најбоље да вам отворено кажем... Видели сте да нам је представа забрањена.

Види колко су траве и цвећа поваљали! БЛАГОЈЕ: Курветино! СОФИЈА: Пустите ме! ГИНА: Шта си се острвио одједном? БЛАГОЈЕ: Крв ми је пала на очи! ТОМАНИЈА: Нашла си кога ћеш да китиш цвећем! Содомисту!

БЛАГОЈЕ: А да ти можда нећеш да је браниш? Батинашку полегушу! ГИНА: А шта је она теби одједном скривила? БЛАГОЈЕ: Пушта се да је поваљује крвави Дробац! ГИНА: А ти мислиш да си бољи од Дропца?

(Затамњење) ВИИИ СЛИКА НАСТАВАК СЕДМЕ (Исто место, неколико тренутака касније. Одједном се смрачило, месечина је нестала. Дува ветар. Са сцене су отишли сви осим Софије.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Све што је мој друг причао, па и он сам, погурен, у похабаном, војничком шињелу, остало је заувек у мом мозгу. Одједном сам се сећао, и ја, градова, и људи, које сам ја видео, на повратку из рата.

Како је све у вези, на свету. „Суматра“ – рекох, опет, подругљиво, себи. Одједном се тргох, неки немир у мени, који није стигао ни до свести, пробудио ме је. Изиђох у ходник, где је било хладно.

И ја им говорим: „Да, снажни сте, снажни.“ И ти исти људи, одједном, почињу да прете, да тупаве, да лажу, да луде. Гони их, неко их гони.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Најзад јој стражар приђе ближе... Опомене је да се диже И отера је сузну, бледу... Ал одједном на путу Докле још беше на доглéду, Кад су на њену косу жуту Заходног сунца зраке пале— Он опази где носи Црвене руже у

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Идем уморан, изнемогао, док одједном угледам преда мном, на пола часа хода, где се бêли град што га две реке запљускују.

Нисам пошао ни неколико корака, док одједном а око мене се, као око каквог чудовишта, поче са свију страна скупљати свет.

Сем тога, главни лекар државников постаде одједном славан човек. У свима листовима могло се читати како ће свесни грађани овога и онога места, овога и онога среза или

Слава им!' Ово имају изговорити сви војници и старешине одједном; али ће се изговарати побожним, скрушеним гласом. Затим ће се сви исправити, дићи гордо и поносно главе, као што

Неки се, по два и два, слишавају из онога што су научили. Док, одједном, угледах међу децом неколико старијих људи где тако исто шеткају, или седе, уче нешто из неких хартија.

Приспе лађа и почеше излазити путници. Ја се нешто заговорио с једним познаником, док, одједном, маса света се пови ка лађи тако силно да ме умало један што се затрчао не обори. — Шта је то? — Ко је?

Опет се састану сви, и опет сви говоре. — Браћо! — истаче се одједном један јачи глас и надмаши остале промукле, тупе гласове. — Ми овако не можемо ништа учинити.

” Оставим га и хтедох прићи другом, али ме његово лице без икаква израза одврати од тог лудог, безуспешног покушаја. Одједном, чух неки љутит глас: — Шта то значи? Нико жив неће у опозицију! То се дале не може трпети.

Пронађоше одједном како је подлац, пијаница, коцкар, некарактеран човек, шпијун а, сем тога, и како је луцкаст. — Нисам знао да је

дугме од полицијске униформе, загледах се у његов чаробни сјај, и таман хтедох проћи, пун неких слатких мисли, док ми одједном задрхта сама рука, па право капи; глава се сама приклони земљи, а уста ми се развукоше на пријатан осмех којим обично

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Он је мислио да ће га тај синтетични поглед на његову прошлост одвести само за годину-две назад, али се он одједном нађе у доба своје бујне младости....

Није ни чудо! Одједном настадоше некакве промене, и једно јутро пуче глас: »Долази нам за капетана стари Бурмаз!« Да је наша Грабовица

Не знам колико је трајала ова благородна гимнастика мојега ума, тек ја одједном опазих да је свануло. Зачудих се што ме момак не буди кад зна да понедеоником имам три часа пре подне.

— Молићу за ваше име. — Никола Николић, професор латинског језика. Дама се одједном трже; протрља чело, отвори једну дебелу књигу и загледа је.

Директор нешто Викну, а затим скомандова: — Први ред напред! Одједном се крену цео први ред и пође к нама. — Други ред лево! И они се кретоше лево.

Ништа од тога ни налик није било у XИX веку. Ја сам из тога века и могу вам посведочити. Али одједном настаде такав урнебес у школи, да му ни сам св. Илија не би могао наћи реда. — Јух безобразник! викну директорка.

Деда вриснуше и разбегоше се куд које, и он, као да се одједном трже, спусти руке па само узвикну: — Бог и свети Илија громовник нека им за то плате!

И Христа би за новац продао... Оно што се мало пре заустави чича Пери под грлом, сад одједном јурну у главу, од чега му мозак стаде да ври, под теменом му поче нешто да кљуца, а на очи наиђе нека суморна магла.

као кад се спрема да спава; низ леђа јој пале дуге црне косе, а она оборила главу па се нешто много, дуго мисли... Одједном се отворише врата, тата утрча љут, суров, страшан као што обично изгледаше последњих дана, дохвати маму за косе и

Сна нестаде, одлете одједном, и он слободно отвори очи. Беше то страшан призор... Он се побоја да га родитељи не угледају будна, па опет заклопи

што зијаше кроз врата из неосветљена предсобља даде нову снагу, он се скупи сав као да се спрема за скок, па се одједном исправи и врисну из свег гласа: — Ево их!... ево врата! ... ево, ево!... ево на!...

воде га к рибњаку где баца рибама кифле ... И одједном нестаде свега тога... Мама поче да плаче врло често; тата стаде долазити љут, намрштен...

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

ДОГАЂАЈ НА УЛИЦИ Одједном, тролејбус је подскочио Високо, лудо — чак до крова! А као муња дотле је ишао. Наједном, тролејбус се укочио,

У поноћ, Месец обасјава село. Зец се, у шуми, подвлачи под камен. Навлачим ћебе на нос, на чело; Одједном: пламен! Пламен! Пламен!

Кашљуца. Трепће. Па да: кијавица! Прехладила се. Осећа се лоше. Уснивам. А шта друго и могу! Одједном: нешто ме хвата за ногу. Она, ко други! Чунак јој промрзô. Под ћебе моје завлачи се, брзо.

Смаже га одједном, без по муке, О лишће отре златне руке. (А онај Јаков се, и даље, брчка у кади И прави мехуриће на дугој бради.

КАКО ДОЛАЗИ МРАК Мрак једним замахом руке заогрне Језера, планине, колибе поред Нила. Одједном, све поре ваздуха поцрне Као упијач, који за трен ока Попије локву просутог мастила.

Све је то чудно, али ту нема шта да се бира, И не умем да објасним шта то значи: Одједном, без разлога, из чиста мира Видик се смркне и замрачи.

Хиљада и Тисућа: Поданице беспућа. КАРАЂОРЂЕ ПО ДРУГИ ПУТ МЕЂУ СРБИМА Шта би рекао Карађорђе Да одједном међу нас дође? Да л би нас у овим прњама, јао, Уопште, као потомке, препознао?

Не мекећи, ко коза из Никозије! Сто векова су Авар и Вандал Продавани на тргу најприродније, А сад је то, одједном, ужас и скандал Без преседана у аналима Историје!

Ал к мени касно дође то воће И због тога сам одједном тужна...” „Да га бар нађох сама, и пре Звечана — ал усуд је овако хтео!

Док ради, одједном јој се одмора прохте: Њу, знате, одликују висока чувства!” „Десница, пак, не зна за идеале Ни Серјоже, ни Јоже —

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Ње у одређено време ту потпуно нестаје, али кад вода свуда около пресуши, на хиљаде јегуља се одједном појаве из околних пресушених блатњавих рупа и сакупе се у гротлу.

се врло брзо напуне, истоваре се на обалу гротла, враћају се на понован лов, и то тако траје по дан-два, док јегуља одједном не нестане, да се кроз одређено време опет помоле и сакупе из неких тајанствених рупа и испуне гротло.

и атавизму, да ради тога долази на иста места као и пре катаклизма, у толико пре, што овај није наступио напрасно, одједном, већ постепено.

На неколико минута пре но што ће капетан брода дати тај сигнал, осетило се да се брод јако затресао и одједном стао, ма да су му погонске машине радиле истом снагом као и дотле.

нагињати на ону бочну страну са које су машине затезале кабл, али предмет за који је мрежа запела није попуштао. Одједном се брод понова нагло затресао, неки су од нас од потреса попадали по палуби, брод се одмах усправио, а парни чекрци:

Гњурци су на дну мора обављали посао како им је казано, а ја сам се у кугли спремао да узимам филмске снимке. Али одједном се десило нешто чему се нисам надао.

Гњурац спасилац, пошто је већ био набацио замку од ужета на у песак зароњеног друга, одједном је укочено застао и остао у месту без и најмањег покрета, за тим је полако сео, ухватио се за колена и тако остао као

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

стара рана, опет закрвави; Ја бих да ми време дâ све моје дане, Што би редом дошли с далеких крајева, Да их све одједном, као јато шева, Пустим у слободу на четири стране! Да их бацим свуда, и на вјеки века!

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Вук Мандушић и Вук Мићуновић започеше с Хамзом капетаном око вјере нешто поповати; док одједном они загустише, уљегоше у крупне ријечи.

Залуду се недружина друже, све некакви приговори стари: Милош, Марко — Мујо и Алија! Приправља се, док одједном пукне; већ превире кȁпа на све стране.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Јер доцније, када Софка поче да показује знаке женске лепоте; кад јој њене другарице у игри почеше одједном, изненада да застају и унезверене њеном лепотом, бујношћу прсију, косе, да, дивећи јој се, узвикују: „Ао, Софке!

Онда би почела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна... док, а то одједном, изненада, сву је не обузме оно „њено“: снага јој у часу затрепери и сва се испуни миљем.

Чак и више него обично, јер јој је било тада, више него икада, обузело оно „њено“. Али као никада до тада, одједном поче осећати: како је почине за срце да хвата нека неизмерно дубока, из тамне даљине са слутњом така тешка туга, јад и

Она се трже. Брзо се покри и као опаса. Али одједном јој дође луда мисао од које се сва озноји. Што да не? Пијан је — и неће знати; полунем је — и неће умети казати!

Али одједном се трже. Кроз прозоре више ње, играјући се и добивајући ружичасту боју од црвених ћилимова, трнула је светлост од сунца

Али ипак, ипак сада, кад одједном почеше долазити од њега ти гласници, и то не један, већ и трећи, и четврти, она се поплаши, побоја се да је та његова

И на изненађење свих, пуцњи пушака убрзо почеше да се мешају са свирком свирача, који су одједном, од некуд одозго, овамо кући почели да долазе. А све је то била Магда спремила.

Стана их, једва се држећи на ногама, бришући сузе, а једнако осврћући се и кријући се, да је толики свет, који одједном испупи двориште, не види и спази како плаче — дочека у кујни.

она тако споро свлачи што се боји, и онда као сажаљевајући је, да не почну долазити по њу, да је охрабре, она брзо, одједном, баци са себе и остало одело и ужурбано позва Симку. — Хајде, тето!

Па одједном прекину, и, као да се она сутра удаје, поче да жали, нариче: Јао, јао, јел’те, дико, жао, Јел’те жао, што се растајем

А то их је, изгледа, још више дражило, опијало и знојило. Све већа је и већа цика и јурење настајало. Али то све одједном престаде када се Софка | појави.

Бесно грлећи, дирала је: — Миту, Миту овој пуштајте! — И одједном запева: Мито море, Митанче, Цркни ми, пукни, душманче Мито море, Мито, Мито!

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Мени се чини да је вечна она, К’о љубав њена, божја васиона, К’о звезде мирне на своду широком. Али одједном, крај напукла леда, Мирно, к’о звезда са небеска свода, Она се сиђе у таласе неме...

без жеља и нада; Када у свести о сопственој беди Сваки напор умре смрћу тужном, ледном, И када се, душо, остари, одједном, К’о што се — кажу — за једну ноћ осéди. Слутимо л’ кад ће тако бити?

без жеља и нада; Када у свести о сопственој беди Сваки напор умре смрћу тужном, ледном, И када се, драга, остари, одједном, К’о што се – кажу — за једну ноћ осéди.

У њој дуну, каткад, са пустара крици, Оркан дивље страсти што урла и мрви, Као дивље хорде; у пожару крви Заруде одједном пространи видици.

Како сам болно и суморно пренут! Јер јуче, у мутан и променљив дан Пролећа хладног, одједном, за тренут, То срце што се дуго борило, То срце, пуно бола и шимера, Сурово је, ето, с праском разорило Челично

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

који је дан сјутра...“ Конте се запањио, спустио руке низа се и зинуо најприје, па одједном стаде се тако слатко смијати да му је табар поигравао на плећима. „Помамио се!

Сердареве руњаве груди надимаху се и слијегаху силовито. Више одједном потмуло је јекнуо. У један мах сав унутрашњи јад његов скупи се, зар, уједно, па одуши у снажном уздаху, као што би

„Један више — добро је!“ рече Оташ сам собом. Киша преста а сунце сину, одједном. „Хоћемо ли слазити већ?“ упитаће Милан готово ијетко. „Хоћемо, но...“ „А, глете, браћо, врћу се!

зачуђен, ваљда, што наста та необична тишина, измиље, погледа по чељади, обрну се у ковитлац два-три пута, па одједном ђипи на кревет, на ноге Јанкове.

Женске! камо сте, прострите!“ Наста мало метежи и граје, док се прострије и док легоше, па одједном утоли говор а започе хркање.

— Припеци ја зле табане, а ја, не чују огња боље но да сам упр’о у пласу леда. Обрнух плећи. Студен те студен!... Одједном, пригрија ми па и догорје, богме. Скочих, и гле, збиља Цеклињанин наложио големи огањ, ама на Његушима...

Млађи народ весео у свјежини и у благој топлоти, кликоваше: „Богу фала те зима прође! Одједном је нестаде као да у море утону!“ Старији људи не вјероваху својим очима, ка’оно злу навикли.

Одједном је нестаде као да у море утону!“ Старији људи не вјероваху својим очима, ка’оно злу навикли. „Добра одједном нестаје, ђецо, а зло се повлачи; те и за зиму што кажете да је нестало, причекајте па ћете видјети!

Друго чудо, што она не застаде, нити се обрну у поласку. А највеће чудо што репом не ошину. „Одагна је Ђурађ одједном. Ове године баш се показа да је прави прољетни светац!“ говорило се. Еле љето ограну.

Малиша је преводио питање и одговоре, а преводио је управ с досадом, те је застајао и отезао, па одједном обрати се сердару: „Овај господин, он је официр, Шваба, као што видиш. Ја сам његов слуга, Срб, као што видиш.

Богами, чињаше ми се, иза сваког стабла, иза свакога грмића да је засједа. Више одједном рекох му: ама, господине, кад је тако опасно што идемо у ову земљу — зашто да срнемо у погибију!?... Ништа, напријед!

Дуго је то трајало. Одједном се диже и стаде ходати за неколико по соби, не говорећи ништа. Јанко га устави, узе га за обје руке, па гледајући га,

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

“ — три пута. Осталих дванаест пута то учинити брже, тако да се одједном на сваком коленопоклоњењу и устајању приносе раније речене молбене речи, али сви уједначено, а не један испред да

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ЈАГОДА: Он је високо изнад тога! Истина, мало је старији, фарба бркове, ал не може се и јаре и паре одједном! Човек треба да буде реалан! За свадбу, замислите, спрема штампане позивнице, златотисак, надам се да сте чули!

ЦМИЉА: А где ће онда Анђелко? ИКОНИЈА: Може у шупу, имају неки сицеви! (Поведу Скитницу у кафану. Одједном, изненађена, Иконија се окрене.) ИКОНИЈА: Ама чекајте! Овога ми крста! Видите ли ви ово чудо?

ЦМИЉА: Иконија, ваљда не мислиш? ИКОНИЈА: Него шта, него мислим! Све ми се одједном сâмо повезало! Ко да се муњом пришило једно за друго! ЈАГОДА: Ма, шта је вама двема? Шта се то зашта пришило?

АНЂЕЛКО: Па, мајку му... ИСЛЕДНИК: Можда си побрко ногу, погледај другу! АНЂЕЛКО: Како то сад одједном?... Па малопре сам је трљо терпентином... ИСЛЕДНИК: Ајде, не изводи, није ти пало под астал!

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Дакле, није било нарочитог звонара ни црквењака. Одједном забрујаше оргуље, те се Кушмељићу коса накостријеши, јер дотле не бјеше чуо те свирке.

Чимавица, пошто је четири дана лежао гдје и прије, одједном навали да га премјесте. Он не хтје казати од чега се препао, но кад га ко запита о томе, он набури, а на лицу му се

— Јадни мој, добри Иноценцо! — рече Лис, прекрстивши се. — Бог да те прости, и ти си више одједном овуда слазио!... Изрецимо барем по једну „Здраву Марију“ за његов покој!

“ Бакоња се устави крај суда, па гледа себе како трчи упоредо с коњем, па одједном ђипац на њ. То бива о „проштењу“ (о слави манастирској) пред мноштвом народа, а свјетина му пљеска рукама.

За њеколико тренутака Срдар стојаше непомичан, са заковрнутијем очима, па одједном удари у такав грохотан смијех, да се одјек морао разлијегати чак до мађупнице. — Ха-ха-ха парце меро... цоенато парум.

Удаје се Кривица за Ошкопицу, који је, истина, старији од њега седам година, али кога је он, више одједном, каменицама тјерао!

Мало је, арамбашо!“ викнух ја. „Мало је, мало је, мало је...“ јопет ће Јурета мињајући глас, па одједном затутњи, кâ оно прије: „Доста је! Што реко, не пореко, јер у Јована Кутлаче нијесу двије ријечи, ђецо!

Па онда то га је и понижавало. Каква је то улога, њему, ђаку пете године, да кришом гледа ко пролази!... Одједном отвори шире врата, те промоли и труп. — Шта је? Ко је? — пита Брне. — А, ништа, ништа — рече он не обзирући се.

Идући к дућану, Шимета му исприча да је дјевојка јединица у матере и прилично имућна. Одједном Бакоња се трже и устави. Средином улице иђаху: Цонтрона, Врљока и Бакрица.

Можда је премишљао о свијем прошлијем свечаностима при првој миси новога пароха, јер одједном диже главу и рече: „Е, овога није никад било!“ — па отиде у парохијску кућу, не осврћући се на Кркотину забрану.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

А вуче ме себи човечина с подигнутом руком. Не корачам, суљам се, прикрадам и слушам како страх гусне, расте, па одједном букну у тресак и ломљаву. Ледене мотике пргаво ми налећу на главу и руке, а она ме за ноге вуче у свој оковани трбух.

Нико ми ништа не може. Ни Бог, ни зима, ни ракија, ни хајдуци, ни ти... Ћутим. да се кладимо даје мушко. Ђорђе одједном оглуве за Толина пијана мумлања, јер пролазе поред брдашца као у журби изубаданог каменим крстовима неједнаке висине;

А она, одједном уморна, свила би руке под главу и мрак собе испунила дубоким уздасима. У зору, кад би се Ђорђе преокренуо на последњи

Жеља да је тресне, да је удара по лицу, тако је јака, јесте, поверова, једина жела због које се он мучи ове ноћи. Одједном му би лакше: љута радост разли му се по жилама.

а витка, лако као усправан вал заплови двориштем, испуни га свег, па су кућа и зграде и јасенови мали, као играчке; одједном су сва врата затиснута њоме, а руке немирне, као да расад саде.

А зна да пише кад му паре требају. Кроз отворене вратнице коњи лако укасаше у двориште, па одједном стадоше као да ударише у зид. Санке су празне. Са њих сиђе само Мијат. Аћим рукавом пређе преко очију.

Поред њега јури црно-бело, црно и бело, па се све смути у врелу маглу сивога уплетеног у грање и небо, што одједном зашкрипа. Кочијаш нагло заустави коње, окрену се њему и смешкајући се рече: — Ту смо!

И он одједном, сав опијен нечим што се не одређује у свести, нечим ШТО је ван ње, изгубљен и расут у трајању дужем од памћења, дуго

Вечерас сва тројица морамо да разговарамо. — Одсутно глади прстима рецке по ивици софре, па одједном, као са ватре, трже руку. Аћим виде и спусти поглед: то су белези Василија, првог мужа његове мајке.

По дугом ћутању капље растопљен восак. — Дан је за озбиљне разговоре. Боле сутра — проговори Ђорђе, одједном уплашен оним што ће Вукашин рећи. Моли их очима. — Причај! — изазива Аћим.

И тек после, кад се уплашио, уморио или постидео, одједном је умукао и престао да је туче, па се пијано сручио на кревет, а она, као освешћена изненадним муком и миром, поче да

Никада до овог тренутка није помислила да јој је живот јадан и пуст. Како јој одједном сада ништа не значи што је газдарица у кући у којој пола. села. надничи и служи.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Убрзо сасвим утрну. С великим, белим бродом таласи су се играли као с чамцем од хартије. Одједном, зачу се нечији крик, па хропац. Бродовласник се стресе. Такве гласове чуо је још кад је онај први брод тонуо.

»Морам јој помоћи!« — прибра се, прискочи и пољуби је у један, па у други образ. Одједном нешто затрешта, нешто запрашта, а са старице спаде лед растопи се ледено срце, нестаде краста а ругоба се преобрази у

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Увек пре подне, док под облацима трају источне светлости. (Кад подне пређе, светлости се распу, одједном крте, по искрзаним фасадама.

одмахне руком, можда каже а можда и не каже нешто као „Који ти оно беше“, ветар бива све јачи и Господар Јеврем, одједном осмехнут над малим неспоразумом нараштаја, ободе коња и вине се у небо, тај бездан, преко Скадарлије.

Није му сметало што је, до јуче Господар, сад нико и ништа, са неизвесном судбином: одједном се осетио некако ближе тлу, и слободнији.

Мучио се. Приближили су се Београду, препознао је, под Авалом, шуму кроз коју је често јахао. Одједном је из те шуме ка њему допрла нека ведрина, Јован је погледао у мајска небеса сва од испреплетаних блескова и осетио да

У тим искривљеним звуцима су претња и страх, и Сима види како је благост дана одједном сва напукла. Убрзо се чуло да је ту, на падини, код Чукур-чесме, турски војник ранио, можда и убио, српског дечака.

и одмахује главом, оног луцкастог терџумана који, пре много деценија, наилази са везаним низамима и мирним грађанима, одједном јак од поверења у моћ речи.

(Невоља је што су банкари обично у праву.) Одједном је угледао, на прозорима те турске полиције (у којој је била и касарна), војнике како нишане у њега, у њих, видео им

Онда је остао без ногу и без тела, бестелесан; само је његова глава, одједном сва климава, зарањала у ниски мрак, до у дно.

На падинама и према Дунаву и према Сави, пукле су старе мржње. Срби, одједном под оружјем, насрнули су на градске капије које су Турци држали, Турци су узмицали у Калемегданску тврђаву, и бој је,

натпис на табли, ослушкује му звук, већ помало непознат, смисао му измиче, смисао се губи, као и при сваком понављању. Одједном је збуњен: више и не зна да ли је Симина улица у вези са Симом терџуманом.

Баца је чекао тај знак, а трајало је, бедеми Стамбол-капије дуго су били спокојни, онда се огромна ноћ одједном, сва, нечујно искосила у својим безданима, занемели су дахови свих понора, као да се зачула она песма, Васа је полетео

Журио је ка освојеној Стамбол-капији а пламен га је неки, луд и црн, изгарао и Узун је почео да се смеје, одједном сам под небом које не зна за крај. То му је било друго пролажење.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

“ Напријед ми расказа јављења која ће се у њем показати, док одједном сву небесну сферу прикри шатор чистога кристала, но бијелог и непрозрачнога, заустави теченије лучах, лаку

док свакоје небесно свјетило теченије своје заустави и свјетлости своје половину свако врати под пламену круну. Одједном се облак разјечани у два пола стравично састави; на њима се одједном појави колесница како сунце св'јетла,

Одједном се облак разјечани у два пола стравично састави; на њима се одједном појави колесница како сунце св'јетла, хиљадама муњах упрегнута те је возе на огњена крила.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Њихов учитељ ћуташе, а они се не усудише да га запитају. Почеше већ да трепере од нестрпљења и ишчекивања. Одједном се из оних облика осу плаха летња киша, а преко облака се разапе дивно обојена дуга као какав засвођени мост који је

„А шта је наш ум, шта је наша душа“, запита одједном лекар. „И они су састављени из атома“. Хипократес га погледа зачуђено, али Демокритос остаде при своме.

“ „Прогутао бих их све одједном, кад бих то могао“. „Тиме би покварио стомак. Да ову храну добро свариш, мораш је прожвакати залогај по залогај“.

једна идеја, мора претходити подужи распон времена у којем су биле откривене и прикупљене такве чињенице које ће, све одједном, наћи своје тумачење том новом обухватном идејом.

стајале су већ на мом непромишљеном језику кад се одједном тргох и стиснух га међу зубе. Да Кивије не примети моју забуну, извадих из џепа бурмутицу и понудих тим голицавим

Како сам већ подуже седео код њега, дигох се да пођем, но он ме задржа. Одједном расположен, тај хладни човек сасвим се раскрави.

“ „Рекох вам сушту истину“. „Не разумем!“ Фарадеј слеже раменима, а ја се нађох пред неочекиваном загонетком. Одједном се сетих нечега и испричах то Фарадеју.

Насмејасмо се слатко обојица, но мене одједном обузе туга кад помислих шта би Фарадеј створио у науци да је имао математичких знања.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Стајао сам на трећем спрату наслоњен на ограду и гледао доле у дубину бетонски под кад је она изашла. И одједном дође ми да је уверим колико је волим па јој рекох: Хоћеш ли да скочим доле? Али молим те реци, климни само главом.

Дубоко у срцу, у коме је малочас прсла па се изломила сва прошлост и све што је Старо, запали се одједном жижак новог једног кандила и он лепо осети нову неку страшну глад испуњења живота и очекивања, нову једну сјајну

Али то је било за тренутак. Јер после тога н од тога дана, као да сам дотле био сав у ланцима, па ослобођен одједном, ја осетих јасно сву лаж о оној потпуној довољности једне жене, сву лаж о могућој срећи и спокојству са једном.

оно вођство, кад се намах загрцну, баш као петлић кад први пут, пошто заклепета крилима, намери да кукурекне, па одједном упола прекине. Дакле тако нешто, као кад први пут.

председник, сечем, сечем“, а све гледа у председника, па кад виде да ће председник опет да плане, а Бока убрза: „Кад одједном пуче пушка, господин председник.“ А кад ово Бока изрече сва се судница намах у једно једино начуљено уво претворила.

Успут смо певали и клицали, а свирали нам тирански чочеци. Одједном, на лепом и чистом дану, угледасмо гомилу људи и жена, који су нам ишли у сусрет.

за руке да не би заспали, напрезали смо се из све снаге да дамо отпора сну који је навалио да нас савлада уочи смрти. Одједном наређује нам се да застанемо.

Ми већ добро видимо војничке главе са пљоснатим шапкама и официре, који трче тамо-амо, осматрајући наше наступање. Одједном митраљеска зрна почињу падати око нас као жито.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Али, с друге стране, како тражити од њих толику храброст, толики хероизам, да сами себе, по свијесној одлуци, одједном и коначно униште? Зар то не би значило одважност? А они што имају одважности — то су баш они који треба да живе!

Никад касније нисам видио одједном на окупу толико маркантних профила, толико набраних чела, и љепше његованих брада. Диван материјал за читав низ

Лице би му одједном дошло кошчатије, испијеније, наочиглед је тамњело и најзад добивало спечену, печалну боју, као код тешких никотиничара.

Оно би се сад одједном трзнуло, с накнадном ужурбаношћу због грешног закашњења, и у појачаној мјери, готово с тежњом да надокнади пропуштено.

узастопце притискао сам опружницу и налазио као неко мало чудо у томе како се сјајна, испупчена облина горње полутке одједном преокрене и како, мјесто ње, наједанпут зијевне празнина: набубрела пуноћа облика нагло се преобрати у шупљину, у

набубрела пуноћа облика нагло се преобрати у шупљину, у празан простор, у један мали бездан мрака, постојање се одједном прометне у непостојање.

— Хм! Бућко! И опет сам праснуо у смијех. Отада, Бућко је постојао. Једна једина бабина ријеч имала је моћ да га одједном и из ничега створи. И, као и све што је једном створено, као и све што је у једном хипу само помишљено, он поживје.

Смијешно! Чиста протурјечност, апсурд! Како би се ја одједном могло да преобрне у своју сушту супротност — у не-ја! Да, смрт је само за друге.

Све друго и даље траје. И, најчешће, сасвим непомућено и непоремећено траје. Али ако ја затворим очи, одједном нестаје све. Просједа се читаво језеро. То није (та схватите, људи!) само моја смрт, то је катаклизам свега!

И стога, нашим нестанком не остаје упражњено тек наше мјесто у простору, већ се сам простор одједном сплошњава у беспросторност, у непостојање.

Касније је отишао „у попиће”. Аздрубале је био познат као најнемирније дијете у мјесту: у кругу гдје се он играо одједном би избио љут плач и цика. Узрок је, наравно, био Аздрубале.

Једнако као да сам гледао чаробњака гдје хода зраком или као да је мали у планини одједном устао од мртвих и звонким циликом смијеха раскинуо замађијаност те узбудљиве и нелијепе игре.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Ђурица беше, и стасом и лепотом, надвисио сву момчадију. Беше их и старијих и одевенијих, али гледајући одједном у све њих, он први падаше у очи. Беше као бор, који је израстао у честару, међу правим и једрим церићима.

Само ти срце игра, а у грудима осећаш неописану топлину и задовољство; готов си да одједном загрлиш сав тај лепи и весели свет, који је исто тако раздраган и расположен...

— Ножа не дам, а ти гледај своја посла... — промуца Ђурица јетко и пође још корак натраг, али га одједном дочепаше многе руке, одвукоше у брвнарицу испод суднице и закључаше...

Али чим би се која виђенија девојка до њега ухватила, а то је врло, врло ретко бивало, он се одједном сав мењао. Разлило би му се тада по лицу тако велико задовољство, да изгледаше други човек.

— Ама видим и ја да су сви различни. То су жене доносиле баби за врачање... Ене де!... — узвикну кмет одједном, издвојивши из оне гомиле један велики фитиљаш, који беше истоветан оному, којим се беше опасао преко паса.

« Радисав га погледа онако узверена и, ваљда ради већег ефекта, звецну кључевима; затим му се одједном набраше обрве, па викну заповеднички и грубо — Излази!

Хајд’ сад, па жури. Ђурица окрете у шуму, али чим се толико одмаче од Вуја, да га није могао чути ни видети, одједном уђе у њега неописани страх: стаде да преза од свакога суварка и пања, стаде да дршће од шуштања суха лишћа, које

Стога му ни ово чекање не беше тако мучно ни грозничаво, како је он сам очекивао. Али време протицаше брзо... Одједном, кад сунце изгреја, иза Ђуричиних леђа зачу се неко тапкање по прашини.

огромни терет, који већ неколико дана осећаше у својој близини и само очекиваше час, кад ће пасти на њега, сад га је одједном притиснуо целом својом страховитом тежином и — како му сад изгледаше — смлавио га, уништио...

То беше за њега новина, нешто неочекивано, те одједном умекша своју љутњу, заборави стару срџбу на кмета, и осети неодољиву жељу да разговара с овим лудима.

Он је гледаше ћутећи, гледаше је дуго и немо, а из погледа му сијаше такво блаженство и таква страст, да она одједном појми све.

да ниси сама. Гледај је као очи у глави, а ја ћу се старати за све што вам устреба. Старица се одистине обрадова. Одједном јој нестаде онога обичног, подмуклолукавога погледа, и на лицу јој, први пут после дугих година засија израз невине

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

— па за њом закотураше стијену. Лети баба, лети стијена, док одједном доље у бездан буб, оста заувијек. Сада он рахат узе прстен па дође близу Стамбола и заноћи у једној кахвици.

Уморио се коњ, а уморио се и он на њему. Нигдје ништа ни појести ни попити. Док одједном, изненада, из неког шумарка, бане, брате, пред њега тета лија. — Добар дан, побратиме! — Бог дај, сестро!

Е не зна цар шта да ради с њом! Милује ју, глади, меће на кољено, посади на крило, љуби, грли, док одједном међу злаћаном јој косом запази једну обичну просту лисичју длаку.

Али, чим се је хватио, кад нестаде коња, а испред, цара пролети лисица и оде бестрага. Нашао се цар у чуду што то одједном би. Е кад видио да није друге, оде пјешице у своје царске дворе. Све се крио да га нико не види.

Слуга не буди лијен, но црносапчину иза паса па аждаху клеп: одједном јој одсијече главу. Он узе главу, а трупина се свали у језеро.

узевши је у руке, скочи на ноге говорећи: — Стани да је о овога мрца огледамо је ли така као што је хвалите: ако му одједном одсечем главу, баш је добра.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

И зачудих се откуд код ње снаге Да црне слике све одједном скине, Да ми издвоји из паклене јеке Дан здравог сунца, једне очи благе, Осмех детињи, мирис душе меке, Док се свет

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Потом, одједном неочекивано у тишини ноћи, жива слика тог догађаја би ми се наметнула и остала упорно пред мојим очима, упркос свим

А онда је, одједном, настала велика промена која је изменила читав мој живот. Књиге сам волео највише. Мој отац је имао велику библиотеку

Пола блока иза мене ишао је неки човек који је исто као ја једва чекао да стигне у заклон. Одједном су ми ноге полетеле у ваздух, истог тренутка блеснуло ми је у глави, нерви су реаговали, мишићи су се згрчили.

Након два сата саветовања, одједном је узвикнуо: ”Морао бих да идем“, и показавши ми место на плафону, наредио ми је где да ставим сијалицу.

котрљале неко време, сакупљајући мање или више снега, и покушавали да надмашимо један другог у овом узбудљивом спорту. Одједном, једна лопта је премашила све границе, нарастајући до огромне величине, све док није порасла велика као кућа и сјурила

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

А онда је одједном одјекнула чувена песма немачких исељешка , чији сам последњи рефрен, мада тешка срца, и ја прихватио: ”Ох како би

Моја збуњеност и заплашеност и црвени фес на мојој глави, мора да су привукли велику пажњу, јер одједном сам приметио да се око мене окупила група дечака разних узраста и уз смех и подругивање показивала прстима на мој фес.

Осећао сам да ће доћи до кризе, што се и догодило. Винтроп је одједном одбио да и даље ради уколико се његов програм рада из темеља не измени, како би могао да одлази до Тениског клуба, до

А онда се одједном појавио и звоник цркве у Идвору. Забрујаше полако умилна црквена звона која позивају на вечерње, будећи у мени

А онда се одједном појавио и звоник цркве у Идвору. Забрујаше полако умилна црквена звона која позивају на вечерње, будећи у мени

Пре неколико година возио сам се кочијом кроз лондонске улице када сам поново посетио Енглеску после много времена. Одједном сам приметио групу људи која посматра шкотску трачицу.

Ћипико, Иво - Приповетке

Где—где уза зид, око трга, прислонило се двоје—троје тежачких младића. Смеју се, заћуте, па одједном углас запевају. На прозорима читаонице нису капци затворени.

Сигурно је и оној двојици дозлогрдила студен док се дигоше и мучке, згурени, полако круже уоколо... Одједном застану. Уочише мало даље пред собом провалу светлости и дима што је сукљао из једне куће тик до мора.

—Да пођемо, а? Идимо! — једва дочека Марко. „Али да бар нешто понесем деци”, помисли Цвета и одједном сину јој мисао: — Удијели дарак, господару! — усрне пред тројицу младе, насмејане господе.

Мали Марко турио је руке у одело да их загреје; ћути и чека. Одједном Цвета, забринувши се, диже се. Марко нагне за њом. Пођоше журно комшијској кући.

као да у себи носи сијасет живота, — пучина што је и њега отхранила, којој је вјеровао, с којом је живио и која му је одједном живот однијела, а сада је мирна, спокојна, пуна живота, безазлено, као насмијано чедо, у сунцу игра се...

Мир и тишина. У хладу, чучећи, одмара се понеки верник са својом породицом и, као да су на њиви, залажу се јелом. Па одједном, у облику језера, избије море. Нигде као овде нису тако сљубљени живот и смрт.

Али присети се и покаја што је прекинуо молитву, па с јачим заносом преда се молитви. И одједном, чисто задивљен, виде како мајка божја у њ гледа и љубазно му се осмехује.

—Јелка! Жва реч ослободи га, ухвати је за руку и осети ту руку. —С киме живиш? —Сама. —Сама?! Уто, одједном, с разузданим кихотом као ветар, дотрча до њих неколико његових другова; међу њима упознаде свог противника.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

па ћемо га навести у целини: „Лежим бескрајно дуго на трави лицем према небу, гледам дуго с дивљењем у њ, и одједном имам тачну сензацију, иако је нисам изазивао, да је небо пода мном, а да сам ја са пољаном над њим, да се земља на

И трчим тек да не стојим, нити познајем јаде нит спас: Из дана у дан пребијам безмерне просторе, Плавило одмакне одједном провидне своје засторе; Само нада мном она дубока заносна линија, И сенка линије пода мном још заноснија [...].

алхемијски магично и немерљиво, што је извођено из спонтанитета језичкога и његовога непоновљивог завичајног пева, одједном је доведено у зависност од „система стандардно рационалних асоцијација“.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

речима: оно се аналитички постулира као карика неопходна за објашњавање синтаксичке јединице која се код Станковића одједном појављује у синтетичноме творачком акту.

Односи се, наравно, и на избор говора. Као што је то у анализи времена показано, до преокретања није долазило одједном: оно се збивало у постепеним померањима од једне до друге верзије текста.

„Али одједном се трже”, додаје аутор. А тргла се зато што: „Кроз прозоре више ње, играјући се и добивајући ружичасту боју од црвених

Још само три примера контрастирања, и све из истих призора: „И онда одједном, и то тако изненада да Софку чисто у чело удари, те јој глава клону, отворише се двери [. . .

је обухватао и пунио језом, а иза себе је слушала и с једне и с друге стране, и чак тамо до самога улаза; (МП) и онда одједном Софку чисто у чело удари, те јој глава клону; (ВП) Софка чу како отпочеше поређани тамо у столове да одговарају; (МП)

у себи самој запрепашћује кад јој у једном часу та веза допре до свести: „На ужас осети како јој се испод његове руке одједном, силом, против њене воље, поче половина да увија, и прса јој, као жива, тако уздрхташе и полетеше”.

док, а то одједном, изненада, сву је не обузме оно њено: снага јој у часу затрепери и сва се испуни миљем. Осети како почиње сва да се

„Све што је мој друг причао, па и он сам, погурен, у похабаном, војничком шињелу, остало је заувек у мом мозгу. Одједном сам се сећао, и ја, градова, и људи, које сам ја видео, на повратку из рата.

И ту се, одједном, простор у његовој перцепцији раздваја: један је око њега, а други је далеко испред њега и изнад њега.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Хамза им је бацао череке и беле меџедије као помаман. Па се одједном окренуо Колашинцима: — Ко пева од вас, бре, уз гуслу? — Сено Дурут! — повикаше сви у глас.

готово грановесно ограђује Љуботрн, а од Лепенца па тамо до иза Неродимља као да су се Шарини брегови суљнули, и као одједном на домаку поља зауставили или да му се диве, или да га не грубе.

Краков, Станислав - КРИЛА

Широка разапета крила дрхтала њима од среће. Још су две такве жуте т довале у ваздуху. — Какав смели вираж... Одједном се хука истопила. Тишина тешка, страховита. Чуло се како звижди и крцкају везе на апарату.

Говорили су о маларији и кинину који се у дебело месо убризгава. Одједном као да куршум прозвижда. Иза угла изби топот коња, и указа се ознојена глава обрасла плавом брадом.

Фењер је пред њим сањиво жмиркао. Долазак двеју прилика одједном га трже. Војник се сагибао и спуштао нешто пред њега на земљу, а ађутант је набрајао изостале.

Црна грана багрема му је заклањала звезде. Нешто се тешко наднело над њиме. Очи су сијале у мраку. Одједном се замаглише. Мека бескрајна туга за нечим што је изгубљено разли се кроз тело. Би готов да заплаче. — Матора луда.

Потом је опрао хладном водом ноге, и опет легао у кревет са даскалицом. Потом је одједном зажмурео и захркао. Тога вечера је пио много вина.

Чепркао је под каменом у води, и сигурно је хтео извадити рака, када се одједном иза стене тешки кундак спусти, и нешто тупо пуче. Устављени војници се подигоше, и почеше скакати са камена на камен.

пих... Каплар са чворугама по лицу и жутим брковима љутито пљуну у страну. Одједном се над црвеном стеном указаше три шиљка и три главе. Црвена ракетла изви се у магли. Метални писак подиже војнике.

Жене у кошуљама беже кроз воћњаке. На кметовој кући истакнута је бела крпа. Предају се. Неко помиње бомбе. Одједном се кров двоспратне куће издиже у црвеном облаку прашине, па се све сруши уз тресак.

Бркови су му тужно пали. Мало дете је вршљало на буњишту. Мија се упутио ка кметовој кући. Насред улице одједном зазвиждаше меци. Пушке запрашташе као помамљене поврх села. Са две стране митраљези заклепеташе.

Плави планински ланци пресекли су видик за Флорином. Тамо је све било мирно. Било је само много сунца. Одједном узбуна. Гласник је стигао. Мајору је заиграла небријана брада. Телефон је зврјао преплашено. Ордонанси се устрчали.

Ако их буде било. Облаци се склапају све више, а свугде у мраку као да лебди стрепња. Војници иду збијени и мрачни. Одједном звечање, тутњава. Нешто се тешко ваља њима на сусрет. Сламом увијени точкови топова потмуло тутње по камену.

Ипак се понека шлемом покривена глава издигне и погледа у мрак. Одједном одоздо пред гребеном поче нешто црно да се миче и избија. — Брза паљба... бомбе... Све се запали, све закркља.

Петровић, Растко - АФРИКА

Дивно сунце са далеким сумаглицама, на пучини белој као млеко, непомичној. Одједном свет, оправљен, излази да се баци на јела са лармом и весељем деце. Једнодневно пролеће претворило се у лето.

Све би било скоро иреално, и тако би остало и у успомени, да једно једино острво, најмање, није се одједном сасвим приближило броду, још зелено, још конкретно у овој вечри, иако потпуно у складу са својим пратиоцима иза себе.

Кад кажем био сам црнац, хоћу да кажем да нисам осећао никакву разлику између себе и урођеника. А затим сам је одједном почео више осећати.

Дивно прецизно просецање воде, као да су торпеди а не рибе. После пола сата, одједном скрећу у страну и нестају на ширини. Ниједне птице више над нама.

Такви јуре бициклима и личе на оне шимпанзе које показују по циркусима. Одједном побеђен од оволике лепоте ликова, боје и светлости, имам пуне очи суза.

дебело лице гледа нас жмиркајући и љубазно, док друга рука већ тражи по столу вирђинију и не може да је напипа. Одједном смо сасвим у мраку. Једино се још беласају наша одела.

Вуије седи преко пута мене тужан. Његово лице изгледа одједном још много старије и уморније, ишибано више климама и годинама.

Шума, која као да се на крају саставља, одједном се размакне да нас пропусти. На малим случајним плажама спавају пироге, грубо издубене у стабла.

нађе у дну себе један тихи једва чујни глас; подиже га све више, све даље у свод, везујући себе са звездама; али се одједном предомисли, прекинувши своју песму ту, баш када је био са њом највише.

Звезде су на њиним рукама, у њиној мрежи и на крљуштима риба које хватају. Хтео бих се купати али не смем; одједном ми сав тај страх од кајмана (крокодила) изгледа савршено романсијерски и смешан, те нагло улазим у воду.

Толико ме нека глупа страст за цењкањем одједном заслепила. Нешто доцније, почиње играње онако исто као у великој Монги; овде само под кровом једне простране колибе.

Причам му како сам се једном у Паризу, пошто сам најпре молио пријатеље да ме не прате на станицу, осетио одједном тако несрећан што напуштам тај град који волим скоро колико свој родни, као да сам и напуштен и изгнан, да сам започео

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Али сад наста тренутак неописане забуне. Одједном у шуми на коси припуцаше пушке. Једна, друга, трећа, четврта, а затим се осу читав плотун.

Само је пешадија у шанцу још ћутала не опаливши ни метка. Одједном крај шуматовачке косе у даљини указа се у виноградима једно одељење коњице, па се као вијор устреми нашем шанцу,

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Човек би се видео и даље, према звезданом небу... Чекали смо. Одједном грунуо је сложан плотун из бугарских ровова. Следио сам се. Али одмах сам се прибрао и учинио: — Пст!...

Лука је дао вермут, Војин је приложио каву, ја шећер. Одједном је на целом фронту код пешадије завладало затишје, као да су војници прећутно углавили примирје.

— Ено их! — показа ми војник у једноме правцу. Земља се пода мном мало обурва, и тада ми одједном паде на памет, како је у истом ставу, пројектујући се према звезданом небу, погинуо потпоручник, водник.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

да би било могуће замислити Бранка који би у старо карловачко вино поезије из времена свога ђаковања насуо непента, па одједном заборавио све ове стихове и све што се у овој књизи поезије давнога времена које му је претходило намеће као идеал и

Али ето како ипак, одједном, све у њој пође некако наопако, и биће да клизне у комику на изненађење и самога писца као да се песмица руга, што

” Ту је, на прилично вешто згомиланим примерима, одједном исмејана читава поетика Видаковићева, и песничка и романсјерска; јасно је међутим да се овако можемо изругивати само

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Ништа се не види, а подави нас кокија од барута. Док одједном ударише таламбаси, цикну турска борија, и пуцањ престаде. Наша мртва стража повика с Томиног Моста: „Чуј те и почујте!

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

— и одједном он се страшћу зацерека. Са јелових гора слазила је Жена. (1911) ГРИФОС Ти, црвена жено, с очима од ватре, Страсн

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

толика имања и пошто био и од бабе млађи, тек онда наставши на пуну снагу, мада је већ имао сина, оца Младенова, одједном почео да расипа, троши.

на њу, гледајући како се њена кућа иза њихове онако висока, с дрвећем, у вечери, мраку, губи, тоне, а њега, изненада, одједном чисто као у коленима нешто пресече. Посрне. — Ах! — и клоне, а не зна зашто.

Први пут од очеве смрти било је тада што га је баба од посла, рада одстрањивала. И одједном, напречац, као саму себе гонећи, упита га: — А је ли био пријатељ Марко? — Био! — мирно, поуздано одговори. — Па?

Он је ишао. И чак као охрабрен умирен услед ове самоће. Истина, да му се изненада, одједном као ноге одсеку, као да клецне. На то ништа не би одговорио, ни уздахнуо, ни намрштио се, ни рекао: »Ох!

Зар се мало пута дешавало да тако човек добро, као што треба, иде, влада се, па одједном се изгуби, пропије, пролола, изгуби се. Али сада, овом Јованкином удајом, као да је био положио неки испит.

И отуда одједном у чаршији, међ трговцима, примање не као себи равнога, већ као вишег од њих; кредита отворена, јасна, без устезања,

к себи, то се зна [да је за казну], он, не знајући шта ће, од срама, стида и бола, зграну се и, покрив лице рукама, одједном, место да назове бога, проговори ма шта, он, као дете, груну у плач: — Тетине, тетине!...

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Када је стигао на ћабу, види одједном ту ону исту липу, и на њој свој пешкир. Он пешкир обележи, и када се после вратио у Бањалуку, оде ка липи и ту нађе

Ћипико, Иво - Пауци

Дође му одједном да се чуди што је не шчепа за врат, кад му бијаше на дохвату; ваљала би му, — осјећа се чио као игда. А не може к

управитељ, и уједно замјеник државног одвјетника, упознаше га, и понизно ја поздраве; Цирилово насмијано лице одједном се продуљило и уозбиљило.

Послужник за њима затвори врата, те одједном нађоше се одвојени од жамореће гомиле чељади. У соби је свијетло, јер сунчане зраке кроз отворена два прозора простиру

Сједе на ледини; прама њима као невино дијете лежи море; жамори и кркоће око хриди и шкрапа. У његову душу усели се одједном покој, а млаз љубави и сласти струји му младићким животом.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Но кад се сазнало да сам ја писмен, па и више од тога, да сам вешт у преписивању и у живопису, тај се смејуљак одједном распао у низ ситних грчева који су у кратким таласима, као сенке, пролазили његовим лицем кад би ме угледао.

После срамоте коју ми је Лауш нанео са оном проклетом курвом, згадило ми се на све. Обузела ме је нека чудна слутња. Одједном сам се постидела свог тела, нагло, преко ноћи, постало ми је неподношљиво то што ме је бог створио женом.

Чим је почела пупити и надолазити као хлебно тесто кад се у њега стави пена од шљивове џибре, одједном се с њом нешто необично догодило.

Само је боја различита. Крст одједном почиње да листа као пролећно дрво, видим цветове црне и сиве како се помаљају са његових ивица и како пчеле у ројевима

Лепо ми је. Пријатно. Уживам. Падам у наручје Доротеју и одједном видим да сам будна и да крај мене хрче Лауш. Зинуо је, у угловима уста му се отегла пљувачка.

То видим при месечини чија је трака, треперава и нежна као вео од свиле, пала по његовом пепељастом лицу. Страх ме одједном обузима, гушим се, недостаје ми ваздуха, устајем из кревета и одлазим ка прозору.

Не. знам шта се одједном збило са тим старим јарцем. Откако га знам увек је био према Лаушу снисходљив и послушан. Сада је ризу изврнуо наопако.

У реду, нека је и тако, али зашто онда Јелена лично улази у одају код тога калуђера? Вида га? Откуда то она одједном зна да вида? Она о томе појма нема. Зашто не улази код осталих калуђера, него само код нега? Кирча Рат?

облапорност, из сваког његовог покрета, из целог тела избија похота, па то ваљда на жене утиче опојно, осете одједном неку тајновиту малаксалост и опијеност, ослаби им моћ одбране, врлина им поклекне, ђаволак у њима проради, те

Тек што ми се Прохор појави у мислима, кошчат и незграпан, смешан и загонетан, одједном однекуд рупи халабука попут камена кад падне у мирну воду, устумара и изломи слику, остане само за тренутак нејасна

Неко замрачење, не знам више шта се збива око мене. А онда одједном блесне љубичаста светлост и ја се нађем у пољу сред сочне зелене траве, међу крупним цветовима чију боју нисам у стању

То ју је натерало у још већи плач. Додирнуо сам је за раме. Дрхтала је. Онда сам се потпуно изгубио. Одједном ме захватила некаква чудна дрхтавица.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

нечујним ходом обиђе, Обиђе поља и горе - и поглед на запад баци, Где топлог, пролетњег сунца последњи трептаху зраци. Одједном забруја песма, па тихо кроз ноћ се краде, И Лада с чуђењем заста и песму слушати стаде: Лакокрила љубави, Лепи Љељо,

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Свађа препуњена простачким псовкама, претвори се, на послетку, у дивљачку тучу, проли се и крв. „Одједном наста тајац. „Митрополит, митрополит!“ шапутало се од ува до ува.

Сусед Кеплеров, плавокоса људескара, - чини ми се да су ми га претставили као сликара - прекиде одједном тајац, који је настао после Тихових речи. „Боже благи!

Звездана јата која смо постепено виђали са Земље, сада су нам, сва одједном, на видику. Ено, оно је велики медвед, оно је Орион, оно Касиопеја.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Ја га дочекујем, намештам му постељу, изувам, а он одједном почне као да пита мене, као да му ја дам савет: »Лепа ли је, Стано?« — »Лепа је, газдо!« ,одговарам ја.

(Седа, раскомоћује се, разрће око чела косу, око врата одело, да се освежи. Одједном уздрхта, скочи. Таре руком уста и образе.) Ох, што ме сврбите, пуста остала! Ох, што ми бридите, осушиле се да Бог да!

оставља је; али, дижући руку, коју је Ташана држала и на коју је главу наслањала, и бришући њоме чело, косу, лице, одједном сав задрхта по тресен): Ох, опет овај мирис! (Полази.) Са улице почињу да допиру узвици деце: »Жиж, жиж!

СВИ Срећан празник! МИРОН (у шали): Добро, бар и ти сада да се смејеш. — Идемо, ја и хаџи Риста, а оно одједном иза једног ћошка испаде пред нас Сарош... Сав усплахирен.

ТАШАНА (заборавља се, разнежено): Луд си ти, луд! И докле ћеш тако да си луд? Када ћеш се већ једном опаметити? (Одједном се освешћује и видећи шта чини, ужаснуто одбија га, узмиче од њега): Али не! Не! Не! Иди, иди сада!

(Одлази.) ТАШАНА (усплахирена, унезверена. Хвата се за главу. Одједном одбацује руке, сва престрашена): Луда! Луда! Ја сам луда! (Виче): Стано! Стано! Улази Стана.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

И госту се само у малој флашици доносило... Али ако није пила, добро је јела. Оним јаким, здравим зубима огули батак одједном, и некако са задовољством пусти кост да звекне у тањиру.

— Дакле опет новац! И докле само то! — Па одједном плану с презиром и са срџбом. — Дакле и ти сад нож под грло: дај и одма'!...

Говори шта си урадио! — Младић одједном поцрвене до плавила, као да је у високој грозници, и скочи на ноге. Јасно је било да му је то непосредно поступање

Учитељ је само помилова по глави, престаде даље да о плакању говори. Сока се на то још једаред загрцну, али као да се одједном нечега непријасног сетила, намршти се и уздахну дубоко.

Толика се вода лила, да је жуборило по авлијама, а по крововима стојала врста ратне лупњаве. Па одједном, као у оркестру на спуштену палицу, тонови ослабеше, инструменти се разделише, и само се чуло како дебело гргоће вода

Разговоре и грају пресече одједном вест: три девојчице се нису вратиле с купања пре олујине, а и сада их нигде нема. Деца из њихова разреда знају само

Неко невидљив одједном повика: „Воде их сад из полиције у Суд.” Али паланка, погођена у савест, нема радозналости. На тај глас, све побеже с

Али то је бивало још само по сили неког естетицизма, уметнички додатак. Па, рецимо, Папастергије, који се одједном покајао, конвертирао у чисте, продао лепшу кућу на пијаци, купио малу у Римској улици и, за кога би се можда смело

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Дотле портретиста Рембрантових боја и манира и композитор замашних инвенција, прешао је одједном на пленер пун сунца и светлости.

— Дете је било ведро, весело, расположено, па одједном постало суморно и ћутљиво. Некако ми је расејано, не уме ни да разговара као пре, не чује кад га питам и врло рђаво

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Како смо ступили на обалу, запахнуо нас топал талас. Французи нас очекивали и по групама водили у купатило, које одједном може да прими две стотине војника. На друму, после купања, образовала се дугачка колона.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Има оних који одлазе Под плотове, да одлакшају утробу, Крај разбијених флаша који пролазе И нађу се одједном у гробу. Има оних који проклињу!

И утицајем интра-планетарних гравитација. Овде се одједном музика јавља као стварна чињеница, о којој сам малочас говорио, рекавши да су тела пуна звукова, и оркестрација.

наићи (изгледа да сам се само узбуђивао при неизвесности да ли је опасност ту или не) постајем потпуно смирен; јер одједном имам тако исто јаку сензацију као што је јака самосвест, да тај догађај мора и проћи, и да има један део мене кога му

Здраво свете на југ, најсрећнији од свих људи те поздравља - онај који је уништио свој опстанак. Видех бога. Одједном би ме стид од тог што рекох и ужаснух се.

ко гад ил брат; Па све што је дубљи, сузнији о, ноћас твој сан, С неочекиваношћу страшнијом размилеће се по теби дан. Одједном рука диже застор, и загледах се у зору, То мислим беше први пут да се удубих у тај призор; Када и на последњи јој

Но одједном слободног, журног, разазнах себе пред вратима: Гледам у небо, Сунце лије, по мени, гле, зрачним јатима! Од светлости ме

само линије, Ја се никада нећу истрошити у казни; Већ, као река својим целим током из планине, Тако духом потекосмо одједном из матере, Тело нам само прва брана коју гонимо Снагом што стално за њим надолази.

не беше страх; Толико ме је љубила, и заптивала очи рукама, Ил њена љубав за мном тад беше у мукама: Вечерње небо одједном као црвени цвет изниче; О ти, о ти, ко ми то тихо примиче?

Населих прошлост одједном војском читавом духова, Запретох у тишини њен глас лишћем још свежих грехова: Куд год бих управио поглед насмешио би

сну, И трчим тек да не стојим, нити познајем јаде нит спас: Из дана у дан пребијам безмерне просторе, Плавило одмакне одједном провидне своје засторе; Само нада мном она дубоко заносна линија, И сенка линије пода мном све заноснија, Као да смо

руке негда толико љубио, Осетио им тад свежину да спира главобољу; Траг дивних руку под књигама се изгубио, Но пређоше одједном саме у тајну животност бољу.

свежину да спира главобољу; Траг дивних руку под књигама се изгубио, Но пређоше одједном саме у тајну животност бољу. Одједном у свом току, пробивши бок планина, Избију те светле реке ко зрачни извори; Ко огањ даљни крај ког спавају пси

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Маслачак? — поновила су браћа њен узвик. — Маслачак? — узвикнуо је и бркати поглавица златне сунчеве војске. Одједном је све постало јасно: и патуљасти раст малишана, и његово одбијање да следи сунчев ход.

Чак се и ветар ућутао. Кад, одједном, као да однекуд дође шум воде. Пође Ведран за шумом и виде — под кореном липе кључа извор! Дивота!

он своје последње лице, кад му на врх носа израсла брадавица велика као орах — а уста се од ува до ува развукла. Одједном, као да су из земље никла, некаква деца! Прасну смех.

Над њом је било небо, под њом зањихано поље мака, црвено и бескрајно. Није се питала како то, одједном, лети; куда лети.

Ко зна колико је тако гледао? Одједном, пљусну га талас преко ногу и дечак зачу Сребренкин глас. — Попни се, Маријане, на моја леђа!

« Кад, одједном, Софроније викну: — Не кради, Стари, не кради! — Ко би врбово лишће крао? — окрете се Старац и виде Страшило како

Да ли је побегла што је викнуо да рибарима не квари лов, или што је потрчао ка њој? Још увек му је у глави како је, одједном, нестала, као да су је однеле водене виле. Одакле ли сада долази?

— А шта ако је и дохватимо? — присети се неко. — Не можемо чистити сви одједном.. — Па, чистиће свако пред својом кућом! — рече један од градских отаца. — А паркови, а тргови, а игралишта?

Али, зна да је Мицко, одједном, ишчезао и није се вратио никада више... Тишина и самоћа стегли су се око дечаковог грла као гвоздени прстен. — Мицко!

— Морам отићи, морам, морам! — шапутао је дечак. — На овом проклетом песку орао не орао — само чкаљ и трн расту! — Одједном му се учини како му пут сам под ноге долази и у даљину зове.

— додао је разочарано. Људи окупљени око јаме једва су запазили шта је рекао, јер је са дна бунара, одједном, шикнуо снажан млаз воде.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Јер, тако ми моје вјере тврде, ако пукне тридесет пушака, свијех ћу их одједном повезат!“ Кад се Куна виђе на невољи, он устаде на ноге лагуне, те он веже своје Удбињане, — Куна веже, а Комнен

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Ех, кад баш он измисли онај проклети надимак?! — Ко је од вас двојице оно казао? Одједном, неочекивано, Јованче устаде с мјеста и мирно, чврстим гласом, одговори: — Ја сам рекао.

Изненађен, учитељ малчице устукну. — Баш ти? — Јесте. Дјечаков постојан глас и тврд поглед одједном разгоропадише пијанца. Он изненада врекну као јаре: — А тако, ти, бунтовниче, је ли! Чекај само!

Е, јесам нека шепртља. Оно звијере, као да је слутило да се ради о његовој кожи, одједном подиже главу и загледа се право у Мачка. Дјечаку од страха стадоше очи. — Мајко мила, колики је! Гле му само ушију!

Убацише унутра комад кукурузе, али Жуја ни да погледа. — Шта да радимо? — забрину се Јованче. Одједном Николица поскочи и викну: — Аха, сад сам се досјетио!

Вањка Широки који је читаво вријеме ћутао, одједном се јави: — Наш је Николица најмањи мећу нама, а ипак је учинио за наш логор више од нас свију.

— Е, ово ће већ ићи. Грицкао је замишљено тврду стабљичицу непознате биљке и одједном се огласио: „Овдје живи храбра чета харамбаше Јованчета.“ — Ол рајт! — повика Ник Булибрик. — То ће бити добро.

Овдје он, дакле, живи. — Дрекавац! Одједном се Јованчету следише ноге. Спазио је како испод једне веће сиве стијене излијећу грудве земље и руше се према потоку.

— Аха-ха-ха, дошла за будалом, велиш! — Ко ли је та будала, еј Стриче? — Ја сам будала! — одједном дрекну Стриц, муњевито прискочи стаблу и док се још дјечаци нису ни снашли од изненађења, он се већ окретно пузао уз

— А ти? Шта ти ту чекаш, а? Па као да се одједном досјетио, он злурадо зашкиљи: — Аха, сад ми паде на ум: батине, батинице, је ли!

Луња се препаде. Све до тада била је упорна, храбра, али сад... Одједном је спопаде такав страх да јој се учитељ учини већи од планине. — Шта би сад, куда би?!

Него... а шта се оно прича о дрекавцу у овој јарузи? Да се он можда не крије баш у овој пећини. Мачак одједном поблиједи и устаде. — Па дрекавац је тамо доље гдје увире поток. Тако сви кажу... — Кажу, али...

— Ти треба свуда да си први. Кад му друг помену његово командантско звање, Јованче одједном престаде да буде обичан дјечак из четвртог основне који се плаши мрака, пећине и дрекавца.