Не постоји пример употребе речи odmakose
Јакшић, Ђура - ПРОЗА
И они су нас баш изобиљски мрзели. Чуо сам, кад се по трећи пут одмакоше, где онај дебели шапну осталима: — Каква мора да је депеша што је добише?...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Шта си, вере ти, дао за тог мркова? — упита Сава Симицу кад одмакоше. — Две рубље насред ваљевског вашара. Има од онда равно три године. И бог да поможе, добро ме послужи!
Прозборише још две-три о другим стварима, па се дигоше и одоше. — Муж жена! — рече чича Јездимир полако, пошто одмакоше од куће Мионине. Настао је часни пост. 3има већ превалила. Не дува више оштра устока ни хладни север.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он постајаше све бељи и бељи, док се не претвори у пламен, који обуима и зидове. Хајдуци се одмакоше... Не прође неколико тренутака, а догорели кров сруши се у унутрашњост куће.
То баше знак да га испрати. И она пребаци торбу преко рамена, па пође за њим. Ишли су ћутећи. Кад одмакоше далеко од капије, он стаде. Окрете се и сачека док му она приђе. Тада је узе за руку, која је дрхтала. — Шта ти је?...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Носили су свега један фењер пред својим колима. Нису ишли – ни кад одмакоше од Титела – као шајкашка, војена, рота, него, као кад се коло прекине, па се разиђе, са рогља.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Уз саму ограду очеве куће видех један љубавни пар и тргох се у исто време кад се и они одмакоше у страну. Не знам како изгледа срчана кап, али оно што сам тада доживео било је нешто слично.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Одједном потекоше једно другом, али се на вријеме одмакоше, једно надесно, друго налијево, не губећи у томе мјеру играња. Најзад, брзијем полукругом измијењаше мјеста.
То учини и Стијепо корачајући у поврат. Повукоше бакве. Јанко стаде на своју, Станоје на своју. Дјевери се одмакоше са стране. Стијепо викну: -Огањ! Двије пушке загрмјеше и Јанко паде наузнак.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Окрећу топ! Да ли је могуће... Коса нам се диже на глави. Један приђе седишту нишаџије. Остали се одмакоше. Увукли смо главе у рамена, стисли песнице и зубе, очекујући да се догоди нешто страшно што ни у крвавоме рату није
Тада припуцаше и наши прикривени митраљези. Кркљало је громовитом жестином... Непријатељски се строј расплину, неки одмакоше, други засташе, и наједном сви полегаше на отвореном простору. Равница је бректала од пушчане ватре.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— викну га кувар, сједајући у прочеље друге трпезе, те Бакоњу посади до себе, а она тројица ђачића мало се одмакоше. Бакоња приону својски. Јадник се не бјеше омрсио богзна откад, а још тога дана пјешачио четири часа.
Па онда побјесни, те се и фратри и слуге одмакоше. — Држи, Грго, држи! Букар вуче што игда може, тако да му је оглав длане прежуљио, па најзад потрча уза њ мало.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Кад се одмакоше подоста, Вујо га заустави. — Е, сад морамо да се подвојимо: ја ћу сад лево, долином и потесом, а ти хајде тако право,
Ћипико, Иво - Приповетке
Близу првих кућа срели се с комшијом Радом и с њиме се здравили. Летимице упиташе за своје и одмакоше журно, само да што пре стигну кући. Тако не приметише да је комшија био предљив и врцао с оно пар беседа.
Кад одмакоше од границе, породица, уморна од пута и узбуђења, сустаде; устави се да отпочине. Осјетише се сигурни између кланаца и
—Пијан је! — опази Цвета. —И ми се написмо...Пусти га ! —Цвијета! — окрете се Илија жени кад одмакоше неколико корачаја. —Што је? —Било па прошло, је ли? —Не спомињи ми већ! Чуваћу га се, очију ми, као налета!...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Као да одахну. — Но, извуче се... Замало да нам „прима марка“, Пера „Шефрек“, остане у рупи. Јахачи се одмакоше двадесетак метара и почеше прилазити. Сергије опруженим корбачем задржава остале.
Ћипико, Иво - Пауци
Цвијета не послуша, и тако прођоше два дана. Трећи дан бане у кућу Радивој. Нашао их је гдје ручају пуру; одмакоше се и дадоше му сточић да сједне до Цвијете. Смиљана пружи му кашику и вели: — Маши се!
— Јесте ли и ви од рубачине? — избаци смијућ' се. Младићи прогунђаше нешто кроза зубе и одмакоше се од њега. Поворка крену даље, а Иво је пратио погледом, слушајући дозиве и разговор порубаних људи.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— узвикну Јованче и задовољно пљесну рукама. — Хајде да је погледамо мало поиздаље. Изиђоше из Тепсије и одмакоше се од логора једно педесет корака. Гледана одатле, колиба је са- мо горњим дијелом вирила из удољине.
Заиста, овдје се лако може изгубити пут. Кренуше најприје насумце, између два најдебља стуба, а кад одмакоше десетак метара, с лијеве стране зачу се појачан шум воде. Јованче застаде. — Идемо тамо, шта велиш, мајсторе?