Матавуљ, Симо - УСКОК
— Ма ђе је та Лика? — пита Маркиша. — Ја мним ђе и Далмација! — објасни Перо Пуров. — Није! — одсјече Крцун. — Одмах иза дубровачког је далмација, ђе је ходио и стрико драго, кад’но наши пођоше с Русима на Корчулу!
Ту се Стијепо Мрков ухватио у коштац с њеким младим високим француским официром, који му одсјече два прста, а Стијепо њему главу... — А млад и згодан бјеше, те ми га је и данас жао — рече Ћоро без смијеха, искрено.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Најзад Јанко заскочи га и обрани по десној мишици. Рука клону Турчину, а онај пробурази га, па кад паде, једним махом одсјече му главу, пак се упути за дрво. „Понеси главу!“ викну неки.
Ћипико, Иво - Пауци
Крава је Илије Смиљанића, дао ми је на по. —А чији је во? —Петров, дао ми га на изор... и ради њега, вук га заклао, одсјече ми главу, а за ништа! Рубач нареди рондару да поведе краву. —Илијина је, вељу ти. —Не мари...
Па, разгледавши краву, вели: —Нема на њој никакве биљеге... —Нема, али има свједока... —Не ваља ти, — одсјече рубач уозбиљивши се— ја је гоним по закону, а ти ме тужи гдје хоћеш! Можеш, ако је твоја... Тражи путем закона.. .
Ево, натраг неколико дана, одсјече главу Радивоју, сину Војканову, што му пијан рече да му увијек по штогођ од наднице закида.
— Суд ми одсјече главу! — рече зажагреним очима онога дана кад из суда изиђе у чаршију и преко свога обичаја сврне у крчму.
— рече зажагреним очима онога дана кад из суда изиђе у чаршију и преко свога обичаја сврне у крчму. — Одсјече ми главу! А да би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто.
Суд ми, болан, одсјече главу, а да би зашто? ..... Нема од тога већ користи! — Закратко, до свете Кате, само неколико талијера да ми
поглед устави; и гледајући у паучини уловљене, поређане, бескрвне мухе, помисли: — Многи ли им је паук крв испио .... Одсјече ми главу! — шапне за се, сврнувши изненада поглед на господареву јаку, нарозану шију...
И све то није доста ... Одумио да одсјече главу мени и мојима! Али то би било прерано! — рече за се, уставивши се у ходу. — Прерано, да!..
А раздријемавши се посвема од ружнога сна и премишљајући, мало помало мисли долазе му разабраније, јасније: — Одсјече ми главу! — помисли и стресе се од боли.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Оде Туре на воду Марицу, а кад виђе рањена јунака, узе гледат сабљу оковану: ману њоме, одсјече му главу, скиде с њега дивно одијело, па он оде двору бијеломе.