Употреба речи огорчење у књижевним делима


Африка

да одбаци калпак, да се разголити, изложи кожу светлости звезда, месеца, па да се разуме откуд онолико несвесно огорчење код тропскога белца на велику небеску звезду од које у ствари све живи.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Провлачим се и врдам ко лисац око живице. — Брезобразлук, скрајњи брезобразлук! Џакан је показивао такво искрено огорчење да Милош више не издржа, него удари у смијех, постави се постранце према интенданту и упита, тобож озбиљно: — Ма

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

« — Овде је огорчење велико, и ако народ не добије задовољење — он тј. Жика не јамчи ни за шта. »Нема елбета, господине Пурко, лоша слуго

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Одавно је слутио да ће доћи. На путу из Крагујевца у Београд, који је прешао пешице, ни за тренутак није осетио огорчење, само бојазан која га је морила: шта ако је и Милош поверовао Вучићу па посумњао у њега?

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Причао ми је што се дешавало у мјесту послије мог одласка. — У прво вријеме страшно је било огорчење и повика на тебе. Нисам се усуђивао ни да те браним. Једини с ким сам могао да говорим о теби био је фра Анђело...

Петровић, Растко - АФРИКА

да одбаци калпак, да се разголити, изложи кожу светлости звезда, месеца, па да се разуме откуд онолико несвесно огорчење код тропскога белца на велику небеску звезду од које у ствари све живи.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Петар чатити — „читати, обично у цркви и при црквеном обреду“ чемер — жуч; отров; горчина, горак укус; огорчење, јад чивит — модра боја чован — чохан, од чохе — меке и чврсте вунене тканине Чок јаша падиш — Наш цар има још

Ћипико, Иво - Пауци

Изишавши из вароши на отворено поље, стадоше га салијетати свакојаке несређене мисли. У један мах долазило му огорчење и надало би му се смијати — тако тужно и смијешно причинила му се толико развикана опћинска сједница.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Ми нисмо издржали, дакле, такође нисмо издржали: грохот је распарао манастирску тишину. Његово огорчење је расло. Био је исмејан и поражен.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

И рука на трбуху је самопоуздање за тело чија је рука, а узнемиреност и срам и огорчење за тело на које је положена. Држиш ли дакле још увек да нема великих говорника - тела?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности