Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Кућа, као што је била споља чиста, така је била и изнутра: кујна лепо разним гвозденим и бакарним судовима окићена; у соби два, белим чаршавима застрта кревета, у зачељу једна офарбана клупа, а у среди собе астал...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Једна јој папуча спаде, при том, с ноге, и остаде крај Трифуна, крај троношца, а била је црвена, окићена дугмићима од сребра.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
преузета од одраслих, са друге јалово упињање да се тој фразеологији удахне душа; коначна слика: повенула парола окићена цветићима „лирске” довитљивости.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Та пуста је воља у Србиња. Једна мала долина се вије Кроз камење и кроз провалије, Травом, цвећем, жбуњем окићена, За песмице дивно угођена, И за врулу и за те славује, Ал' се јако сасвим друго чује.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
мисао такву не допуштам !... Знате ли ви... знате ли... о, па ви не знате, ви не видите!... узвикну он усред два окићена воћњака, опијен мирисом цвећа, присуством и сузама ове девојке, кршећи руке од муке што не уме или не сме јасније да
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
А над тобом се наткрилила зелена гора, окићена сивоплавим драгим камењем, које се не прелива, али ти је његова сива »маглица« дража и лепша од каменог блеска...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Оном другом руком држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и обучена као већ велика девојка. Цела коса била јој повезана, сви зулувчићи извучени око чела и ушију, а претрпана
трештала, као нека два црвена сташна ока, а између њих се лелујао венац од шимшира и великих белих ружа, којим је била окићена капија — њој цела кућа, нарочито због тога шимшира, као да замириса на нешто | покојно, мртвачко.
Сви хоће да виде да ли је заиста онако лепа, онако обучена и окићена како се мислило. И зато Софка, поред свега што је знала да не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и против
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Казаћу ти онда кад ти корјен са свим жилама спрема сунцу видим. 3 Питали љети гору: — Зашто плачеш кад си тако окићена? — Зато што знам да после љета долази зима. 2. О ЖИВОТИЊАМА 1 Питали вука: — Кад је највише зима?
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
али ђецу за ње удовољства? ал' обоје једно рад другога? Но времена питателница ми, окићена цвијетним временом, окруњена сунчаним зракама, али власе цвијетне плетући, бисерном их росом насипљући при игрању
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Између тих кула смештен је био портал, а пред овим уздизала су се, небу под облаке, два витка стуба, окићена заставама.
То је било углавном слика света раног Средњег века, окићена још безбројним појединостима. Тома Аквински бавио се у свом главном делу исхраном, њеним сваривањем и сном анђела.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
трештала као нека два црвена страшна ока, а између њих се лелујао венац од шишмира и великих белих ружа, којим је била окићена капија, - њој цела кућа, нарочито због тога шимшира, као да замириса на нешто покојно, мртвачко”.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
А преда ме ти изиђе, Окићена са бисери, Са бисери наше среће, Са три сина и две кћери. Ја вас спазих, па задрхта’, — Хтедох питат’, ал’ се
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У врачањима на крају вршидбе употребљава се, поред осталог, и »метла окићена цвећем« (ибид., СЕЗ, 83, 164) — свакако ради тога да се »овршено а невејано жито« заштити од нечастивих сила.
Ћипико, Иво - Пауци
Млађарија, мушка и женска, безбрижно корачаше, окићена мирисавим цвилећем и све жагорећи у јужњачкој шали. Они су свјетлији и стројнији.
Након мало времена диже се, упре очима у олтарну слику и гледаше је подуже у оној свечаној одори, озбиљна лица, окићена бијелом брадом. Чини јој се да је благосиља...
У пристаништу, испод начелникове куће, још врви свијет. Од вреве одвојила се гомила сељака окићена вином; на махове застане и запјева једну китицу пјесме, па даље креће. Опћински чауш, дуг, мршав, пушта ракете.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1888. ИЗ БЕЛЕЖНИКА 1. Слободна земљо, по којој се крећем, Славићу тебе увек, кô и сада, И твоја поља, окићена цвећем, Где пасу твоја свилоруна стада.
Кô кандило бледо пред господом света, Тако трепти светлост са чела му бледа... А далеко тамо, где се гора диже, Окићена цвећем, плавом небу ближе; Где заносно славуј о љубави збори; Где поточић тихо жубори, жубори, Сневајући рајске чари и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
чоха руменија, а на главе калпак и челенке, на јунаке меневиш-доламе, а на ноге ковче и чакшире, — нек су наша ђеца окићена, нек су наша ђеца ођевена са онијем рухом господскијем, да сватове моје зачините, да љепоте ни тог руха нема, да им
имаш девет павуновах, а за њима девет павуницах, и пред њима мудра видра шета, а за њима златоутва шкрипа, међу њима окићена куна, — то је твоја вјереница љуба: колико је б’јела и румена, када лије воду оли вино, види јој се проз грло