Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Око подне утиша се артиљеријска ватра. Лежао сам у рову. Сунце ме облива зрацима и као да ме нечије руке омађијавају. — А уз то си мамуран — додаје Мишић. — Човек је мамуран после пића. Него уморан. Преморен. И таман да заспим...