Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
викну Анђа и шчепа једну руку, која је залутала на њеним недрима. Зачу се мумлање. — Аха, орлушино матора, ти ли си! Ево ви и Танасија, девојке; пош'о тамо вама, па залут'о... Осу се смеј и жагор.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Сад у небо, а сад надоле! (Гледајући, врат сам ушинô, И срце ме, због змије, заболе.) О, страшна орлушино! Где ли је само ишчачка? Шта је: смук или поскок? Сунце кад зађе, играчка Послужиће му за оброк.