Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад она тако умре, Соломун јој осијече мали прст у руке да види је ли заиста умрла, а кад виде да жена не осјећа ништа него да је мртва, онда је закопа.
Цар с голом сабљом у рукама отвори врата и пође к Премудром Соломуну да му осијече главу. Соломун је мирно и без страха сједио на јастуку, па кад види овога ће иде к њему са сабљом, а он се насмије.
— А шта то држиш у руци? — запита га за свиралу. — Ево свирала, зар си ћорав! — осијече се војник. — Дај мени и ја ћу свирјети — рече непознати.
на сокаку пијана, и стане га карати што је толико благо попио и до такога срамотног стања дотјерао; но он се окорно осијече на цара, говорећи му: — Што је теби стало што ја пијем?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ ВИИИ. СЛОВО ИЖЕ, АЛИ СИРЦА НИЖЕ. Записао калуђер на сирцу (ђе се реже) иже (и): да би познао, ако ђак осијече мало од сирца.
Кад калуђер изиђе из собе, онда ђак узме сирац, да осијече мало, а кад види на сирцу иже, онда осијече повелику кришку, па запише опет онако иже, као што је и било.
Кад калуђер изиђе из собе, онда ђак узме сирац, да осијече мало, а кад види на сирцу иже, онда осијече повелику кришку, па запише опет онако иже, као што је и било.
Кад шћер ово дочује, узме очину сабљу те сама себе лијеву руку осијече, а десну у огњу изгори. У јутру слуге приправљају свадбу, а један од њих докаже цару како му је видио шћер без рука.
стане скакати око дивљана тамо амо да га не дохвати, у то падне му на ум бритвица коју је при себи имао, извади је и осијече они прст што му при штапу пријенуо био и утече. Онда се | почне дивљану ругати и смијати ћерајући пред собом стоку.
Кад она тако умре, Соломун јој осијече мали прст у руке да види јели заиста умрла, и кад види да жена не осјећа ништа него да је мртва, онда је закопа.
” Цар с голом сабљом у рукама отвори врата, и пође к Премудроме Соломуну да му осијече главу. Соломун је мирно и без страха сједио на јастуку, па кад види овога ђе иде к њему са сабљом, а он се насмије.
26. СЛОВО ИЖЕ, АЛИ СИРЦА НИЖЕ. Записао калуђер на сирцу (ђе се реже) иже (и), да би познао, ако ђак осијече мало од сирца.
Кад калуђер изиђе из собе, онда ђак узме сирац, да осијече мало, а кад види на сирцу иже, онда осијече повелику кришку, па запише опет онако иже, као што је и било.
Кад калуђер изиђе из собе, онда ђак узме сирац, да осијече мало, а кад види на сирцу иже, онда осијече повелику кришку, па запише опет онако иже, као што је и било.
на сокаку пијана, и стане га карати, Што је толико благо пропио и до такога срамотног стања дотјерао; но он се окорно осијече на цара, говорећи му: „Што је теби стало, што ја пијем?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— пак се опет обрну и стаде дозивати возаре. Бакоња бризну у плач... Ја... ја... ја... — Шта: ја... ја... ја...!? — осијече се дујо. — Светога ми Фране, великога ми светога Фране, фалиш ли мало што...
И ви сте поштени кршћани!... — Полако, ти мали! — осијече се на њ млинар. — Ниси ти још стâ да заповидаш и да бректиш, него ајде за својим послом!...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад она тако умре, Соломун јој осијече мали прст у руке да види је ли заиста умрла, и кад види да жена не осјећа ништа него да је мртва, онда је закопа.
Цар с голом сабљом у рукама отвори врата и пође к Премудроме Соломуну да му осијече главу. Соломун је мирно и без страха сједио на јастуку, па кад види овога ђе иде к њему са сабљом, а он се насмије.
Но он се окорно осијече на цара, говорећи му: — Што је теби стало што ја пијем? Ако пијем, за своје новце пијем; а ти ако мислиш да ја немам
СЛОВО ИЖЕ, АЛИ СИРЦА НИЖЕ Записао калуђер на сирцу (ђе се реже) иже (и), да би познао ако ђак осијече масло од сирца.
Кад калуђер изиђе из собе, онда ђак узме сирац да осијече мало, а кад види на сирцу иже, онда осијече повелику кришку, па запише опет онако иже као што је и било.
Кад калуђер изиђе из собе, онда ђак узме сирац да осијече мало, а кад види на сирцу иже, онда осијече повелику кришку, па запише опет онако иже као што је и било.
На то се присутне дјевојке грохотом насмију, а баба се осијече на њих: — А што се ви, дјевојчуре, смијете? Што је заповијед — заповијед је, мора се послушати.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
смрти остане болестан; кад се ко боји да није сјеновито оно дрво које је посјекао, ваља да на пању његову живој кокоши осијече главу оном сјекиром којом је дрво сјекао, па му неће ништа бити, ако би дрво и било сјеновито«.
Ћипико, Иво - Пауци
—Машо! —Раде! —Опет се састасмо .. . —Па да, кад се тражимо! — осијече жена. —Биће да је тако... Жедна си ... —Пићу из твоје руке, да и нијесам. —Дражиш ме?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Па повади Краљевићу Марко, па повади сабљу од појаса, и он дође до коња Шарина, сабљом Шарцу осијече главу: да му Шарац Турком не допадне, да Турцима не чини измета, да не носи воде и ђугума; а кад Марко посијече
Паде Грче у зелену траву, Грче паде, а Новак допаде, те Гркову осијече главу, па отиде у гору зелену; тражи Новак по гори дружину.
Зар ти мало ћара по крајинам’, но т’ донесе ђаво у планину?“ Па се хајдук на ноге подиже, те Зукану осијече главу; а повикну редом на дружину, те по гори повјешаше Турке; узеше им рухо и оружје, па весели на кулу одоше, те
паде, пушци огањ даде, те погоди Перовић-Батрића посред паса, укиде га с гласа, мртав паде у траву зелену; а Осман му осијече главу. Глас допаде у село Заљути, милу бабу Перовић-Батрића.
ријеч бесједио: „Ој Турчине, Ћоровић-Османе, мој је Батрић на откупе био, ти га не шће пустит на откупе, но му русу осијече главу!“ Па повади ножа од појаса, те он турску осијече главу; узе њему главу и оружје и његова коња големога.
“ Па повади ножа од појаса, те он турску осијече главу; узе њему главу и оружје и његова коња големога. За здраво се натраг повратише; док дођоше ломној Гори Црној, у
се Туре на кошуљу, те Вуксану попустило руке; не шће Вуксан свлачит одијела, од џелата сабљу уграбио, њом му русу осијече главу, па побјеже преко Скадра града.
га тридест Малисора, одиста га уватити ћаху, ал’ се Вуксан ватат не даваше, но се ману десно и лијево, свијем турске осијече главе, па он бјега с главом без обзира.