Не постоји пример употребе речи osluskivase
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Страх неки обујми Ивана. И само ово време ули му неку страшну слутњу у душу. Он ходаше гологлав испред куће и ослушкиваше. Од сваког шушња би пренуо и ослушкивао... Али нигде никога. — Та, ја сам крив, ја, коњ матори!
Наједанпут чуше се пушке у даљини... Станко, седећи пред вајатом, ослушкиваше... — И... баш данас! — шапуташе он. — Данас се то мораде догодити!... Кад ће нама, јадницима, сванути?...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
А у звонари забруја и потмуло, те као оштар нож прободе тај глас груди Маркове. Он ослушкиваше још, не верујући ни своме слуху. Све му се чини да »пето« сад друкчије бруји, некако сасвим друкчије.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
И једни и други вичу из гласа. Ова вика поможе бегунцима. Пантовац једнако ослушкиваше и одмераваше ухом докле се потера растегла, па, кад опази да сва вика све више остаје иза њих, засијаше му очи
Ћипико, Иво - Приповетке
Антица те звукове толико пута ослушкиваше, па и сада, из навике, устави се испод једнога да одахне. — Што си се сневеселила?
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Поп ослушкиваше како се врста плотун за плотуном, најпре по пограничним селима његова Колашина према Дреници, а затим све дубље ка Митр
Ћипико, Иво - Пауци
Кад стиже к првим кужама, заустави се. Загледа у свјетлост што још тињаше у најгорњој кући поврх цркве, и ослушкиваше дрски лавеж љуте пашчади и пањкање мазгиних звонаца.
Живци му се упокојише, обишао га млаз силна ганућа. Он осјети у себи задах васељене, из које је и он никнуо и ослушкиваше шапат њених бића...
У Ивиној души одбијаху се осјетљиво те промјене; младић их је осјећао и пратио погледом, па, ганут, ослушкиваше шапат и дрхтаје мора што му се ритмички јављаху у души.
Пошто ослушкиваше неколико времена монотоно падање и одмјерено ударање јачих капи што се с крова спуштаху, науми да чита. Но тога часа
По подне стајао је налакћен на прозору и гледао у кишу. Бијаше се подао нехају. Ослушкиваше падање капаља са крова и шуштање лишћа на оближњем дрвећу. Није му било мрско ни досадно.
У ишчекивању наименовања подаваше се животу у природи, посматраше море, смирај дана и ослушкиваше пиркање и хуку вјетра. Али на махове осјетио би у себи потајну трзавицу и немир, јављало се нешто у њему што хтједе да