Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Стари бегунац, кад није могао у својој домовини наћи мира љубљеној сапутници мучнога живота, довео је у нову отаџбину, да јој кости од немачкога гажења сахрани..
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Заставу у срамни злочин замочену; Слободу у сенци туђих бајонета; Отаџбину целу у пљачци и плену; У крвавој руци где је причест света. Презри љубав подлих и братство убица.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И још нешто: као и отаџбину и мајку, човек се боји да је не изгуби, јер зна да би је тек после волео. Дакле не волим нити могу да волим, јер љубав
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Одлажење у Америку расте, али се већина враћају у отаџбину. Услед свега овога распадање је захватило и црногорска племена.
владавину која их је сатирала, напуштали су завичај не обазирући се на материјалне интересе, да потраже гостољубивију отаџбину. Тако су показали најлепше особине свога карактера: жилавост у борби, упорност у опасностима и дубоку веру у будућност.
университета, ставио себи у задатак да одржава родољубље код српских исељеника који се нису одрекли повратка у отаџбину. Словеначки или алпијски варијетет Загребачко-загорска хрватско-словеначка група.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
налази се у Бечу. Без сталних средстава, живећи тешко у туђини, реши се да се врати у Србију. Средином 1820. дође у отаџбину, у Крагујевац, али непросвећена околина кнеза Милоша није трпела образована и просвећена човека, и он, у рђавим
узор стари француски часопис Ревуе дес деуx мондеѕ, новчано потпомогнут од кнеза Милана Обреновића, покренуо је 1875. Отаџбину. Он је прикупио око себе добре сараднике, прва имена у ондашњој српској књижевности, Ђуру Јакшића, Стјепана М.
Лазаревића и Војислава Ј. Илића. Осамдесетих година у Отаџбину се више но раније обраћа пажња на науку, нарочито на националне науке, српску историју, историју српске књижевности,
Тај утицај почео се осећати у Србији још око 1848, када се у отаџбину вратила прва генерација домаћих синова школованих у Француској, оних које су звали »Паризлије«, и који су почели
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Јесам ли заћорена у неког или нешто? Најзад, да видимо, Анчи, рекох сама себи, где је тај списак инвентара? Најпре, у отаџбину? Бих ли погинула за њу, ако затреба, као што лепо пише у читанкама? Нисам нешто сигурна.
Ипак, они су ми фамилија, а човек, као што је познато не бира своју фамилију, ако схватате шта оћу да кажем? Ни отаџбину, исто тако! У томе је штос. Ни она њега, то јест, и обратно! А да ли сам заљубљена, баш онако, мислим?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
И још више... хоће да нам пороби Отаџбину... Бранићемо се до последњег човека. Јесте ли разумели? — Разумели смо! — грмнуше једногласно војници.
Хоће... хоће... и они иду за гласним молитвама свештеника, понављају његове речи и заветују се да ће бранити крала, отаџбину и цео народ. — Благословеније Господње на вас... и во вјеки вјеков. Амин. Као да ишчезну оно колебљиво стање...
Приклештени између Саве и непријатељских ровова, рањеници поседали на обалу и тужно гледају своју отаџбину. Неки се и крећу...
Војници мрским очима гледају оне плаве униформе... Али они су закрилили отаџбину својим грудима и омеђили је мртвим телима својих другова.
Био је замишљен, и кришом је уздисао. Да ли је то била туга што је непријатељ почео да осваја отаџбину, или жалост за оним младим људима који се можда неће никад више вратити, или бол и стрепња за сином...
са деловима тела, бацали у општу рупу, над којом је ударен крст, где би писало: војници те и те чете, погинули за отаџбину. Једнога дана, била је киша, она ситна, јесења, и вода се млитаво истезала из облака као растегљиво уље.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
рад, на Косову, јако поштовао, био је дотерао дотле, да је за поезију сматрао и то кад каже: да ће и он дати живот за отаџбину, неозарен сјајем старих, феудалних, витезова, али свестан онога шта даје и зашто га даје. Као да плаћа порез.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
да се и у будуће не би дешавале овакве немиле појаве, које могу бити од врло крупних злих последица по нашу милу отаџбину, то вам наређујем да силом власти заштитите реч гнев, коју су тако унаказили, и да строго по закону казните сваког
— Па о томе се пише по новинама већ три дана. Наш велики државник и дипломата који има великих и огромних заслуга за отаџбину, а и пресудни утицај на спољну и унутрашњу политику наше земље, имао је јаку кијавицу, која је излечена милошћу божјом
је у једној земљи власт објавила незадовољном народу да ће се у земљи појавити велики Гениј, управ Месија, који ће отаџбину спасти од дугова, рђаве управе и сваког зла и беде, па ће народ повести болим путем, срећнијој будућности.
— рекох још више изненађен и збуњен одговором. И, заиста, посланици су показали да умеју ценити своју отаџбину, јер за њу жртвоваше и свој лични понос и образ.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Треба се кроз ову масу пробити! МИЛЕ: Ја с човеком стојим овако! Ишли смо зајдно у занатлинску, шапто сам му „Отаџбину” од Ђуре Јакшића! „И овај камен земље Србије...” ЈАГОДА: Пусти сад тај камен, оћу да прођем!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Код њега остадох три године, до његове смрти, а онда се вратих у отаџбину. „Од њега сам врло много научио. Он ме поучаваше прво у хронологији.
Ожалошћен, обесхрабрен, презирући самог себе, пође право Пропилејама да онде сиђе са Акрополе и врати се у своју отаџбину.
Он их је познавао све, не само по имену, већ је знао и њихову отаџбину, њихов рад и живот. У овом кругу беше царство Александрово, заиста, потпуно и достојно заступљено.
такво обавештење, али то чиним по наређењу учених људи који се за ваш рад живо интересују и који би хтели да и вашу отаџбину обавесте о њему“. „Радо бих се одазвао вашој жељи али се бојим да ћу вас својим причањем уморити“.
Оставих своју отаџбину, одрекох се сјајне каријере коју ми је широм отворила благонаклоност великога цара и дођох у тескобу овог манастира“.
те зграде и кад поче да их слаже један на други и да их међусобно повезује, мораде се, 1504 године, вратити у своју отаџбину.
После скоро осмогодишњег боравка у Италији, прекинутог на кратко време два пута, Коперник се врати у своју отаџбину. Од године 1505 па до 1512 бавио се на бискупском двору свога ујака, да би после његове смрти остатак живота провео у
тужиоц обасу оптужене најгорим погрдама, назва их вампирима и проузроковачима свих невоља и зала која се сручише на отаџбину.
сам наишао у Пацифику и Индиском Океану, а којим сам се позабавио и решио га већ на путу па га одмах по повратку у отаџбину објавио у свом дневнику пута, односио се на постанак и изградњу прстенастих коралних острва, тако званих атола“.
или је друго што било томе узрок, тек ја не бејах више способан за већа путовања, већ сам, кад се вратих у своју отаџбину, стално побољевао, а могао се посветити свом послу само уз краће, а боме и подуже, прекиде рада“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Ене сад, ја претерујем? Е, дед’ покажи ми како претерујем? И како може бити задовољан неко који је изгубио Отаџбину, који нема појма кад ће се у њу вратити и да ли ће икад видети своју кућу?
— Слушај, ти само тако говориш, а ту отаџбину ти волиш више него и ја и многи други, то сви знамо. — Није истина. Ја је не волим као ови овде око нас.
Са убризганим патриотизмом и створеном љубављу за велику отаџбину, она је постала уједињена и срећна. — Уједињена да, али срећна — то је питање.
Ето помоћу таквих средстава принуђавају нас да дајемо животе за отаџбину и објашњавају нам да то треба да чинимо, јер смо се у њој родили. — Али.. ако те чују... — Нека ме чују.
Отаџбина је и Правда, и Управа, и Слобода и Сигурност и Благодет. И Правда. А је ли правда кад се за ту отаџбину једни исти крваве неколико ратова, док други исте те ратове искоришћују?
голом руком, он долази к себи, захваљује јој и понова јеца страшне оптужбе противу бедне деце што су заборавила на отаџбину. — Јест, јадни старац би свиснуо од мојих речи, зацело. Али ја га разумем.
Колико јуче сазнао сам о својој несрећи, која је скоро сасвим уништила разлог моје радости и наде за повратак у отаџбину.
за кога је увек, и кад би се његово име пред њим споменуло, говорио да је то човек такве врсте који се за мајку отаџбину никад ни огребао није, а камоли за њу у коме јачем и опаснијем смислу жртвовао.
— Јест, на колена, недостојни! — грми Икета. — Ви што нисте у стању ни да се огребете за мајку отаџбину. На фронт! Тамо на фронт, бедници, гадови, издајници!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Време кобног страха, невидљивих рака, Аветиња коло отаџбину нашло. И док иду споро неизвесни дани, Напрегнуте пажње сваки очекује, Како се привлачи њему гост незвани, И како га
Роб ако постах. Али нећу крити У страној земљи изгнаник сташно је бити. Оставих, дакле, свој кућни праг И отаџбину: најљуће ране. Некако пренех свој живот наг И наду на зору да опет сване.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
- Уосталом, данас смо сви једнаки. Бранимо отаџбину. Погледао сам га у врат, и паде ми у очи велики ожиљак. Зар му није доста — сену ми кроз главу.
Не!... Није истина! Они извршавају само свесно и савесно примљену обавезу да бране своју заједницу, своју отаџбину. Ван тога, они не желе да се туку ни с ким. Код многих, овај појам није јасно изражен.
Сад је прошло десет часова. Налазио сам се тада у положају дављеника који се и за сламку хвата... Па ја сам изгубио отаџбину, породицу... Отржу ме сада од девојке коју волим и терају ме силом на бојиште да погинем... Аман, људи!...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
ЈАЗАВАЦ ПРЕД СУДОМ Ко искрено и страсно љуби Истину, Слободу и Отаџбину, слободан је и неустрашив као Бог, а презрен и гладан као пас. П. Кочић Чиста, свијетла судница.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
А време пролази и сваки је тренутак изгубљен за отаџбину. XИВ АЛЕКСА, ПРЕЂАШЊИ ЈЕРОТИЈЕ, ВИЋА, МИЛИСАВ (једновремено кад Алекса уђе): Шта је? АЛЕКСА (поверљиво): Ту је!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
За све што беше лепо, За отаџбину, љубав, и младог друга свог, Спокојство и дане своје ја сам жртвовô слепо, И силе духа мог.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
доглед на Саву и Дунав, видим како се велики део српског народа, вођен својим патријархом Чарнојевићем, сели у нову отаџбину.
Упознавши се са том чињеницом, могао је Талес, када се вратио у своју отаџбину да унапред претскаже то ново помрачење. Оно се за време битке на Халису, где су се бориле војске Међана и Лиђана, које
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ми Јевреји, тако бар ја мислим, откако смо напустили отаџбину и расејали се, најбоље смо се осећали, управо једино добро смо се осећали међу Шпанцима.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
гусани и тако испребијали и раскрвавили нашега плована да се овај са пола репа и полуголе главе једва жив вратио у отаџбину. Министар војни је предлагао да огласимо суседима рат и то сутра, у четвртак после подне.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Тешка времена су настала за нашу земљу. Непријатељ је навалио са свих страна да пороби нашу лепу отаџбину. Привремено је узео један део земље, али име Србиново никад неће уништити.
Ви сте достојни синови ваших прадедова и досад сте служили верно краља и отаџбину... Ми вам одајемо хвалу, а и будућа поколења биће вам захвална за све жртве... Јунаци... Не клоните духом...
Али мисли су њихове чврсто спојене за село, околину, и никако не досежу изван граница домовине. А отаџбину су сада изгубили, са њом и огњиште своје. Земља се брани са кућног прага.
„Збор... Збор!“ — чули се повици. Али људи су били још на прекретници. Отаџбину су изгубили. У туђој су земљи. Оне планине, као огромни џинови према звезданом небу, чекају неме и хладне...
Покрај пута виђамо свеже хумке. На једној је само писало: „Српски војник, умро за отаџбину“. — Из дана у дан топимо се — проговори потпоручник Драгиша.
Наши су закорачили у своју земљу. Пут за отаџбину био је отворен. Вест се муњевитом брзином пренела целим фронтом. На секцијама тражили смо тај Кајмакчалан и његову
Заиста, били смо понесени дечачким идеализмом. Пуни срца, пуни маште, пуни идеала за браћу, за другове, отаџбину... човечанство. Били смо стално раздрагани, увек распевани, као птице раскликтани.
Можда ти све ово изгледа чудно. Али разумеј и опрости, друже. Сутра полазимо у отаџбину. Починемо давно очекивану офанзиву.