Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— додаде један. — Баш онда на Врх Превоја потукотше се... Ломи се, ломи, ломи... рекао бих, све ће у содом! Док се отиште она сила планином. Ишли су сутрадан људи те гледали... Све грмље поизваљивано... — Ојађено се бију те хале пред тучом.
У хитњи и забуни закачи Радојка, на пакост, оно буре, те се отиште низа страну, тутњећи и ударајући ђа о дрво ђа о камен. — Их, шта учини, болан! — рече Ћебо. — Избуди чељад!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Капетан скочи; сабља му се отиште н са звекетом лупи о земљу. И Благоје се трже: — Нећеш, бре! — рече он и као да поново повуче уздице и поново заспа.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Ал' слуга заче, јер већ знаде како, Па кликну, спусти, задркта и сави, Па лати, диже, отиште и зави, Па избу, кућу, та песма затресе, Из куће јоште далеко оте се.
с' сунце да јој опет грану, Па око врата лати га белога, Па љуби, грли суђеника свога, Из ока још јој суза се отиште, Што јад јој дотле у срдашцу стиште.
Таком шупље испод неба, А баштина бољем треба!'“ 54. „Ал' ни ово моје драго Од менека не отиште: 'Шта је отац, шта је благо? Тебе моје срце иште. Ил' ћу тебе, ил' никако, А слатко је и овако.'“ 55.
„Молим, госпо, тако нете!“ Али госпа и на силу Ћаше ћерци и полете: Двапута се гњевна стиште, Двапута је он отиште. 127. Сада теке госпа севну, Подбочи се, јао, брате! Кад опружи језу гњевну: „Па ви мени, ви не дате?
потеру за њом поше, Ма бијау среће лоше, Преметнуше долу, гору, И сиђоше доле к мору, Ма с' од брега ту никака Не отиште лађа лака. Свак би радо казат тео Ма нико је ни назрео. И нојца се већ примаче, И свак у дом свој замаче.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Не бригај... Трчи! одговори му Стојан, млатајући рукама уплашено. Гојко ободе коња и кад пролете кроз вратнице и отиште се низ сокаке, осети само како му ветар шиба и фијуче поред ушију... Шта је ово... зашто он иде ?...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ђакон скиде капу, прочеша се по глави, затабања ногама, напући уста, па уздахнувши дубоко отиште се и он к њима. Тамо затече овај разговор: „Знао сам ја, знао брата ти Радоја.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЈЕЛИСАВЕТА: И није — и мило ми је. То значи: и жао ми је Што те онако црна судбина Из Венеције злобно отиште. ЛЕОНАРДО: Можда и тако мислим. Али се данас чисто радујем Што бољу срећу ниси имала.
— Господе!... И ти, госпођо, мајко његова! Шта сам згрешила те ме отиште Из раја мог — из Венеције?... Ах, Ђурђе!... Ђурђе!...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Па одатле отиште дората и оћера пољем пред сватов’ма. Здраво дошла у Пролог планину, на бусију прву ударила, на бусију Куне Хасан-аге; г
Пак одатле отиште дората док на другу удари бусију, на бусију Шарац-Махмут-аге; пред Марију испадоше Турци, па говори Шарац Махмут-ага: „
И одатле отиште дората, здраво прође све бусије редом, оде право у кршне Котаре. А кад дође млада у Котаре ка бијелој кули Смиљанића, у
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ето ти једанпут, несрећом, случи се цару преко мора ити, а он се не згоди онде. Галија се отиште, он после стиже. Рика и рика да се врате по њега узети к себи.
Не даде ми улести. И опет се покусих ући, и далеко од оних врата нешто кано ветар отиште ме и самосама остах стојећи ми у женској припрати.