Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
вранчића, Срдит био, срдито удрио, Срдито му коњиц захватио — Сви за њиме — коњи се слегоше, Па за собом поље отискоше, Сунце зађе — ноћ је — свуда тавно, Догорели огњи већ одавно, Коњи пасу, ма јунаци пали, Крај пушака тананих
“ Момци поју, коњи се слегоше, Па за собом поље отискоше; С обе стране горе и брдине, Они језде путем по средине. Гора њима жубором се диви, Тице поју: „Да сте нама живи!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Најзад стигоше к мору, које он дотле не бјеше гледао. Ту се отискоше у великим лађама. Једрили су дуго; таласи, као гладна звјерад, јуришаху на бродове.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Јево пуно наши! — рече Бакоња престрављен, и прије него што је могао примити стричеву наредбу, Зврљевљани га отискоше, па с неописаном грајом сјатише се око фра-Брне, те му љубе руке и коноп.