Употреба речи отплаче у књижевним делима


Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

од подводна врбика уз голе њиве, а лампа се још не пали, моја стрина, црноока Личанка, стигне закратко, кришом, и да отплаче нагнута гдјегод у ћошку над каквим послом.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

од подводна врбика уз голе њиве а лампа се још не пали, моја стрина, црнокоса Личанка, стигне закратко, кришом, и да отплаче нагнута гдјегод у ћошку над каквим послом. Зашто плаче? Све да и хоће, она вам то, можда, не би ни знала да одговори.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

њега што је баш за Божић дошао кући, и ових неколико година како не долази сваки јој је Божић тужан; свако Бадње вече отплаче: он је у туђини, далеко, никога свог нема. Ти Французи, сигурно немају... — Имају.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Док је Кода причала последњу причу, Сока се неколико пута хватала ручицама за своју лепу главу. Јана, кад отплаче, слуша даље увек оборених очију.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности