Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
од подводна врбика уз голе њиве, а лампа се још не пали, моја стрина, црноока Личанка, стигне закратко, кришом, и да отплаче нагнута гдјегод у ћошку над каквим послом.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
од подводна врбика уз голе њиве а лампа се још не пали, моја стрина, црнокоса Личанка, стигне закратко, кришом, и да отплаче нагнута гдјегод у ћошку над каквим послом. Зашто плаче? Све да и хоће, она вам то, можда, не би ни знала да одговори.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
њега што је баш за Божић дошао кући, и ових неколико година како не долази сваки јој је Божић тужан; свако Бадње вече отплаче: он је у туђини, далеко, никога свог нема. Ти Французи, сигурно немају... — Имају.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Док је Кода причала последњу причу, Сока се неколико пута хватала ручицама за своју лепу главу. Јана, кад отплаче, слуша даље увек оборених очију.