Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Чича Ненад прича да је још уз Кочину крајину долазило чак отуд из Анадолије репатих људи. Кевћу, вели, као пашчад. Може бити, ово је њихово штене, па заврљало чак амо. — Јао мени, кукавици! Шта ћу са оним човеком сад?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Што нам пашче на пут стаје, Што ли на нас режи, лаје? Јуриш, брате, сеци, туци — Бесна пашчад, исти вуци — Јуриш, јуриш на злотворе, Да ти име не оборе!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' кад је зверски разабрала смер што старчева јој дава понуда, одуста зазор, страшчад посукта кô добра пашчад на голему звер. „Будало стара, кукавицо сив! Самсона — ја — да издам — оманом?! Шта мислиш, деде, ко ти је тај див?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Иду тако, а пашчад залајаше. »Као цигани !« рече отац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« одговори мати, стежући њену
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Вуци су ти љуто погладњели; нек ти сине сабља дамаскија, да не лају пашчад на Пророка! СВАТ ЦРНОГОРАЦ Ђе си, Марко, нагнута делијо? Иако си турска придворица, ал' си опет наша перјаница.
Мрзни су ми они него Турци, а ни мислим за њих ни за Турке. Бадава се инате с Турцима кад им лижу, кâ пашчад, сахане! БОГДАН ЂУРАШКОВИЋ Они шћаху све онако појат, но им не да подмукла лисица. Видите ли онога кадије?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
да се јунаштву научио од паса и од ђеце: како једно псето макар било највеће и најјаче побјегне, онда сва остала пашчад и најмања и најслабија трче за њим; тако исто и дијете кад побјегне, ђеца трче за њим.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Извадим из кубуре мој револвер и узмем га у руку. Нећемо, мислим се, бити убијени као пашчад. Идемо даље и ћутимо. Несумњиво је да нас, Арнаути свакога тренутка могу убити.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
да се јунаштву научио од паса и од ђеце: како једно псето, макар било највеће и најјаче, побјегне, онда сва остала пашчад, и најмања и најслабија, трче за њим; тако исто и дијете кад побјегне, ђеца трче за њим.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Осећали су се превареним и пониженим. Зар ти крволочни ништаци, што се као побеснела пашчад острвљују на њихове животе, заслужују исту ону самилост и брижност као они, честити људи и добри хришћани?