Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Не знам! — одговори младић, а капетан, истресајући пепео из луле, рече за себе: — Јогунасто пашче!... Али ће признати, хоће!... У моме подруму многе су тајне изишле на видело, и његова ће!...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
39 Магарац и његов господар Магарац гледаше с завидљивим очима да његов господар толико миловаше једно своје мало пашче, мислећи у себи: „Ја се толико мучим, воду и дрва носећи, пак једва толико ми дајy јести да од глади не погинем; а она
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Па још пас пита где ми је жена?... Пре десет дана један гола уби дете у Клењу — па ником ништа!... Влашко пашче убијено, ко ти о томе води рачуна?
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(Вук, бр. 4899) — Од добре сорте се и пашче тражи. (Б., 1889, књ. 5, стр. 249) — Прометну се враг у шејтана (из рђава рода може бити само рђав човјек). (Љ. М.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
кувар, почну нередовно да их поје и хране, остављају их беспослене и - мало-помало - ево видиш, проскитало се нечије пашче и сељаци га каменом гоне из свога дворишта.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
су му зборили другари, Да се прође, да двора не пŷсти: „А ето се за Милуна чуло Да је близу негдје са дружином, А пашче је, а згода би била —.“ „Та не смије, жалосна му мајка!
— Јуриш, Србе, кô некада, Јуриш, јуриш на њ и сада! Што нам пашче на пут стаје, Што ли на нас режи, лаје? Јуриш, брате, сеци, туци — Бесна пашчад, исти вуци — Јуриш, јуриш на
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ту ћеш видјети човјека главоњу с раширеним рукама као да баш тебе чека у загрљај, па четвероного живинче (коњче ли је, пашче ли је, канда није зец?!), па једнога који јаше, безбели на парипу.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
возаху по мору бродове; ту их летње горијаше сунце и дављаху кише и времена, не могаху из везе шенути, Но, кâ пашче кад га за тор свежеш, ту чамају и дневи и ноћи.
Коњ хоћаше у њима цркнути, човјек пашче ту свезат не шћаше, а камоли чојка несретњега; они људе све тамо везаху и дављаху у мрачним избама.
Како мòга вјероват Турцима, тере им се на вјеру опушта? ВУК ТОМАНОВИЋ Вјеран бјеше јунак мимо људе, па га оно пашче Ћоровића избезуми некако на братску, те срамотно, црн му образ био! СЕРДАР ЈАНКО Је ли му се кућа ископала?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— обрте се оп Новици, који полако иђаше за њим. — Шта велиш за ово? — А да што ћу ти рећ’, болан, но да утучеш пашче, нека они други узму памет у главу. — Ако ли се они још више наљуте за то ? — Не смију, богме! Свакому је танак врат.
Ћипико, Иво - Приповетке
А граја, покличи чују се све јаче и јаче: — Убиј пашче! Држ' га! Убиј! Стара Стана моли и заклиње светину живим богом да их пусте: — Данас је дан проштења, — вели, — Он је
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
БОШКО: Та што га гледаш, тог клеветника? КАТУНОВИЋ: Убиј ме ти! Та теби, пашче, то и приличи, Да рањенике сечеш, старце немоћне, А не јунаке — ту ти смрди бој; С убојником си бабији сој.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
! Е, е,! — стаде се пакосно кесерити. — Да је ово отров, налио би' Му и десет вилџана, ане један — нек цркне пашче!. . .
Сав сијед, преко педесет година. Мијења глас. Умије заплакати као мало дијете, залајати као пашче, а закукуријекати као пијетао.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Баба је у брдинама и долинама набрала »Костолома, вратолома, Приставила у лончиће: Лончић крчи, момак трчи Кано пашче преко башче«.
Ћипико, Иво - Пауци
— Лако је за њ! — јави се с посмјехом навдар. — Да би онако за те! —Је, труди горе од мене, и отац гладан му ка пашче, — одазва се Цирило. — А ча му корист да јема? Ете, и данас је доша на радњу да сиромаху из грла однесе надницу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
у кнежини нађе, топузом му ребра испребија; а кад Турчин стане умирати, а он виче на своје хајдуке: „Море, слуге, тамо пашче бац'те ђе му гавран кости наћи неће!
у кнежини нађе, топузом му ребра испребија, а кад Турчин стане умирати, а он виче на своје хајдуке: „Море, слуге, тамо пашче бац’те ђе му гавран кости наћи неће!