Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
) да примети, а гђа Сида је била пажљива, врло хаглих и врло чисменка. — Проклете муве! — рече као више за себе гђа Сида, — зато ја увек кажем да је боља зима.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
колико су ови динарски досељеници одани православној вери и колика би погрешка била дирати у њихову веру, била је пажљива и заштићавала их је од покушаја обраћања (у католичку веру) који су ретко успевали.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
) ИИИ ПРЕЂАШЊИ, без АНЕ РИНА: Ето, је л' тако? НОВАКОВИЋ (љуби је): Како си ти пажљива и одлучна! РИНА: Него! Зар да дозволим једна ситница да ми мути срећу?
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Деци се прво постави да једу, јер се зна да деца пре гладне, а и раније легну да спавају. Мајка је нарочито нежна и пажљива према деци, док отац често прикрива своју љубав и нежност, нарочито према малој деци.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Јаше малишан весела срца у седлу дрвењаку, пажљива Борка копитом кврцка каменом стазом у мраку. Одједном ноћни проломи мук вијање страшно — вук!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Шта је, господине, је ли опасно ? запита она, гледајући уплашено. — Врло озбиљна болест, госпођо. Треба му пажљива женска нега... Може бити свашта... одговори лекар и пође. — Како... неће ваљда умрети!?...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
да речем, да ја правим изузетак од осталих, али не, брате, већ све на длаку радим што и други, а понашања сам тако пажљива да ми нема равна.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Колико су ти српски сељаци јадни, још више су самоуверени. Она је према њему добра, пажљива, али шта може? Мора да се поздрави са оцем, рече. Симка му поверљиво шапну да је он у својој соби и да зна даје дошао.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Известан одговор на ово тешко питање даје нам пажљива анализа малих усмених текстова као што су изреке и пословице. Ту откривамо двојно кодирање, попут језика у језику, што
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
помаже делију девојку зато што је према њој била пажљива (СЕЗ, 41, 1927, 180). Златне ј. спомињу се веома често и у народним приповеткама (нпр.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Шта ће тек са мном бити? — уздахну орах, кад га нечија пажљива рука одвоји у страну. Тек тада опази како га дрвосеча и његова млада жена помно посматрају. — Биће од њега царски сто!