Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Утоме залаја пас у ходнику, а глас госпође сенаторовице пробуди ме из мојих сањарија: „Зар још ниси отишла?... Хеј, Палчика, терај ову просјакињу одавде!“ Ја одох кући... Хтела сам плакати, али већ не беше суза...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
То је желела и молила бога да доживи, па онда не мари да склопи очи. Међутим њен зет Палчика, отац малога Савице, вели да баба то само тако каже; увек она има изговора и разлога да се што више задржи на овој
Тако је желела и за прво унуче своје, Савичиног много старијег брата, Гавру. Кад се родио, приповеда Палчика, а баба каже: »Фала богу кад сам дочекала унука; сад само молим бога да ме не узме к себи док му баба не сашије гаћице.
Е, и то је дочекала. Сад узела најмлађе унуче Савицу, и сад њега чека да ожени. »Видићете само«, говорио је Палчика, »ја сам малерозан човек, преживиће та све нас, ожениће и Савицу и посашиваће и праунуцима гаћице а по тестаменту док
Неће баба у труц да умре!« Тако се отприлике јадао Палчика пријатељима, а баба једнако здрава, иде у цркву на сва јутрења, све службе, сва вечерња и све погребе, — па тако и
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
– Па шта имам да говорим? – одбија Сремац увређено. – Могу само то каз'ти, што вели онај мој Палчика, зет Сосе Гркиње: Нушић неће у труц умрети, па ето ти!